Sočne reči proterivanja

Ugo Čaves objavio je rok od 72 sata za odlazak ambasadora SAD Patrika Dadija iz Venecuele i, ne sačekavši da Vašington odgovori ravnom merom, povukao je venecuelanskog diplomatu Bernarda Alvaresa iz američke prestonice. Čaves je govorio na jednom otvorenom skupu u predizbornoj kampanji za lokalnu upravu, gde je, solidarišući se sa predsednikom Bolivije Evom Moralesom, svoju antiimperijalističku retoriku začinio do sada najsočnijim rečima na račun Amerikanaca: „Idite do đavola Jenkiji, go... jenkijevska”, ponovio je nekoliko puta.

Bolivijski lider Morales prethodnog dana je iz zemlje izbacio Filipa Goldberga koga je optužio da šuruje sa separatistima koji su u najprosperitetnijim delovima siromašne zemlje organizovali nasilne proteste. U njima, po poslednjim vestima, ima i desetak ljudskih žrtava. Vašington je, ocenivši da je Moralesova odluka teška greška, uzvratio istom merom. Da bi preduhitrio Stejt department, i spasao čast svom predstavniku, Čaves je o istom trošku povukao venecuelanskog ambasadora sa dužnosti u Vašingtonu. Vratiće se kad Buš ode iz Bele kuće, dodao je predsednik Venecuele.

Zavere sa mirisom benzina

U brzometnom pogoršanju odnosa između dve zemlje, na Patrika Dadija, sticajem okolnosti, sručila se najteža stavka od koje strahuju karijerne diplomate: da ga politički cunami izjuri iz zemlje pre nego što je uspe da spakuje pribor za ličnu higijenu, a nekmoli „diplomatsku poštu”. Ironija je da je njegov prethodnik Vilijam Braunfild sada na bezbednom mestu u susednoj Bogoti, gde mu kao predstavniku prijateljske zemlje kolumbijske vlasti ukazuju sve počasti. Za vreme njegovog službovanja u Karakasu, Čaves mu je više puta nalagao da pakuje kofere, ali nikad nije svoje ljute pretnje isterao do kraja. Realizacija je sprovedena na Patriku Dadiju, posle godinu dana službovanja u zemlji bolivarskog socijalizma. A izgledalo je početnih meseci da Dadi sasvim dobro pliva u venecuelanskim vodama. Čak ga je jednom prilikom Čaves pozdravio i pozvao da zajedno ručaju.

Mnoge su se stvari preokrenule za samo nekoliko dana, pa je moglo i da se očekuje da u takvim okolnostima za američkog ambasadora u ovom delu Latinske Amerike više nema mesta.

Dva ruska bombardera sletela su na venecuelansko tlo, a uskoro će u njene naftonosne luke uploviti i četiri ratna broda zajedno sa hiljadu ruskih vojnika. Oduševljen, Čaves je, kao nekadašnji vojni padobranac, odmah objavio da će uzleteti jednom od „tih ruskih aždaja”, da njome sleti kod svog duhovnog oca, obolelog vođe kubanske revolucije Fidela Kastra. Odgovoreno mu je iz Moskve da će, ako tako bude dogovoreno, Čavesu biti pružena prilika da odozgo sa neba iz ruskog aviona vidi kristalno tirkizne vode Kariba.

Čaves takođe optužuje Ameriku da je pripremala zaveru i puč protiv njega, kao i Evo Morales, veruje da Vašington zdušno podržava bolivijske separatiste, koji bi da „kosovizuju Boliviju” i da od nje otkinu najbogatija nalazišta prirodnog gasa.

U ovim predizbornim danima, najmanje što Amerika želi jeste to da ostane bez venecuelanske nafte, što bi moglo da presudno utiče na izbor budućeg predsednika jedine svetske supersile. Uprkos svim pretnjama, SAD su prošle godine za naftu Venecueli platile 40 milijardi dolara. Čaves je kao figura prisutan u svim predsedničkim debatama. U njima se ističe da Amerika ne sme da bude energetski talac neprijatelja poput Čavesa i Ahmadinežada (iranskog predsednika). Sa svoje strane, vođa bolivarske revolucije pripretio je još jednom da će zaustaviti pošiljke nafte, nastave li SAD da rovare protiv Venecuele. Bolivijskim pobunjenicima poručuje da će, organizuju li uz pomoć Vašingtona puč protiv Moralesa, venecuelanske vojne jedinice povesti oružanu borbu za povratak zbačenog predsednika.

Povratak proteranih

Usijanja u Latinskoj Americi mogu biti privremena, podseća kolumbijski dnevnik „Tijempo”. Takva je bila proletos kriza između Ekvadora, Kolumbije i Venecuele, posle upada kolumbijskih trupa u Ekvador, kada je ubijen jedan od vođa paravojne gerile Fark. Čaves je već sutradan na svom TV šouu stavio katanac na kolumbijsku ambasadu i mobilisao deset bataljona da krenu ka granici sa susedom. Njega su sledili Korija iz Ekvadora i Ortega iz Nikaragve. Sezona proterivanja ambasadora brzo je prohujala. Danas su opet svi na svojim mestima. „Tijempo” je smetnuo s uma samo jednu stvar: rang i uticaj američke ambasade i ambasadora u državama Latinske Amerike. Oni se odavno pišu sa velikim A, i shodno tome citiraju se poput svetog pisma. Osokoljen nepresušnim crnim zlatom i ruskim avionima, Čaves je dobio krila. A raspeti Vašington, sa Bliskim i Dalekim istokom u glavi, na muci je da obezbedi gorivo za transport svojih ljudi po nasušnom tlu. Oluja je zahvatila zemlju, vazduh i vodu, pa se zato i ocenjuje da to nije samo kratkotrajna nepogoda propraćena nepristojnom retorikom sa juga.