Сочне речи протеривања

Уго Чавес објавио је рок од 72 сата за одлазак амбасадора САД Патрика Дадија из Венецуеле и, не сачекавши да Вашингтон одговори равном мером, повукао је венецуеланског дипломату Бернарда Алвареса из америчке престонице. Чавес је говорио на једном отвореном скупу у предизборној кампањи за локалну управу, где је, солидаришући се са председником Боливије Евом Моралесом, своју антиимперијалистичку реторику зачинио до сада најсочнијим речима на рачун Американаца: „Идите до ђавола Јенкији, го... јенкијевска”, поновио је неколико пута.

Боливијски лидер Моралес претходног дана је из земље избацио Филипа Голдберга кога је оптужио да шурује са сепаратистима који су у најпросперитетнијим деловима сиромашне земље организовали насилне протесте. У њима, по последњим вестима, има и десетак људских жртава. Вашингтон је, оценивши да је Моралесова одлука тешка грешка, узвратио истом мером. Да би предухитрио Стејт департмент, и спасао част свом представнику, Чавес је о истом трошку повукао венецуеланског амбасадора са дужности у Вашингтону. Вратиће се кад Буш оде из Беле куће, додао је председник Венецуеле.

Завере са мирисом бензина

У брзометном погоршању односа између две земље, на Патрика Дадија, стицајем околности, сручила се најтежа ставка од које страхују каријерне дипломате: да га политички цунами изјури из земље пре него што је успе да спакује прибор за личну хигијену, а некмоли „дипломатску пошту”. Иронија је да је његов претходник Вилијам Браунфилд сада на безбедном месту у суседној Боготи, где му као представнику пријатељске земље колумбијске власти указују све почасти. За време његовог службовања у Каракасу, Чавес му је више пута налагао да пакује кофере, али никад није своје љуте претње истерао до краја. Реализација је спроведена на Патрику Дадију, после годину дана службовања у земљи боливарског социјализма. А изгледало је почетних месеци да Дади сасвим добро плива у венецуеланским водама. Чак га је једном приликом Чавес поздравио и позвао да заједно ручају.

Многе су се ствари преокренуле за само неколико дана, па је могло и да се очекује да у таквим околностима за америчког амбасадора у овом делу Латинске Америке више нема места.

Два руска бомбардера слетела су на венецуеланско тло, а ускоро ће у њене нафтоносне луке упловити и четири ратна брода заједно са хиљаду руских војника. Одушевљен, Чавес је, као некадашњи војни падобранац, одмах објавио да ће узлетети једном од „тих руских аждаја”, да њоме слети код свог духовног оца, оболелог вође кубанске револуције Фидела Кастра. Одговорено му је из Москве да ће, ако тако буде договорено, Чавесу бити пружена прилика да одозго са неба из руског авиона види кристално тиркизне воде Кариба.

Чавес такође оптужује Америку да је припремала заверу и пуч против њега, као и Ево Моралес, верује да Вашингтон здушно подржава боливијске сепаратисте, који би да „косовизују Боливију” и да од ње откину најбогатија налазишта природног гаса.

У овим предизборним данима, најмање што Америка жели јесте то да остане без венецуеланске нафте, што би могло да пресудно утиче на избор будућег председника једине светске суперсиле. Упркос свим претњама, САД су прошле године за нафту Венецуели платиле 40 милијарди долара. Чавес је као фигура присутан у свим председничким дебатама. У њима се истиче да Америка не сме да буде енергетски талац непријатеља попут Чавеса и Ахмадинежада (иранског председника). Са своје стране, вођа боливарске револуције припретио је још једном да ће зауставити пошиљке нафте, наставе ли САД да роваре против Венецуеле. Боливијским побуњеницима поручује да ће, организују ли уз помоћ Вашингтона пуч против Моралеса, венецуеланске војне јединице повести оружану борбу за повратак збаченог председника.

Повратак протераних

Усијања у Латинској Америци могу бити привремена, подсећа колумбијски дневник „Тијемпо”. Таква је била пролетос криза између Еквадора, Колумбије и Венецуеле, после упада колумбијских трупа у Еквадор, када је убијен један од вођа паравојне гериле Фарк. Чавес је већ сутрадан на свом ТВ шоуу ставио катанац на колумбијску амбасаду и мобилисао десет батаљона да крену ка граници са суседом. Њега су следили Корија из Еквадора и Ортега из Никарагве. Сезона протеривања амбасадора брзо је прохујала. Данас су опет сви на својим местима. „Тијемпо” је сметнуо с ума само једну ствар: ранг и утицај америчке амбасаде и амбасадора у државама Латинске Америке. Они се одавно пишу са великим А, и сходно томе цитирају се попут светог писма. Осокољен непресушним црним златом и руским авионима, Чавес је добио крила. А распети Вашингтон, са Блиским и Далеким истоком у глави, на муци је да обезбеди гориво за транспорт својих људи по насушном тлу. Олуја је захватила земљу, ваздух и воду, па се зато и оцењује да то није само краткотрајна непогода пропраћена непристојном реториком са југа.