Strah od Redžepa Tajipa Trampa

„Od prvog dana su me špijunirali i držali pod opsadom”, izjavio je Donald Tramp pre nekoliko dana, opisujući kako je izgledala njegova saradnja sa službenicima koji su se u američkoj administraciji zaposlili „za vreme ranijih predsednika”.

„Oni su godinama radili u Vašingtonu. U većini slučajeva, ti ljudi su bili protiv mene”, dodao je bivši šef vlade u intervjuu za Foks njuz.

Ako Tramp pobedi na predsedničkim izborima sledeće godine, u Vašingtonu će ga ponovo dočekati „ljudi koji su protiv njega”. Elita u Kongresu, Stejt departmentu i drugim ustanovama nikad se nije pomirila s činjenicom da je skandalozni milijarder živeo u Aveniji Pensilvanija u Vašingtonu i nepodnošljiva joj je pomisao da bi još jednom mogao da se tamo useli.

Nepodnošljivi su joj i strani lideri za koje proceni da podsećaju na bivšeg šefa Zapadnog krila. Zbog toga su mediji, analitičari i političari pratili nedavne izbore u Turskoj s mnogo više pažnje nego bilo koje druge izbore izvan Amerike. Uzbunila ih je pobeda Redžepa Tajipa Erdogana, koja kao da im je poručila – ako je Erdogan mogao da ostane na čelu Turske, i Tramp može da se vrati na čelo Amerike.

SUDSKA MUŠTERIJA: Erdogan je pre nedelju dana osvojio novi mandat i pored toga što je inflacija u Turskoj prošle godine iznosila 85 odsto, a i danas je veća od 40 odsto. Zemljotres koji je u februaru razorio delove zemlje i odneo 50.000 života razotkrio je i korupciju, sporo delovanje države i sistemski nemar.

Ako je Erdogan ostao predsednik i pored inflacije od 85 odsto i 50.000 mrtvih, može li i Tramp ponovo da bude izabran i pored toga što je prvi američki predsednik koji će odgovarati za krivično delo? Američka politička elita i Demokratska stranka strahuju da je odgovor potvrdan.

Tramp je u aprilu uhapšen po optužnici da je povredio zakone o finansiranju kampanje, izvršio finansijske malverzacije i prikrivao dokaze. Iako je pušten, bivši predsednik će morati na suđenje, koje će se verovatno preklapati s izbornom kampanjom sledeće godine. Protiv nekadašnjeg američkog lidera vode se istrage i zbog sumnje da je iznosio poverljiva dokumenta iz Bele kuće, podbunjivao podržavaoce da upadnu u Kongres 6. januara 2021. i probao da namesti glasove u Džordžiji na izborima 2020. Njujorški sud je prošlog meseca po privatnoj tužbi osudio Trampa i za seksualno zlostavljanje novinarke I. Džin Kerol.

I pored svega, Tramp ne samo da je najjači kandidat za nominaciju Republikanske stranke, već je i vodeći kandidat na predsedničkim izborima. Da se glasa danas, Tramp bi pobedio Džozefa Bajdena sa šest odsto razlike.

MOLITVE I MARAME: Demokratska stranka i njoj naklonjeni mediji uzimaju Erdogana za primer da bi predočili Amerikancima šta se dešava kad na vlast dođe autoritarni lider. Podsećaju da su izborni uslovi u Turskoj bili takvi da je Erdogan upravljao medijima i diskvalifikovao najjače opozicione političare. Mnogi američki komentatori strahuju od populizma, verujući da se u njemu krije ključ Trampovog i Erdoganovog uspeha. Turski predsednik je u nekim od gradova koji su pretvoreni u prah i pepeo zbog loše novogradnje osvojio dvostruko više glasova nego na prošlim izborima.

„Volimo Erdogana”, izjavljivali su neki od glasača koji su ostali bez krova nad glavom, a opet im je bilo važnije to što je šef države „zaštitio molitve i marame”, zalažući se za islamske vrednosti.

U Americi je uvreženo mišljenje da glasači razborito glasaju i da im je stanje u ekonomiji najvažnije. Zbog Trampa, mediji preispituju takav stav i vagaju da li je Amerika samo odškrinula ili širom otvorila vrata populizmu. Erdogan je među konzervativnim Turcima prihvaćen kao pošten musliman i pored saznanja o korupciji i nepotizmu u njegovoj porodici. Za Trampa, koji je imao aferu s porno glumicom Stormi Danijels i dobio osuđujuću presudu za seksualni napad, glasaju Amerikanci koji svake nedelje idu u crkvu i kunu se u Bibliju i porodicu. Do polovine turskih birača nije dopro realizam poskupljenja, ali jeste romantična priča o neoosmanizmu. SAD imaju svoje „molitve i marame”, koje pronalazimo u Trampovom sloganu „Amerika na prvom mestu”.

TRAMP, ERDOGAN, PUTIN: Trampa porede i s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, čiji rejting raste i pored rata u Ukrajini, sankcija i međunarodne izolacije. I Erdogan i Putin tvrde da ih na Zapadu ne vole zato što se bore za turske, odnosno ruske interese. Kao što Putin poručuje da je Ukrajina uz pomoć Zapada napala Rusiju, iako su ruski tenkovi u Ukrajini, a ne obratno, i Tramp je poručivao da „ceo svet iskorišćava Ameriku”, iako je Amerika po svojoj volji stvorila svetski poredak i njegove institucije.

Tačno je da je Tramp u mnogo čemu populista, pa i u tome što tvrdi da je „ceo svet protiv” Amerike. Tačno je i da birači, uključujući one koji glasaju za Trampa, nemaju isključivo racionalne obzire. Ipak, ne treba zaboraviti da je Tramp već vladao i da nije pretvorio Ameriku ni u Rusiju ni u Tursku. Za razliku od Erdogana i Putina, bivši američki predsednik je platio političku cenu za ono što je bio njegov pandan zemljotresu ili ratu u Ukrajini. Zbog ponašanja tokom epidemije virusa korona, koja je u SAD odnela više života nego u bilo kojoj drugoj zemlji, Tramp je izgubio izbore.

Nije uhapsio političke protivnike. Nije kontrolisao medije. Nije otpustio državne službenike koji mu se nisu divili. Sigurno je da ga nisu svi ti ljudi baš špijunirali, kao što je sigurno da ni on nije „Redžep Tajip Tramp”.