Završena redovna nastava u svim školama

Redovna nastava u svim osnovnim i srednjim školama završena je juče po nalogu Ministarstva prosvete na osnovu zaključka Vlade Republike Srbije, i to dve sedmice pre nego što je školskim kalendarom planirano, a mesec dana nakon masakra u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar” u Beogradu. Od danas škole nastavljaju da rade i đaci koji žele mogu do 20. juna da dolaze u školu na vannastavne aktivnosti, ali i da poprave ocene. Da to nije dobro rešenje, da se kosi s principima odgovornosti, saradnje i promišljenosti, i da je odlukom da se redovna nastava naglo prekine poslata poruka deci i društvu da nam škola, u suštini, ne treba – smatra nezanemarljiv deo zajednice univerzitetskih nastavnika i istraživača u domenu obrazovanja.

– „Opcioni” period (u školu ide ko hoće, ali niko ne mora) je „zona sumraka” u kojoj ni škola ni nastavnici, ma koliko bili dobri i posvećeni, ne mogu da rade smisleno i strukturirano. „Opcioni” period predviđen je i za popravljanje ocena. Na taj način, kaže se u odluci, učenici će moći da unaprede postignuća. Pogrešno. Popravljene ocene neće unaprediti kvalitet postignuća niti kvalitet obrazovanja, ali će još više devalvirati značaj školske ocene kao instrumenta kojim (bi trebalo da) se služimo kako bismo pratili i podsticali učenike na rad – stav je struke iza koje stoji nauka, a navodi se u pismu juče upućenom javnosti, iza kog potpisima stoji više od 80 visokoškolskih radnika. Među njima su i naši najeminentniji stručnjaci za obrazovanje, profesori filozofskih, učiteljskih, fakulteta pedagoških nauka, naučni saradnici i istraživači instituta za psihologiju i pedagoške nauke. Saglasni su u oceni da je naprasnim prekidom redovne nastave „narušena potreba za sigurnošću: stalnošću, redom, strukturom i za predvidljivošću događaja”.

– Odluka o ovakvom kraju nastave za sve osnovce i srednjoškolce sprovodi se bez izgleda za korekcijom, čak i bez izgleda za razjašnjenjem u celoj Srbiji. Nepodeljen je utisak da su svi, i posle mesec dana eksperimentisanja sa školom i školstvom različitim kratkotrajnim, prelaznim i tehničkim rešenjima nepoznatog porekla i utemeljenja, ostali zatečeni najnovijom odlukom vlasti. Donošenjem nepromišljenih odluka koje se stalno menjaju šaljemo poruku deci i mladima da ne mogu da se pouzdaju u nas odrasle da smo sposobni da upravljamo situacijom, što može dodatno da poveća njihov doživljaj nesigurnosti – navodi se u saopštenju koje potpisuju ugledni stručnjaci među kojima su i Dragica Pavlović Babić, Aleksandar Baucal, Marina Videnović, Smiljana Jošić, Dobrinka Kuzmanović, Slobodanka Antić, Ana Altaras Dimitrijević...

Školska godina, napominju, nije administrativna kategorija, već planiran, osmišljen ciklus koji ima svoj prirodni tok, prema tome, i završetak. Zatim pojašnjavaju da odluka o obustavljanju nastave šestog juna „nasilno prekida taj proces i mnogi poslovi će ostati nezavršeni, a nesavladano gradivo nije ni najveći, ni najvažniji od tih nezavršenih poslova”. Naglašavaju da je lekcija s kojom se suočilo i društvo i obrazovni sistem u dva dana početkom maja, kada su se dogodila masovna ubistva u kojima je poginulo najviše dece školskog uzrasta, ukazala na važne pojmove iz socijalne i emocionalne sfere koje smo, tradicionalno orijentisani na znanje i postignuće, zanemarivali. A to su: odgovornost za sebe i druge, empatija, istrajnost, emocionalna kontrola i samokontrola, otvorenost za različitost i različite tačke gledišta, radoznalost, saradnja i život u harmoniji sa drugima, poverenje u druge, rešavanje problema u saradnji sa drugima...

– Saradnja i uvažavanje kod dece uče se i kroz opažanje načina na koji odrasli donose odluke. Odluka o ranijem završetku školske godine nije proverena sa važnim i nezaobilaznim partnerima, koji su, u ovom slučaju, pored vladinih i prosvetnih autoriteta, i stručna javnost, nastavnici i roditelji. Ostalo je nejasno čak i to ko je i na koji način doneo tu odluku – ukazuju relevantni stručnjaci.

Kako zaključuju, „obrazovni sistem i svi u njemu izgubili su tlo pod nogama”, s obzirom na to da je doneta odluka koja na drastičan način menja tipično funkcionisanje sistema, a da nije pažljivo isplanirano kako će se sprovoditi niti je pružena podrška svima da bi uspeli da se prilagode novonastalim okolnostima. Preispitujući smisao i posledice koje će nagli prekid nastave ostaviti na generacije učenika koji se sada školuju, kvalitet i budući razvoj i ugled obrazovanja, deo zajednice univerzitetskih nastavnika i istraživača u domenu obrazovanja podseća da je obrazovni sistem najveći institucionalni sistem u svakoj zemlji, pa i u Srbiji, čiji je svaki peti stanovnik direktni korisnik tog sistema.

– Govorimo o oko 100.000 zaposlenih, nešto manje (i sve manje) od milion učenika, oko dva miliona njihovih roditelja, koji svakodnevno žive (uče, rade, druže se i sarađuju, grade prijateljstva...) na oko 1.700 školskih adresa širom Srbije. Za sve njih, a pre svega za učenike, škola je okruženje za učenje i razvoj, i to okruženje treba da bude stabilno, sigurno i smisleno strukturirano, što je posebno značajno u situaciji krize – ističu ugledni stručnjaci.