Migranti osuđeni u Srbiji proterani samo na papiru

Samo u protekloj godini, prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije evidentirano je čak 119.127 migranata na teritoriji naše zemlje. Pošto su zbog prevara krijumčara koji su im obećavali ilegalan prelazak granice i ulazak na teritoriju država Evropske unije ostajali bez novca, izmoreni, bez daljeg plana i podrške, veliki broj njih činio je prekršaje, ali i krivična dela. Dolazilo je do fizičkih obračuna među njima, okršaja sa lokalnim stanovništvom, pričinjavanja materijalne štete, nošenja oružja...

Zbog počinjenih dela uz kazne koje su propisane zakonom, gotovo svima je izricana i mera udaljenja stranca sa teritorije Srbije, odnosno deportacija. Sprovođenje ove mere, međutim, kako za „Politiku” kaže prof. dr Marko Milović, pokazalo se kao nemoguća misija.

– Nijedna od zemalja iz okruženja, ali i drugih država Evrope, ne pokazuje nameru da primi te migrante, a naročito ne one koji su imali problema sa zakonom. Kao što je poznato, i oni žele da smanje broj migranata na svojoj teritoriji. Dakle, o vraćanju stranaca u zemlju porekla izlišno je govoriti. Ni mnogo bogatije države od naše ne bi mogle da podnesu taj finansijski teret. Na primer, pitanje je i kako osobu iz Avganistana ili Pakistana vratiti u tu zemlju s obzirom na to da izvestan broj njih i nema gde da se vrati ili ne smeju ponovo u matičnu državu zbog ratnih sukoba, svoje ratne prošlosti, osvete…. – navodi prof. dr Milović.

Šta može policija da učini kada od prekršajnog suda (nakon pravosnažne odluke) dobije nalog da sprovede zaštitnu meru udaljenje stranca sa teritorije Srbije? Na koju granicu da ga odvede? Kome da ga isporuči?

– Policija, u domenu svoje nadležnosti, odradi deo posla, odnosno dovede osuđenog do granice. Međutim, njegovim dovođenjem do granice nije sprovedena odluka suda u pogledu izrečene zaštitne mere. Ta osoba je i dalje na našoj teritoriji. Pitanje je i koja će država da primi stranog državljanina (migranta), kada i oni žele da reše probleme sa svojim migrantima. Ako se uzme u obzir i činjenica da je reč o osobama koje su kršile zakon u našoj zemlji, to je razlog više da ih bilo koja država iz okruženja ne primi na svoju teritoriju – navodi naš sagovornik.

Problem predstavlja i činjenica da sprovođenje ove mere niko ne kontroliše, pa samim tim nadležni nemaju uvid u to gde se osuđeni nalazi. Zbog toga postoji opravdana bojazan da ta osoba može da učini neki novi prekršaj ili krivično delo.

Pitanje je, naglašava prof. dr Milović, i kako osuđene kojima je izrečena mera deportacije, vratiti u zemlje odakle su došli, kada je poznato da su te države udaljene hiljade kilometara od Srbije. Štaviše, Srbija sa većinom tih zemalja nema saobraćajnu vezu. Čak i da saobraćajne veze postoje, troškovi prevoza osuđenog migranta do matične države (na osnovu izrečene zaštitne mere) bi enormno mnogo koštali našu zemlju.

Troškovi postupka

Veliki problem prilikom utvrđivanja prekršajne i krivične odgovornosti migranata predstavlja njihova identifikacija, naročito ako je reč o neregularnim migrantima.

– Oni uglavnom nemaju nikakav dokument. Ne znaju naš jezik, što stvara dodatni problem. S tim u vezi komunikacija sa njima bez tumača nije moguća, pa su sudovi prinuđeni da angažuju prevodioce za jezike kao što su paštu, urdu, farsi... No, ni u tom slučaju se ne rešava problem, jer iako se uspostavi komunikacija sa njima preko tumača, država nema mogućnosti da proveri istinitost podataka koje daju o sebi. Znaju i oni da je te podatke gotovo nemoguće proveriti i utvrditi, pa su naši državni organi prinuđeni da ime, prezime, mesto rođenja, godine rođenja, državljanstvo zemlje odakle dolaze prihvataju kao istinite, iako je izvesno da određeni broj njih daju lažne informacije – navodi prof. dr Milović.

Prema njegovim rečima, teško je utvrditi boravište izvršioca prekršajnog i krivičnog dela. Eventualno može da se govori o postojanju boravišta u nekom od migrantskih centara kod nas, pod pretpostavkom da je reč o legalnim migrantima, koji su prethodno evidentirani, u predviđenoj proceduri.