Ze­len­ski u mi­si­ji ube­đi­va­nja neo­d­luč­nih da pri­hva­te nje­gov „mi­rov­ni plan”

Mi­rov­ni sa­mit ko­ji pri­pre­ma ukra­jin­ski pred­sed­nik ne­ma ve­ze s mi­rov­nim pre­go­vo­ri­ma, jer ne­će bi­ti po­zva­na Ru­si­ja, ne­go je po­ve­zan sa stva­ra­njem me­ha­ni­zma za omo­gu­ća­va­nje „ukra­jin­ske for­mu­le mi­ra”. Ka­ko je na­ja­vio Vo­lo­di­mir Ze­len­ski, on že­li da oku­pi dr­ža­ve volj­ne da iz­vr­še pri­ti­sak na Ru­si­ju. Zbog to­ga je Ze­len­ski, naj­bla­že re­če­no, bio uz­dr­žan pre­ma emi­sa­ri­ma ko­ji su do­la­zi­li u Ki­jev i nu­di­li uslu­ge svo­jih dr­ža­va za po­sre­do­va­nje u pro­na­la­že­nju mi­ra u Ukra­ji­ni.

Ze­len­ski je ot­krio da je plan da se na sa­mi­tu, ko­ji će bi­ti or­ga­ni­zo­van 500. da­na od po­čet­ka in­ten­ziv­nih bor­bi u Ukra­ji­ni, u ju­lu, pred­stav­ni­ci dr­ža­va do­go­vo­re ka­ko će ko­rak po ko­rak iz­gle­da­ti ki­jev­ska for­mu­la mi­ra i da se tim do­ku­men­tom iz­vr­ši pri­ti­sak na Ru­si­ju da pri­hva­ti nje­gov plan.

Taj po­du­hvat će bi­ti te­žak, što je i sam Ze­len­ski pri­znao, ne sa­mo zbog to­ga što tra­ži od Ru­si­je po­vla­če­nje na gra­ni­ce iz 1991. go­di­ne, ne­go i zbog to­ga što na­me­ra­va da oku­pi pred­stav­ni­ke dr­ža­va ko­je ni­su uve­le sank­ci­je Ru­skoj Fe­de­ra­ci­ji i ko­je se za­la­žu za pre­kid ne­pri­ja­telj­sta­va. To su, pre­ma ukra­jin­skim me­di­ji­ma, Ki­na, Va­ti­kan, Bra­zil i In­di­ja. Pri­tom bi tre­ba­lo pod­se­ti­ti da je ukra­jin­ski pred­sed­nik lju­ba­zno ot­pre­mio ki­ne­skog i va­ti­kan­skog emi­sa­ra iz Ki­je­va po­zvav­ši ih da po­dr­že nje­gov plan. Po­sle po­se­te pa­pi Fra­nji u Va­ti­ka­nu ko­me se za­hva­lio na po­nu­di za po­sre­do­va­nje i od­bio je, Ze­len­ski je u po­ne­de­ljak u Ki­je­vu pri­mio pap­skog iza­sla­ni­ka Ma­tea Zu­pi­ja i pre­neo mu da sa­mo di­plo­mat­ska izo­la­ci­ja i pri­ti­sak na Ru­si­ju mo­gu da uti­ču na do­no­še­nje pra­ved­nog mi­ra u Ukra­ji­ni.

Sre­di­nom ma­ja ni ki­ne­ski iza­sla­nik Li Hui ni­je bo­lje pro­šao: raz­go­va­rao je s broj­nim ukra­jin­skim zva­nič­ni­ci­ma i na kra­ju sa Ze­len­skim, a oni su mu ob­ja­sni­li si­tu­a­ci­ju u Ukra­ji­ni. Kad se vra­tio iz Ki­je­va is­ta­kao je da ne po­sto­ji uni­ver­zal­no re­še­nje za pre­kid ra­ta i po­zvao sve stra­ne da stvo­re uslo­ve za mi­rov­ne pre­go­vo­re. Pe­king je i da­lje ostao uz­dr­žan, pa je po­no­vlje­no da je Ki­na volj­na da pod­sti­če me­đu­na­rod­nu za­jed­ni­cu da pro­na­đe naj­ve­ći za­jed­nič­ki ime­ni­telj za re­ša­va­nje ukra­jin­ske kri­ze i ulo­ži na­por za pre­kid bor­bi.

Za sa­da ni­ti je Ze­len­ski pla­ni­rao tra­že­nje za­jed­nič­kog ime­ni­te­lja s Ru­si­jom, ni­ti je za­mi­šlje­no da se na bu­du­ćem sa­mi­tu re­še­nje tra­ži u tom prav­cu. Svo­ju ide­ju pred­sta­vio je na sa­mi­tu G7 u Ja­pa­nu i re­kao da čla­ni­ce ove gru­pe s dr­ža­va­ma se­ver­ne Evro­pe ra­de na or­ga­ni­za­ci­ji. Do­dat­nu po­dr­šku oni­ma ko­ji oče­ku­ju da će usle­di­ti slom Ru­si­je u ovom su­ko­bu ra­ni­je je iz­neo sa­vet­nik ukra­jin­skog pred­sed­ni­ka Mi­ha­il Po­do­ljak na­ja­viv­ši da se sa­mit pri­pre­ma „ka­ko bi se spre­či­lo po­ja­vlji­va­nje dru­gih mi­rov­nih pla­no­va ko­ji ima­ju cilj da za­ma­glju­ju je­di­ni is­pra­van put ka okon­ča­nju ra­ta”.

Fran­cu­ski pred­sed­nik Ema­nu­el Ma­kron, pre­ma di­plo­mat­skim iz­vo­ri­ma „Vol­strit džor­na­la”, u Hi­ro­ši­mi je pred­lo­žio mi­rov­ni sa­mit o Ukra­ji­ni u Pa­ri­zu, ne pre­ci­zi­ra­ju­ći da li bi bio odr­žan po ukra­jin­skoj for­mu­li. Slič­ne pred­lo­ge da­le su Dan­ska i Šved­ska, a za sa­da još ni­je po­zna­to gde će se odr­ža­ti sa­sta­nak ko­a­li­ci­je pri­sta­li­ca ukra­jin­ske for­mu­le. Iz­u­zev po­bro­ja­nih dr­ža­va, ni­je po­zna­to ko­je su još dr­ža­ve sprem­ne da uče­stvu­ju, a Po­do­ljak je re­kao da se „mo­gu pri­dru­ži­ti sve ze­mlje ko­je su za­in­te­re­so­va­ne za po­vra­tak sve­ta na fer glo­bal­na pra­vi­la”.

Ono što Ki­jev po­ku­ša­va da pred­sta­vi kao „sa­mit svet­ske ve­ći­ne” – sva­ka­ko to ne­će bi­ti. Na sa­stan­ku po­čet­kom ju­na u Ju­žnoj Afri­ci oku­pi­li su se pred­stav­ni­ci BRIKS-a ko­ji že­le da pro­ši­re sa­rad­nju, na­pra­ve za­jed­nič­ku va­lu­tu i po­sta­nu pro­tiv­te­ža po­li­tič­kom Za­pa­du.

Po­što je oči­gled­no da će sa­mit oku­pi­ti „ko­a­li­ci­ju volj­nih” da se Ru­si­ja pri­nu­di na ka­pi­tu­la­ci­ju – mo­že se oče­ki­va­ti da će to bi­ti još je­dan skup ukra­jin­skih sa­ve­zni­ka i po­ku­šaj da se nji­hov broj uve­ća. To će ići te­ško, po­što je ja­sno da Ukra­ji­na ne vo­di sa­ma po­li­ti­ku ra­ta i mi­ra, ne­go za­vi­si od po­li­tič­kih, eko­nom­skih i voj­nih efek­ti­va SAD, Ve­li­ke Bri­ta­ni­je i de­la Evro­pe. Zbog isto­ri­je od­no­sa tih dr­ža­va s oni­ma ko­je bi že­le­le mir u Ukra­ji­ni, ali ne pod uslo­vi­ma Ze­len­skog i nje­go­vih naj­bli­žih sa­ve­zni­ka – broj pre­sto­ni­ca ko­je su sprem­ne da uđu u taj sa­vez je go­to­vo is­cr­pljen. Sva­ka­ko pri­ti­sci ukra­jin­skih men­to­ra mo­gu da­ti re­zul­tat u ne­ki­ma od njih, ali je već na­stu­pio mo­me­nat u ko­jem je ve­ći­na njih sa­gle­da­la svoj stra­te­ški i eko­nom­ski in­te­res u dru­gom de­lu sve­ta.

Nji­ma ni­ma­lo pri­vlač­no ne zvu­če re­či Ze­len­skog da Ukra­ji­na po­zdra­vlja sprem­nost dru­gih dr­ža­va i part­ne­ra da pro­na­đu put do mi­ra, ali po­što je rat na te­ri­to­ri­ji Ukra­ji­ne – „al­go­ri­tam za po­sti­za­nje mi­ra mo­že bi­ti sa­mo ukra­jin­ski”. Po­sle go­to­vo go­di­nu i po da­na ra­ta u Ukra­ji­ni, iako se ne mo­že re­ći da je Ru­si­ja bli­zu ostva­re­nja svo­jih ci­lje­va, ni Ki­jev uz svu po­moć NA­TO-a ni­je na­do­mak slo­ma Ru­si­je. Za­to ukra­jin­ski al­go­ri­tam, ba­rem za sa­da i pri tre­nut­nom sta­nju na fron­tu, te­ško mo­že da do­ve­de do do­bit­ne for­mu­le. Sto­ga je iz­ve­sno da će ovaj rat tra­ja­ti sve do pot­pu­nog slo­ma jed­ne od stra­na. I za sa­ve­zni­ke Ze­len­skog i za Ru­sku Fe­de­ra­ci­ju to zna­či is­cr­plji­va­nje re­sur­sa, a za Ukra­jin­ce i iz­ve­sno uni­šta­va­nje ljud­skog po­ten­ci­ja­la i ze­mlje.