Зе­лен­ски у ми­си­ји убе­ђи­ва­ња нео­д­луч­них да при­хва­те ње­гов „ми­ров­ни план”

Ми­ров­ни са­мит ко­ји при­пре­ма укра­јин­ски пред­сед­ник не­ма ве­зе с ми­ров­ним пре­го­во­ри­ма, јер не­ће би­ти по­зва­на Ру­си­ја, не­го је по­ве­зан са ства­ра­њем ме­ха­ни­зма за омо­гу­ћа­ва­ње „укра­јин­ске фор­му­ле ми­ра”. Ка­ко је на­ја­вио Во­ло­ди­мир Зе­лен­ски, он же­ли да оку­пи др­жа­ве вољ­не да из­вр­ше при­ти­сак на Ру­си­ју. Због то­га је Зе­лен­ски, нај­бла­же ре­че­но, био уз­др­жан пре­ма еми­са­ри­ма ко­ји су до­ла­зи­ли у Ки­јев и ну­ди­ли услу­ге сво­јих др­жа­ва за по­сре­до­ва­ње у про­на­ла­же­њу ми­ра у Укра­ји­ни.

Зе­лен­ски је от­крио да је план да се на са­ми­ту, ко­ји ће би­ти ор­га­ни­зо­ван 500. да­на од по­чет­ка ин­тен­зив­них бор­би у Укра­ји­ни, у ју­лу, пред­став­ни­ци др­жа­ва до­го­во­ре ка­ко ће ко­рак по ко­рак из­гле­да­ти ки­јев­ска фор­му­ла ми­ра и да се тим до­ку­мен­том из­вр­ши при­ти­сак на Ру­си­ју да при­хва­ти ње­гов план.

Тај по­ду­хват ће би­ти те­жак, што је и сам Зе­лен­ски при­знао, не са­мо због то­га што тра­жи од Ру­си­је по­вла­че­ње на гра­ни­це из 1991. го­ди­не, не­го и због то­га што на­ме­ра­ва да оку­пи пред­став­ни­ке др­жа­ва ко­је ни­су уве­ле санк­ци­је Ру­ској Фе­де­ра­ци­ји и ко­је се за­ла­жу за пре­кид не­при­ја­тељ­ста­ва. То су, пре­ма укра­јин­ским ме­ди­ји­ма, Ки­на, Ва­ти­кан, Бра­зил и Ин­ди­ја. При­том би тре­ба­ло под­се­ти­ти да је укра­јин­ски пред­сед­ник љу­ба­зно от­пре­мио ки­не­ског и ва­ти­кан­ског еми­са­ра из Ки­је­ва по­звав­ши их да по­др­же ње­гов план. По­сле по­се­те па­пи Фра­њи у Ва­ти­ка­ну ко­ме се за­хва­лио на по­ну­ди за по­сре­до­ва­ње и од­био је, Зе­лен­ски је у по­не­де­љак у Ки­је­ву при­мио пап­ског иза­сла­ни­ка Ма­теа Зу­пи­ја и пре­нео му да са­мо ди­пло­мат­ска изо­ла­ци­ја и при­ти­сак на Ру­си­ју мо­гу да ути­чу на до­но­ше­ње пра­вед­ног ми­ра у Укра­ји­ни.

Сре­ди­ном ма­ја ни ки­не­ски иза­сла­ник Ли Хуи ни­је бо­ље про­шао: раз­го­ва­рао је с број­ним укра­јин­ским зва­нич­ни­ци­ма и на кра­ју са Зе­лен­ским, а они су му об­ја­сни­ли си­ту­а­ци­ју у Укра­ји­ни. Кад се вра­тио из Ки­је­ва ис­та­као је да не по­сто­ји уни­вер­зал­но ре­ше­ње за пре­кид ра­та и по­звао све стра­не да ство­ре усло­ве за ми­ров­не пре­го­во­ре. Пе­кинг је и да­ље остао уз­др­жан, па је по­но­вље­но да је Ки­на вољ­на да под­сти­че ме­ђу­на­род­ну за­јед­ни­цу да про­на­ђе нај­ве­ћи за­јед­нич­ки име­ни­тељ за ре­ша­ва­ње укра­јин­ске кри­зе и уло­жи на­пор за пре­кид бор­би.

За са­да ни­ти је Зе­лен­ски пла­ни­рао тра­же­ње за­јед­нич­ког име­ни­те­ља с Ру­си­јом, ни­ти је за­ми­шље­но да се на бу­ду­ћем са­ми­ту ре­ше­ње тра­жи у том прав­цу. Сво­ју иде­ју пред­ста­вио је на са­ми­ту Г7 у Ја­па­ну и ре­као да чла­ни­це ове гру­пе с др­жа­ва­ма се­вер­не Евро­пе ра­де на ор­га­ни­за­ци­ји. До­дат­ну по­др­шку они­ма ко­ји оче­ку­ју да ће усле­ди­ти слом Ру­си­је у овом су­ко­бу ра­ни­је је из­нео са­вет­ник укра­јин­ског пред­сед­ни­ка Ми­ха­ил По­до­љак на­ја­вив­ши да се са­мит при­пре­ма „ка­ко би се спре­чи­ло по­ја­вљи­ва­ње дру­гих ми­ров­них пла­но­ва ко­ји има­ју циљ да за­ма­гљу­ју је­ди­ни ис­пра­ван пут ка окон­ча­њу ра­та”.

Фран­цу­ски пред­сед­ник Ема­ну­ел Ма­крон, пре­ма ди­пло­мат­ским из­во­ри­ма „Вол­стрит џор­на­ла”, у Хи­ро­ши­ми је пред­ло­жио ми­ров­ни са­мит о Укра­ји­ни у Па­ри­зу, не пре­ци­зи­ра­ју­ћи да ли би био одр­жан по укра­јин­ској фор­му­ли. Слич­не пред­ло­ге да­ле су Дан­ска и Швед­ска, а за са­да још ни­је по­зна­то где ће се одр­жа­ти са­ста­нак ко­а­ли­ци­је при­ста­ли­ца укра­јин­ске фор­му­ле. Из­у­зев по­бро­ја­них др­жа­ва, ни­је по­зна­то ко­је су још др­жа­ве спрем­не да уче­ству­ју, а По­до­љак је ре­као да се „мо­гу при­дру­жи­ти све зе­мље ко­је су за­ин­те­ре­со­ва­не за по­вра­так све­та на фер гло­бал­на пра­ви­ла”.

Оно што Ки­јев по­ку­ша­ва да пред­ста­ви као „са­мит свет­ске ве­ћи­не” – сва­ка­ко то не­ће би­ти. На са­стан­ку по­чет­ком ју­на у Ју­жној Афри­ци оку­пи­ли су се пред­став­ни­ци БРИКС-а ко­ји же­ле да про­ши­ре са­рад­њу, на­пра­ве за­јед­нич­ку ва­лу­ту и по­ста­ну про­тив­те­жа по­ли­тич­ком За­па­ду.

По­што је очи­глед­но да ће са­мит оку­пи­ти „ко­а­ли­ци­ју вољ­них” да се Ру­си­ја при­ну­ди на ка­пи­ту­ла­ци­ју – мо­же се оче­ки­ва­ти да ће то би­ти још је­дан скуп укра­јин­ских са­ве­зни­ка и по­ку­шај да се њи­хов број уве­ћа. То ће ићи те­шко, по­што је ја­сно да Укра­ји­на не во­ди са­ма по­ли­ти­ку ра­та и ми­ра, не­го за­ви­си од по­ли­тич­ких, еко­ном­ских и вој­них ефек­ти­ва САД, Ве­ли­ке Бри­та­ни­је и де­ла Евро­пе. Због исто­ри­је од­но­са тих др­жа­ва с они­ма ко­је би же­ле­ле мир у Укра­ји­ни, али не под усло­ви­ма Зе­лен­ског и ње­го­вих нај­бли­жих са­ве­зни­ка – број пре­сто­ни­ца ко­је су спрем­не да уђу у тај са­вез је го­то­во ис­цр­пљен. Сва­ка­ко при­ти­сци укра­јин­ских мен­то­ра мо­гу да­ти ре­зул­тат у не­ки­ма од њих, али је већ на­сту­пио мо­ме­нат у ко­јем је ве­ћи­на њих са­гле­да­ла свој стра­те­шки и еко­ном­ски ин­те­рес у дру­гом де­лу све­та.

Њи­ма ни­ма­ло при­влач­но не зву­че ре­чи Зе­лен­ског да Укра­ји­на по­здра­вља спрем­ност дру­гих др­жа­ва и парт­не­ра да про­на­ђу пут до ми­ра, али по­што је рат на те­ри­то­ри­ји Укра­ји­не – „ал­го­ри­там за по­сти­за­ње ми­ра мо­же би­ти са­мо укра­јин­ски”. По­сле го­то­во го­ди­ну и по да­на ра­та у Укра­ји­ни, иако се не мо­же ре­ћи да је Ру­си­ја бли­зу оства­ре­ња сво­јих ци­ље­ва, ни Ки­јев уз сву по­моћ НА­ТО-а ни­је на­до­мак сло­ма Ру­си­је. За­то укра­јин­ски ал­го­ри­там, ба­рем за са­да и при тре­нут­ном ста­њу на фрон­ту, те­шко мо­же да до­ве­де до до­бит­не фор­му­ле. Сто­га је из­ве­сно да ће овај рат тра­ја­ти све до пот­пу­ног сло­ма јед­не од стра­на. И за са­ве­зни­ке Зе­лен­ског и за Ру­ску Фе­де­ра­ци­ју то зна­чи ис­цр­пљи­ва­ње ре­сур­са, а за Укра­јин­це и из­ве­сно уни­шта­ва­ње људ­ског по­тен­ци­ја­ла и зе­мље.