Aplauz za „unakrsnu vatru” raketaša VS

Od našeg specijalnog izveštača

Šabla – Huk raketnih motora, oblaci prašine oko lansera, miris sagorelog goriva i kilometarski krivudavi beličasti tragovi navođenih raketa koje pogađaju mete daleko u nebeskom plavetnilu. Ovako je izgledao deo bojevog gađanja ciljeva u vazdušnom prostoru Vojske Srbije na poligonu „Šabla” u istoimenom mestu u okolini Varne, gde su se istovremeno uvežbavali i domaćini, bugarski vojnici.

Svoju obučenost proverili su pripadnici 250. brigade za protivvazduhoplovna dejstva, koji su gađali proverenim raketnim sistemima „neva” i „kub”. Za ovu priliku koristili su bugarske lansere i radare, koji su identični našim, dok su rakete prevezene iz Srbije. Gađali su i piloti „migova 29” iz sastava 204. vazduhoplovne brigade, koji su već neko vreme sa svojim letelicama na aerodromu u Plovdivu, odakle su juče navođeni na mete iznad Crnog mora na poligonu kod Šable.

Oni su dejstvovali raketama vazduh-vazduh tipa R-60 i R-73, a njihove mete, udaljene 20 kilometara od obale na visini od oko pet kilometara, jedva su se nazirale, ali se ipak mogao videti tanki beličasti trag lansirane rakete i pogodak u metu. Piloti su dobili aplauz prisutnih, kao i raketaši Vojske Srbije koji su jednu metu istovremeno uništili „unakrsnim” dejstvom sistema „neva” i „kub”, što se retko viđa.

Gađanju su prisustvovali državni sekretar u Ministarstvu odbrane Nemanja Starović, komandant Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane general-potpukovnik Duško Žarković, kao i ambasador Srbije u Sofiji Željko Jović. Domaćin im je bio admiral Emil Eftimov, načelnik odbrane, po našoj terminologiji moglo bi se reći načelnik Generalštaba.

Inače, Bugarska armija (BA) izvela je gađanje iz niza sistema protivvazduhoplovne odbrane, kao i iz aviona i helikoptera. Veoma je zanimljivo bilo gađanje plutajućih meta koje su izveli piloti aviona „suhoj 25” i helikoptera „mi 24”, koji su salvom nenavođenih raketa zasuli cilj uzburkavši more oko njega. Efikasni su bili bugarski „protivavionci” iz sastava Kopnene vojske koji koriste raketni sistem „osa”, visoki šestotočkaš sa lanserom i radarom, koji ovde već imaju simpatičnu tradiciju da po obavljenom gađanju u konvoju trubeći prolaze pored bine sa zvanicama koje im otpozdravljaju.

Gađanje ciljeva u vazdušnom prostoru svakako je jedno od najatraktivnijih vojnih uvežbavanja. Lansiranje raketa uvek ostavlja snažan utisak na posmatrače. Takođe, u ovim prilikama su i intenzivni naleti avijacije i helikoptera. Ovakvo gađanje je i kruna obuke, nezamenljivo iskustvo koje se ne može steći na simulatorima koji, naravno, imaju svoj značaj u pripremama za izvršenje ovih zadataka. Uzbuđenje u realnoj situaciji, trenuci neizvesnosti prilikom gađanja i zadovoljstvo po uspešno izvršenom zadatku su nešto što ostaje u trajnom sećanju ovih vojnika.

U Srbiji ne postoji dovoljno veliki poligon izvan naseljenih područja, na kojem bi se mogla izvoditi ovakva gađanja. U vreme bivše Jugoslavije takvo uvežbavanje se obavljalo na Jadranskom moru kod Pule, kasnije i na poluostrvu Luštica u Crnoj Gori. Morske površine su idealne za bezbedno lansiranje raketa, kao što je to uostalom i na poligonu „Šabla” u Bugarskoj.

Velike zemlje, kao što su Rusija i Kina, u svojim nepreglednim kopnenim prostranstvima imaju ovakve poligone, na kojima su inače gađali i pripadnici Vojske Srbije. To je u Ruskoj Federaciji obavljeno hibridnim artiljerijsko-raketnim protivvazduhoplovnim sistemom „pancir S-1” ruske proizvodnje, a u Kini kineskim raketnim sistem FK-3, oba sistema su deo osavremenjenog arsenala 250. brigade za protivvazduhoplovna dejstva. Ovo je bilo već sedmo gađanje raketaša i četvrto pilota na Crnom moru, postalo je tradicija koja je najbolji primer dobre međudržavne i vojne saradnje Srbije i Bugarske.