Zavidi li Brisel ruskim oligarsima na bogatstvu

Po kojem pravnom osnovu Zapad uveliko pleni imovinu pojedinih ruskih oligarha, s izglednom namerom da je rasproda i tako stečeni novac usmeri u politički prihvatljive svrhe? Nakon lanjskog zaleta brojnih zapadnih policija na pokretnu i nepokretnu imovinu izvesnih prebogatih oligarha, posle izbijanja rusko-ukrajinskog sukoba, pravnička dilema ponovo je iskrsla ovih dana. I to s dva povoda.

Naime, krajem maja nadležni sud u Frankfurtu ocenio je da je prozivka vodećeg ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog na račun tajkuna Ališera Usmanova pravno isuviše tanka da bi opravdala prošlogodišnji desant više od 300 policajaca na vile i jahte ruskog megabiznismena na teritoriji Nemačke. Video-snimak Navaljnog, u kojem tvrdi da je Usmanov do grla ogrezao u korupciji, bio je okidač da se 250 nemačkih čuvara reda ustremi na nekoliko vila Usmanova na jezeru Tegernze i stan u Frankfurtu. Istovremeno, još oko 60 policajaca dobilo je nalog da pretrese njegovu velelepnu jahtu „Dilbar”, u to vreme prisilno ukotvljenu u luci Bremen, uz održavanje po ceni od 70.000 dolara dnevno, i to iz džepova nemačkih poreskih obveznika. Ova jahta duga oko 160 metara, vrednosti procenjene na oko 600 miliona dolara zaplenjena je lane s privatnog doka u luci Hanover, gde se zatekla u trenutku kad je Usmanov stavljen pod sankcije EU, da bi kasnije nečijom odlukom rekom Elbom (uz troškove koji još nisu objavljeni) bila odvučena do Bremena, gde i danas čami. U međuvremenu, Usman, kao i niz drugih ruskih bogataša pod sankcijama Zapada, nije odustao od toga da pred evropskim sudovima zatraži povraćaj svoje imovine. Ove sedmice optužio je Evropsku uniju da je u pozadini njegovog sankcionisanja – zavist.

„Moja slava i bogatstvo, a ne navodne veze s predsednikom Vladimirom Putinom, učinili su me metom sankcija Evropske unije nakon invazije na Ukrajinu”, preneo je „Blumberg” Usmanovljevu tvrdnju.

Na saslušanju pred Opštim sudom EU u Luksemburgu njegovi advokati istakli su da je nepravedno bio meta zvaničnika unije, odnosno „plen” upravo zato što je bio „vidljivi simbol” Rusije, poznat međunarodnoj javnosti. Usmanov je, inače, dugo bio glavni akcionar britanskog fudbalskog kluba Arsenal, povrh činjenice da je vlasnik jedne od najvećih privatnih ultraluksuznih jahti, nosivosti 16.000 tona. Dok gotovo niko ne poznaje poslanike ruske Državne dume koji su lane glasali za invaziju na Ukrajinu, Usmanov je simbol ruskog poslovnog uspeha: „On je bogat, veoma, veoma bogat i poznat je, to su razlozi za sankcije”, ocenio je Džerom Grand d’Esnon, advokat Usmanova, na ročištu pred Opštim sudom EU. „Ovo očigledno nisu nikakvi razlozi na osnovu kojih se mogu izricati restriktivne mere”, dodao je advokat milijardera koji poseduje 49 odsto akcija USM-a, ruske investicione grupe koja kontroliše „Metaloinvest”, najvećeg ruskog proizvođača rude gvožđa. Takođe, ima znatan udeo u „MegaFonu”, telekomunikacionoj kompaniji sa sedištem u Moskvi.

Usmanov je inače peta najbogatija osoba u Rusiji, s imovinom čija je neto vrednost procenjena na 18,8 milijardi dolara, prema Blumbergovom indeksu milijardera. Ima rusko državljanstvo, ali je i počasni građanin Uzbekistana, gde je rođen.

Tužioci su, međutim, oštro negirali zavist EU.

„Nije Usmanov pod sankcijama samo zato što je izuzetno bogat, već zato što kombinacija elemenata dovodi do zaključka da podnosilac predstavke pruža materijalnu i finansijsku podršku ruskim donosiocima odluka”, ustvrdila je Dajan Loran, advokat Saveta EU, koja usvaja takve sankcije.

Nakon što je sud u Frankfurtu proglasio „nelegalnom” raciju i plenidbu imovine Usmanova, veliko je pitanje kakva će biti sudbina njegovog imetka koji su preuzele, a zatim i temeljno prečešljale nadležne nemačke službe.

S jedne strane, nemačka istraga nastojaće da u 90 „veoma sumnjivih” dokumenata zaplenjenih na Usmanovljevim nekretninama i jahti „Dilbar” pronađe potvrdu svojih sumnji u pranje novca, izbegavanje poreza i druga finansijska zlodela ruskog oligarha. S druge, Usmanov je istakao da je odlukom suda u Frankfurtu „ponovo povratio poverenje u evropsko zakonodavstvo” i istovremeno najavio da će preko nadležnog suda tek tražiti odštetu za „nelegalnu” imovinsku otimačinu.