Da li je Ukrajina na redu

Od našeg stalnog dopisnika 
Brisel, 13. septembra – Evropska unija kao i veliki deo sveta izvan nje još su u šoku od petodnevnog rata u Gruziji i munjevitog ruskog priznavanja nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije koje je potom usledilo, a u Briselu sve češće pitaju: ko je sledeći? Sumnja je pala na Ukrajinu. 

Endrju Vilson, visoki politički saradnik za međunarodne odnose Evropskog saveta, u današnjem autorskom tekstu navodi da je naglo rusko priznavanje nezavisnosti novih država bilo upozorenje svim bivšim sovjetskim republikama.

Osim što su pokrenute spekulacije o tome ko će se još naći na meti Rusije, prema Vilsonu, pitanje je „kako odvratiti Rusiju od ponavljanja tobožnjeg kosovskog presedana u ostalim državama bivšeg SSSR-a”. 

On smatra da EU kao glavni posrednik u rešavanju konflikta u evropskom „susedstvu” ima više prioriteta, ali i obavezu da razmišlja unapred i demonstrira čvrstu rešenost da osigura bezbednost, demokratiju i prosperitet. I da to najpre treba demonstrirati u Ukrajini.

Vilson veruje da je najbolji način ophođenja EU prema Rusiji, i njenom novom samopouzdanju, kolektivno odbijanje ideje bipolarne Evrope i podele interesnih sfera na ruske i evropske. 

On se ne ustručava da uporedi Rusiju sa nacističkom Nemačkom, navodeći da su i nacisti pravdali agresiju na Čehoslovačku, zaštitom svojih državljana u rasejanju, baš kao što Rusi pravdaju „invaziju Gruzije” zaštitom svojih sunarodnika kojima su pre nekoliko godina podeljeni ruski pasoši.

Iako je ruski premijer Vladimir Putin nedavno demantovao sumnje Bernara Kušnera, predsedavajućeg Saveta ministara EU, da je Krim sledeća sporna teritorija u regionu, jer tamo nije bilo etničkih sukoba, Ukrajina ispituje tvrdnje da Rusija intenzivno izdaje pasoše u Sevastopolju. U Briselu pominju mogućnost da bi Rusija mogla podstaći separatizam na Krimu, a zatim vojno intervenisati.

Pretežno rusko stanovništvo krimske oblasti nezadovoljno je zbog podrške ukrajinskog predsednika Gruziji, a ulje na vatru dolio je Juščenko kada je Zapadu ponudio pristup ukrajinskim antiraketnim radarima.

Međutim, i bez obostranih sve glasnijih vojnih pretnji, Zapad (NATO) i Rusija već uveliko „ratuju” na energetskom polju. Zaobilaženje Rusije na putu nafte i gasa od Azije ka zapadnoj Evropi, jedan je od najvažnijih strateških ciljeva evropskih političara, a smanjenje zavisnosti od energenata iz Rusije njihova opsesija.

A odnedavno u širenje uticaja EU izvan svojih granica uključena je i UEFA. Sledeće Evropsko prvenstvo u fudbalu 2012. godine igraće se u Poljskoj i Ukrajini. Prema Vilsonu, to je snažan signal evropskog jedinstva izvan sadašnjih granica EU.

Stvaranje Mediteranske unije i plan za formiranje buduće crnomorske zajednice, takođe su alternativni načini proširenja postojećih granica. Uključivanje Ukrajine, Turske i mnogih drugih zemalja regiona u ovaj savez, iako neke nemaju izlaz na Crno more, takođe je alternativni način da se prošire postojeće granice.

Dok Brisel pokušava da savlada sopstvenu nervozu i sagleda nove ambicije Rusije, grupa parlamentaraca Saveta Evrope u Strazburu zatražila je da se preispitaju već odobreni akreditivi ruskoj delegaciji u SE.

Proteklih dana u briselskim barovima u evropskoj četvrti, popularne su žurke na kojima mladi službenici evropskih institucija, uglavnom iz baltičkih zemalja, prikupljaju dobrovoljne priloge za humanitarnu pomoć Gruziji. Kasu postavljaju na vidnom mestu koje je za tu priliku okićeno gruzijskim i EU zastavama, a gosti, prethodno ganuti nadahnutom „zdravicom”, uglavnom daruju neku sitninu.

Na pitanje, kako da budu sigurni da će novac otići u prave ruke, „humanitarci” sa Baltika garantuju svojom čašću i zvanjem. Kažu: „Nama se može verovati”.