Pješačac, biser Skadarskog jezera

Virpazar – Nedaleko od Virpazara, na ulazu u Godinjski zaliv, nalazi se malo stenovito ostrvo Grmožur. Jedva tridesetak metara u prečniku, nosi čak tri imena – pored zvaničnog, nazivaju ga i crnogorskim Alkatrazom ali i Ostrvom zmija. Poreklo prvog imena je jasno. U vreme stare Crne Gore crnogorski vladari tu su smestili zatvor za svoje političke neistomišljenike ili protivnike. Priče govore da su tu zatvarani isključivo neplivači.

Nije jasno poreklo drugog imena. Poznati ornitolog Andrej Vizi kaže da na Skadarskom jezeru ima belouški, ima i krupnih smukova, a na kamenjarima priobalja živi i najopasnija otrovnica Evrope – poskok, ali da na Grmožuru, osim belouški, drugih zmija nema.

– Posećujući Grmožur od 1972. godine primećivao sam po dve-tri zmije, isključivo belouške, poznate i pod imenom „ribarice” i ništa više. Možda ima nešto u priči da je šezdesetih godina neki filmski autor snimao „ostrvo zmija” a Grmožur je dobio tu počasnu ulogu (navodno su zmije, naravno neotrovne, nahvatane i donesene na ostrvo radi snimanja i zadržane tu nekoliko dana).Manje je poznato da je Grmožur izvanredno zanimljiv ornitološki objekat i da bi pre trebalo da nosi ime Ostrvo ptica – veli Vizi.

Decenijama je Grmožur, taj zapušteni crnogorski Alkatraz, bio jedina atrakcija na ovom delu Skadarskog jezera, u zalivu jednog od najlepših crmničkih sela Godinja.

Od pre nekoliko godina, njemu uz rame je i stotinak metara udaljeno izletište Pješačac, koje se nalazi na pola sata plovidbe od Virpazara prema Murićima i Albaniji. Plovidba u ovo doba godine je atraktivna. Prolazi se kroz pravi tunel od trskekroz tepih od lokvanja.

Na Pješačcu je Radovan Vukašević iz Virpazara stvorio pravi mali izletnički raj u kamenu.

– Kada sam započinjao ovaj porodični biznis pre 20 godina, malo ko je bio na mojoj strani, pa i ukućani. Čudili su se šta to pokušavam da napravim u nepristupačnoj goleti do koje se može dopreti jedino jezerom. Sada me svi tapšu po ramenima, koja su mnogo muke videla dok su, preko jezera, dovukla sav ovaj silni kamen, kaže Vukašević.

Po njegovim rečima, ova sezona je bila nešto lošija od prethodne, ali je siguran da će je izvući septembar i oktobar.

Pješačac je naročito popularan za jednodnevne izlete. Ovde preko agencija uglavnom dolaze stranci da uživaju u domaćoj hrani, plaži i netaknutoj prirodi. Objekat od oko 400 kvadrata sagrađen je u starom crmničkom stilu od kamena i drveta. Ispod njega su dva mola za prihvat brodića i čamaca.

Pješačac može da primi do 150 posetilaca za koje se sprema tradicionalna hrana ovog kraja – prženi i suvi jezerski krap, kozji sir, masline, domaće crmničko crno i belo vino. Vukašević je doneo i agregat i osvetlio Pješačac. Povremeno jezersku noćnu tišinu i sablasni muk Grmožura, zapljusnu nežni zvuci gitare i tiha pesma.