EU nesložna u vezi sa „obavezujućom solidarnosti” prema migrantima

„Ovo je dan kada nešto počinje”, rekao je italijanski ministar unutrašnjih poslova Mateo Pjantedozi, nakon što je sa kolegama iz članica EU usvojio, kako reče, istorijski sporazum o upravljanju azilom i imigracijama. Za njegove kolege iz Unije, koji su ovih dana u Luksemburgu usvojili sporazum, on označava istorijsku odluku o teškim i osetljivim pitanjima. Smatraju ga velikim dostignućem za Evropu jer bi, tvrde, mogao da okonča sporove u vezi s pravilima o imigraciji i azilu.

O ovim pitanjima članice Unije godinama su bezuspešno pregovarale i ovo je prvi put da imaju zajednički stav. Sledeći korak je da ovaj zajednički plan odobri Evropski parlament, koji ima pravo da unese izmene. Brisel očekuje da će parlamentarci pokazati dobru volju i da neće zatezati kako bi uredbe bile usvojene pre izbora za EP sledeće godine.

U Luksemburgu je zaključeno da novi predlozi predstavljaju stubove reforme sistema azila i da su ključni za ravnotežu između odgovornosti i solidarnosti i izgradnju poverenja među članicama Unije. Sistem azila urušen je pre osam godina kada je u Evropu došlo više od milion ljudi, od kojih je većina bežala od rata u Siriji izazvavši jednu od najvećih političkih kriza u EU, koja je najviše opteretila Italiju i Grčku. Kriza je učvrstila desnicu, smenila nekoliko vlada u zemljama Unije i posvađala države koje od tada raspravljaju o tome koje zemlje treba da preuzmu odgovornost za ljude koji dolaze i da li su druge članice u obavezi da im pomognu.

Ubuduće bi razmirice trebalo da reši obavezujuća solidarnost koja znači da će zemlje koje ne žele da prime imigrante morati da plate oko 20.000 evra po čoveku. Novac će se slivati u zajednički fond EU. Dogovor postignut u Luksemburgu podrazumeva i brzu proceduru obrade zahteva za azil već na spoljnim granicama EU i vraćanje onih koji nemaju pravo na azil u države iz kojih dolaze ili zemlje tranzita (pod uslovom da se smatraju sigurnima) i u kojima će deportovani dobiti adekvatnu zaštitu. Procedura provere izgledaće tako da će ljudi koji pređu takozvanu spoljnu granicu EU odmah biti smešteni u strogo kontrolisanim prihvatnim centrima, a zatim će, osim u vanrednim slučajevima, u roku od 12 sedmica biti razmotren azil a oni koji budu odbijeni biće proterani.

„Euraktiv” navodi da će nove mere podrazumevati i kvote koje države na prvoj liniji moraju da ispune pre nego zatraže pomoć. Takođe se vladama daje pravo da samostalno odlučuju, umesto da to radi EU, o definiciji sigurne zemlje u koju mogu biti vraćeni odbijeni tražioci azila. Takva sloboda mogla bi omogućiti, recimo Rimu, da ove ljude prebacuje u Tunis i druge severnoafričke zemlje. Sada je Evropska unija spremna da podrži Tunis sa više od milijardu evra pomoći u zamenu za bolju kontrolu na granicama.

U Luksemburgu su usvojene nove mere koje tek treba da prihvati i Evropski parlament, ali iako je bilo dovoljno glasova za usvajanje novih pravila – nisu svi bili spremni da ih podrže. Češka je tražila da bude izdvojena iz migrantske klauzule solidarnosti jer je već primila znatan broj izbeglica iz Ukrajine. Malta, Bugarska, Litvanija i Slovačka bile su uzdržane, a Poljska i Mađarska su, što je bilo očekivano, protiv sporazuma. Poljska, Češka i baltičke zemlje biće izuzete iz novih pravila solidarnosti dok traje rat u Ukrajini. Varšava je odbila da podrži pakt koji od zemalja zahteva ili da prime azilante ili da plate za svako preseljenje koje odbiju, rekavši da neće pristati na nametanje apsurdnih ideja. Mađarski premijer Viktor Orban nazvao je dogovor evropskih ministara unutrašnjih poslova o reformi imigracione politike neprihvatljivim. Orban je podvukao da na ovaj način Brisel zloupotrebljava svoju moć jer želi da preseli migrante silom u druge zemlje, prvenstveno u Mađarsku.