ЕУ несложна у вези са „обавезујућом солидарности” према мигрантима

„Ово је дан када нешто почиње”, рекао је италијански министар унутрашњих послова Матео Пјантедози, након што је са колегама из чланица ЕУ усвојио, како рече, историјски споразум о управљању азилом и имиграцијама. За његове колеге из Уније, који су ових дана у Луксембургу усвојили споразум, он означава историјску одлуку о тешким и осетљивим питањима. Сматрају га великим достигнућем за Европу јер би, тврде, могао да оконча спорове у вези с правилима о имиграцији и азилу.

О овим питањима чланице Уније годинама су безуспешно преговарале и ово је први пут да имају заједнички став. Следећи корак је да овај заједнички план одобри Европски парламент, који има право да унесе измене. Брисел очекује да ће парламентарци показати добру вољу и да неће затезати како би уредбе биле усвојене пре избора за ЕП следеће године.

У Луксембургу је закључено да нови предлози представљају стубове реформе система азила и да су кључни за равнотежу између одговорности и солидарности и изградњу поверења међу чланицама Уније. Систем азила урушен је пре осам година када је у Европу дошло више од милион људи, од којих је већина бежала од рата у Сирији изазвавши једну од највећих политичких криза у ЕУ, која је највише оптеретила Италију и Грчку. Криза је учврстила десницу, сменила неколико влада у земљама Уније и посвађала државе које од тада расправљају о томе које земље треба да преузму одговорност за људе који долазе и да ли су друге чланице у обавези да им помогну.

Убудуће би размирице требало да реши обавезујућа солидарност која значи да ће земље које не желе да приме имигранте морати да плате око 20.000 евра по човеку. Новац ће се сливати у заједнички фонд ЕУ. Договор постигнут у Луксембургу подразумева и брзу процедуру обраде захтева за азил већ на спољним границама ЕУ и враћање оних који немају право на азил у државе из којих долазе или земље транзита (под условом да се сматрају сигурнима) и у којима ће депортовани добити адекватну заштиту. Процедура провере изгледаће тако да ће људи који пређу такозвану спољну границу ЕУ одмах бити смештени у строго контролисаним прихватним центрима, а затим ће, осим у ванредним случајевима, у року од 12 седмица бити размотрен азил а они који буду одбијени биће протерани.

„Еурактив” наводи да ће нове мере подразумевати и квоте које државе на првој линији морају да испуне пре него затраже помоћ. Такође се владама даје право да самостално одлучују, уместо да то ради ЕУ, о дефиницији сигурне земље у коју могу бити враћени одбијени тражиоци азила. Таква слобода могла би омогућити, рецимо Риму, да ове људе пребацује у Тунис и друге северноафричке земље. Сада је Европска унија спремна да подржи Тунис са више од милијарду евра помоћи у замену за бољу контролу на границама.

У Луксембургу су усвојене нове мере које тек треба да прихвати и Европски парламент, али иако је било довољно гласова за усвајање нових правила – нису сви били спремни да их подрже. Чешка је тражила да буде издвојена из мигрантске клаузуле солидарности јер је већ примила знатан број избеглица из Украјине. Малта, Бугарска, Литванија и Словачка биле су уздржане, а Пољска и Мађарска су, што је било очекивано, против споразума. Пољска, Чешка и балтичке земље биће изузете из нових правила солидарности док траје рат у Украјини. Варшава је одбила да подржи пакт који од земаља захтева или да приме азиланте или да плате за свако пресељење које одбију, рекавши да неће пристати на наметање апсурдних идеја. Мађарски премијер Виктор Орбан назвао је договор европских министара унутрашњих послова о реформи имиграционе политике неприхватљивим. Орбан је подвукао да на овај начин Брисел злоупотребљава своју моћ јер жели да пресели мигранте силом у друге земље, првенствено у Мађарску.