Zaliv preuzima liderstvo Bliskog istoka

Ubrzana dinamika događanja na Bliskom istoku nagoveštava proces preoblikovanja regiona po kome se, van senke američkog kišobrana, sklapaju doskora nezamislivi novi bezbednosni aranžmani. Samo nekoliko nedelja od kako su uz posredovanje Pekinga Saudijska Arabija i Iran obnovili diplomatske odnose i razmenili ambasadore, komandant iranske mornarice, admiral Šahram Irani, najavljuje da Iran, Saudijska Arabija, Emirati, Katar i Bahrein planiraju da zajedno sa Indijom i Pakistanom formiraju pomorski savez.

„Gotovo sve zemlje severa Indijskog okeana došle su do zaključka da treba da stoje uz Islamsku Republiku Iran i da zajednički uspostave bezbednost sa značajnom sinergijom”, saopštio je admiral Irani.

Zemlje Zaliva preuzimaju lidersku ulogu Bliskog istoka. Irak je država u rasulu, Siriju i dalje potresa nedovršeni građanski rat, Libija je pocepana, Jemen još sanja primirje. Egipat je uspeo da prebrodi izazove svog Arapskog proleća, ali je izgubio atribut arapskog vođe.

Zaliv je popunio vakuum. Oslanjajući se na svoje naftno bogatstvo, Saudijska Arabija i Emirati preoblikuju region. Borba za supremaciju je i toku, a da li će u tome uspeti drugo je pitanje. Kao što Globalni jug ruši supremaciju Amerike kao jedine sile, tako i nisu svi Arapi pripravni da se podvrgnu diktatima Rijada i Abu Dabija.

Detalji „savezništva” su nepoznati, ali indikativno je da je najavljeno u vreme kada je Abu Dabi saopštio da više neće učestvovati u operacijama Kombinovanih pomorskih snaga (CMF) 38 zemalja koje predvode SAD i njena Peta flota čiji je štab u Bahreinu. Emirati, koji u zajedničkim operacijama sa Amerikancima učestvuju od 2004, nisu dali obrazloženje svoje odluke, ali se pretpostavlja da u Abu Dabiju nisu zadovoljni učinkom CMF. Iran je u aprilu i početkom maja zaplenio dva tankera i jedan brod koji su plovili između emiratskih luka Dubai i Fudžeira.

Drugi mogući razlog je da Emirati žele da snize stepen zavisnosti od Amerikanaca kako bi osnažili sopstvenu stratešku autonomiju i diverzifikovali bezbednosne partnere. Pomorska alijansa, ukoliko se ostvari, predstavljaće značajan geostrateški zaokret, udarac američkom uticaju u regionu i planovima da se Iran izoluje stvaranjem regionalnog grupisanja pod kontrolom SAD.

Savezništvo bi svakako pomoglo Iranu da kontrira Amerikancima po regionu, da ojača njegovu odbranu od svakog potencijalnog napada i zaštiti iranske plovidbe. Ali, glavni cilj Teherana je poboljšanje odnosa sa državama Zaliva i izmena regionalne bezbednosne arhitekture.

Potiskivanje Amerikanaca potvrđeno je majskom posetom komandanta ruske mornarice admirala Nikolaja Jevmenova Teheranu, manje od dva meseca posle zajedničkih pomorskih vežbi Irana, Kine i Rusije u Omanskom zalivu.

Od izbijanja rata u Ukrajini Iran je na meti kritika zbog vojne pomoći Rusiji, posebno isporuke dronova, što Teheran demantuje, ali i optužbi SAD da Islamska Republika destabilizuje strateške pomorske rute globalnog transporta nafte u Persijskom zalivu i kroz tesnac Hormuz.

„Neprijatelj pokušava da poremeti trougao Iran–Rusija–Kina i blokira trilateralnu saradnju”, izjavio je tada admiral Irani.

Istiskivanje Amerikanaca neće biti lako, imajući u vidu međusobna nepoverenja, rivalstva i različite interese koji mogu da komplikuju napore pomorskog savezništva.

Da li se tektonske ploče bliskoistočne politike pomeraju preteći da istisnu Amerikance i otvore put povratka Rusije i ulaska Kine? Američki državni sekretar Entoni Blinken nedavno je u Rijadu pokušavao da obnovi „stratešku saradnju” sa Saudijcima, ali oni ne pokazuju znake da odustaju od spoljne politike koja će njihove interese ostvariti i na drugim adresama.

Emirati slede ovu poluneutralnu politiku, ali kao i sudijski susedi nisu spremni da odu predaleko svesni da američke garancije bezbednosti niko drugi ne može da zameni.

Iran, koji je popravio odnose sa Emiratima, Egiptom i Turskom, ubrzano uz podršku Kine izlazi iz izolacije i moguće je da se u pregovorima sa Vašingtonom približava obnovi nuklearnog sporazuma.

Kina može da zameni Ameriku, ali iako poslednjih godina okrenut Indo-Pacifiku Vašington ne želi da dopusti da Bliski istok masovno počne da se oslanja na Peking. Rivalstvo se nastavlja.