Залив преузима лидерство Блиског истока

Убрзана динамика догађања на Блиском истоку наговештава процес преобликовања региона по коме се, ван сенке америчког кишобрана, склапају доскора незамисливи нови безбедносни аранжмани. Само неколико недеља од како су уз посредовање Пекинга Саудијска Арабија и Иран обновили дипломатске односе и разменили амбасадоре, командант иранске морнарице, адмирал Шахрам Ирани, најављује да Иран, Саудијска Арабија, Емирати, Катар и Бахреин планирају да заједно са Индијом и Пакистаном формирају поморски савез.

„Готово све земље севера Индијског океана дошле су до закључка да треба да стоје уз Исламску Републику Иран и да заједнички успоставе безбедност са значајном синергијом”, саопштио је адмирал Ирани.

Земље Залива преузимају лидерску улогу Блиског истока. Ирак је држава у расулу, Сирију и даље потреса недовршени грађански рат, Либија је поцепана, Јемен још сања примирје. Египат је успео да преброди изазове свог Арапског пролећа, али је изгубио атрибут арапског вође.

Залив је попунио вакуум. Ослањајући се на своје нафтно богатство, Саудијска Арабија и Емирати преобликују регион. Борба за супремацију је и току, а да ли ће у томе успети друго је питање. Као што Глобални југ руши супремацију Америке као једине силе, тако и нису сви Арапи приправни да се подвргну диктатима Ријада и Абу Дабија.

Детаљи „савезништва” су непознати, али индикативно је да је најављено у време када је Абу Даби саопштио да више неће учествовати у операцијама Комбинованих поморских снага (ЦМФ) 38 земаља које предводе САД и њена Пета флота чији је штаб у Бахреину. Емирати, који у заједничким операцијама са Американцима учествују од 2004, нису дали образложење своје одлуке, али се претпоставља да у Абу Дабију нису задовољни учинком ЦМФ. Иран је у априлу и почетком маја запленио два танкера и један брод који су пловили између емиратских лука Дубаи и Фуџеира.

Други могући разлог је да Емирати желе да снизе степен зависности од Американаца како би оснажили сопствену стратешку аутономију и диверзификовали безбедносне партнере. Поморска алијанса, уколико се оствари, представљаће значајан геостратешки заокрет, ударац америчком утицају у региону и плановима да се Иран изолује стварањем регионалног груписања под контролом САД.

Савезништво би свакако помогло Ирану да контрира Американцима по региону, да ојача његову одбрану од сваког потенцијалног напада и заштити иранске пловидбе. Али, главни циљ Техерана је побољшање односа са државама Залива и измена регионалне безбедносне архитектуре.

Потискивање Американаца потврђено је мајском посетом команданта руске морнарице адмирала Николаја Јевменова Техерану, мање од два месеца после заједничких поморских вежби Ирана, Кине и Русије у Оманском заливу.

Од избијања рата у Украјини Иран је на мети критика због војне помоћи Русији, посебно испоруке дронова, што Техеран демантује, али и оптужби САД да Исламска Република дестабилизује стратешке поморске руте глобалног транспорта нафте у Персијском заливу и кроз теснац Хормуз.

„Непријатељ покушава да поремети троугао Иран–Русија–Кина и блокира трилатералну сарадњу”, изјавио је тада адмирал Ирани.

Истискивање Американаца неће бити лако, имајући у виду међусобна неповерења, ривалства и различите интересе који могу да компликују напоре поморског савезништва.

Да ли се тектонске плоче блискоисточне политике померају претећи да истисну Американце и отворе пут повратка Русије и уласка Кине? Амерички државни секретар Ентони Блинкен недавно је у Ријаду покушавао да обнови „стратешку сарадњу” са Саудијцима, али они не показују знаке да одустају од спољне политике која ће њихове интересе остварити и на другим адресама.

Емирати следе ову полунеутралну политику, али као и судијски суседи нису спремни да оду предалеко свесни да америчке гаранције безбедности нико други не може да замени.

Иран, који је поправио односе са Емиратима, Египтом и Турском, убрзано уз подршку Кине излази из изолације и могуће је да се у преговорима са Вашингтоном приближава обнови нуклеарног споразума.

Кина може да замени Америку, али иако последњих година окренут Индо-Пацифику Вашингтон не жели да допусти да Блиски исток масовно почне да се ослања на Пекинг. Ривалство се наставља.