Holandski ekonomski rast stagnira, cene stanova će pasti za 8,7 odsto do 2025. godine

Holandska privreda ove godine će porasti za 0,8 odsto, što je znatno manje od prošlogodišnjih 4,5 odsto, objavila je danas Holandska banka (DNB). Delimično zbog nižeg privrednog rasta, inflacija će pasti na 4,2 odsto, što je i dalje previsoko. Centralna banka je predvidela da će cene stanova pasti za oko 8,7 odsto od početka 2023. do kraja 2024. godine, prenosi NL times.

Posle ovogodišnje stagnacije, privredni rast će se blago povećati na 1,3 odsto sledeće godine i 1,1 odsto u 2025. Nakon što je prošle godine dostigla vrhunac od 11,6 odsto, inflacija će ove godine pasti na 4,2 odsto, sledeće na 3,7 odsto, a 2025. na 2,5 odsto.

Prema prognozama Centralne banke, bazna inflacija, koja isključuje spoljne uticaje cena energije i hrane, pokazuje se još tvrdoglavijom nego što se očekivalo i sada je viša od ukupne inflacije.

„Ove godine bazna inflacija u Holandiji iznosiće 6,8 odsto, pa će sledeće godine pasti na 3,6 odsto, a 2028. na 2,8 odsto”, navodi se izveštaju.

Kako se ocenjuje, to je veoma zabrinjavajućim jer ukazuje na to da bi inflacija u Holandiji i dalje mogla biti visoka nakon što je Evropska centralna banka (ECB) ostvarila svoj cilj smanjenja inflacije na 2 odsto u evrozoni.

„Ako inflacija u evrozoni padne, ali u Holandiji ostane relativno visoka, njeno smanjenje će biti dodatno otežano”, navela je Centralna banka, apelujući na poslodavce i sindikate da budu uzdržaniji u povećanju plata i cena.

„Da bi se sprečilo da proces ekonomskog prilagođavanja dovede do skokovite dinamike koja dodatno pogoršava inflaciju, važno je da kompanije i sindikati ostvare kontrolisan rast profita i plata”, ističe se u izveštaju Holandske banke.

Takođe se dodaje da vlada treba da pokaže više discipline u budžetiranju, jer će se, prema proceni DNB, državne finansije pogoršati u narednim godinama.

„Iako državni dug ostaje znatno ispod standarda EU od 60 odsto na 50 odsto, budžetski deficit, od 2,2 odsto ove godine i 2,7 odsto u narednim godinama, blizu je granice od 3 odsto”, saopštila je centralna banka.

Uzimajući u obzir stanje u privredi, budžetski deficit je previsok, ocenjuje se u izveštaju i dodaje da ovakvom labavom budžetskom politikom, vlada doprinosi pregrevanju privrede, što otežava borbu protiv inflacije.

Stvarna proizvodnja (BDP) „ostaje nešto viša od onoga što se može efikasno održati tokom dužeg vremenskog perioda”, saopštila je centralna banka.

Nezaposlenost će blago porasti, ali će ostati istorijski niska na znatno ispod 4 procenta.

Holandska centralna banka je ponovila da rastuće kamatne stope, uobičajeno sredstvo za borbu protiv inflacije centralnih banaka na globalnom nivou, ima negativan uticaj ne samo na korporativne investicije, već i na tržišta nekretnina. Evropska centralna banka je među institucijama koje su više puta povećavale kamatne stope kako bi se izborile sa visokim nivoom inflacije.

Cene stanova u Holandiji će pasti za 5,1 odsto tokom 2023 i za još 3,8 odsto u proseku na nacionalnom nivou sledeće godine, predviđa DNB.

Cene kuća počele su da padaju oko trećeg kvartala 2022. Od januara do decembra te godine cene su i dalje u proseku bile 13,6 odsto više nego na kraju 2021. U decembru 2022. prodajne cene kuća su bile 90 odsto više u poređenju sa do juna 2013. godine, najniže tačke tokom prethodne ekonomske krize.

Ove godine, postojeće kuće u Amsterdamu, Roterdamu, Hagu i Utrehtu prodate su u proseku za 480.000 evra u prvom kvartalu ove godine, što je 8,2 odsto manje u odnosu na prva tri meseca 2022. Van tih gradova, prodajne cene su opale za oko 0,8 odsto, prenosi Tanjug.