Na Kosovu neće biti napretka bez ispunjenja sporazuma

Odnosi između Srbije i Švedske su veoma dobri. Ako pogledamo na interakciju koju smo imali tokom prethodnih šest meseci, tokom predsedavanja Švedske Evropskoj uniji, videćemo da je švedski ministar spoljnih poslova posetio Srbiju u aprilu, a da je srpska ministarka za evropske integracije Tanja Miščević dva puta bila u Stokholmu, poručuje u razgovoru za „Politiku” ambasadorka Švedske u Srbiji Anika Ben David.

– Imali smo bilateralne političke konsultacije kada je državni sekretar MSP-a Goran Aleksić posetio Stokholm i mogu da zaključim da su odnosi dve zemlje veoma bliski. Takođe je naš premijer učestvovao u prvom samitu EU ikada na zapadnom Balkanu, u decembru 2022, neposredno pre nego što je naše predsedavanje počelo – kaže Anika Ben David.

Ekonomska saradnja takođe napreduje?

U oblasti trgovinske razmene i povezivanja biznisa stanje je veoma dobro. Tokom prethodne godine zabeležili smo povećanje bilateralne trgovinske razmene za oko 25 odsto i broj švedskih i mešovitih švedsko-srpskih kompanija takođe se povećao. Danas imamo više od 200 švedskih i kompanija s mešovitim kapitalom koje posluju u Srbiji i upošljavaju preko 10.000 ljudi.

Koliko Srba ima u Švedskoj?

Ima, otprilike, oko 130.000 ljudi srpskog porekla, što čini jedan odsto ukupnog stanovništva. To je veoma jaka dijaspora i snažan most između dve zemlje. Kada se mladi Srbi rođeni u Švedskoj vrate u Srbiju, oni donose sa sobom i svoje obrazovanje, iskustvo i primere dobre prakse.

Koje su najvažnije sfere bilateralne saradnje između naših zemalja? Ekologija je na prvom mestu, gde je Švedska među vodećim u svetu?

Švedsko angažovanje i prisustvo u Srbiji ima primarni cilj da podrži Srbiju u približavanju na putu ka članstvu u EU. Ako se vezujemo za osnaživanje političkog dijaloga sa Srbijom, usmereni smo na saradnju s vladom, parlamentom, institucijama i stanovništvom, kroz podršku razvoju i reformama. Švedska doprinosi u tom smislu već 20 godina, sa skoro 300 miliona evra za ubrzanje reformi na evropskom putu. Danas je Švedska među najvećim donatorima Srbiji, a kada je u pitanju zaštita životne sredine, Švedska je na samom vrhu na listi bilateralnih donatora. Radimo zajedno sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine i negujemo veoma dobro i uspešno partnerstvo, sarađujemo i sa akademskom zajednicom, industrijom i civilnim društvom, sve u cilju da se ubrza zelena tranzicija, kako bi vazduh, zemljište i voda bili čistiji u Srbiji. Doprinosimo poštovanju vladavine prava, izgradnji demokratskih institucija i demokratske kulture, razvoju civilnog društva i slobodnih medija koji su ugaoni kamen i kiseonik demokratije.

Utisak je da je u poslednjih godinu-dve došlo do izvesnog zastoja u napretku Srbije na evropskom putu. Znači li to da se interesovanje za našu zemlju u Briselu smanjilo ili postoje neki drugi razlozi?

Realnost je da imamo obnovljeno angažovanje u Briselu i državama članicama za proširenje. Ranije su Brisel i zemlje članice imali zatvoreniji pristup, međutim, to se promenilo kada je Rusija izvršila totalnu invaziju na Ukrajinu. To je obnovilo fokus na zapadni Balkan i ostale zemlje kandidate. Poruka koju Švedska može da uputi kao doskora predsedavajuća EU jeste da Srbija iskoristi ovu priliku i mogućnosti, jer postoji obnovljeno interesovanje za proširenje. Od pre tri godine Evropska unija izdvaja više od 400 miliona evra Srbiji svake godine i za to postoji nekoliko konkretnih primera: tokom prethodne zime EU je podržala Srbiju i zapadni Balkan sa milijardu evra za energetski paket koji je obuhvatio porodice, pojedince, mala i srednja preduzeća da dobiju umanjenje računa za električnu energiju.

To je vrlo konkretan primer šta EU pruža Srbiji?

Novi energetski paket pomoći Srbiji vredi 165 miliona evra. Taj paket sadrži pomoć marginalizovanim domaćinstvima, porodicama, malim i srednjim preduzećima, subvencije domaćinstvima za energetsku efikasnost i korišćenje obnovljivih izvora energije, reforme u energetskom sektoru i uvođenje aukcije obnovljive energije. Takođe se pruža pomoć po pitanju diversifikacije izvora energije i pokrivanje energetskih potreba Srbije kako bi bila manje zavisna od energenata iz Rusije. Srbija je svojevremeno napravila strateški izbor da pristupi članstvu u EU. Ovo je način na koji EU odgovara, podstiče i pomaže na tom putu. Srbija je jedna od najvećih primalaca podrške iz EU na svetu i takođe su firme iz EU najveći investitori u Srbiji. Ali nemojmo samo da razgovaramo o novcu. Novac je samo jedan aspekt svega, iznad svega EU predstavlja jedan mirovni projekat. To je politička unija, politička asocijacija zasnovana na zajedničkim vrednostima. Da bi neko postao član, mora da prođe kroz političke reforme, prihvati i implementira sve evropske vrednosti. Ovaj proces zahteva političku volju. Poruka EU Srbiji je da mora da uradi svoj domaći zadatak, a EU će učiniti sve da joj pomogne na tom putu. Svesna sam da među narodom u Srbiji postoji izvesna percepcija da je EU zastala, prikočila u pružanju podrške ove vrste. Primer koji sada možemo da vidimo kroz organizaciju evropske „Nedelje mogućnosti” pokazuje da je EU veoma angažovana i posvećena da pomogne Srbiji na putu ka članstvu. Ali stavke i kriterijumi koji su potrebni da se ispune neće se menjati.

Nakon početka ruske invazije na Ukrajinu prošle godine, gotovo da nema evropskog zvaničnika koji nije tražio od Beograda uvođenje sankcija Moskvi. Šta biste u takvoj situaciji preporučili svojoj vladi kada bi morala da bira između evropske solidarnosti i sopstvenih vitalnih nacionalnih interesa?

Nije na meni da spekulišem u tom pogledu. Mogu samo da potvrdim poruku koju su lideri EU usaglasili. Tokom švedskog predsedavanja EU jedan od glavnih prioriteta bila je podrška Ukrajini na svaki mogući način, ekonomski, vojni, humanitarni, politički, diplomatski. Da se podrži Ukrajina koliko god da je potrebno, i da se neguje jedinstvo u okviru EU u vezi s tom podrškom. Reč je o jedanaestom paketu sankcija prema Rusiji. U smislu strateške odluke Srbije za članstvo u EU, prirodno je da zvaničnici EU podsećaju i ohrabruju je da ispuni ono što se od nje traži.

Samim tim što je Srbija kandidat za članstvo, prirodno je da treba da se uskladi s politikom EU?

Srbija je suverena zemlja, vlasnik svojih odluka. Niko ne može da joj nametne nešto što ona neće, ali Srbija je donela stratešku odluku da aplicira za članstvo u Evropskoj uniji. Ušla je u proces proširenja i sada mora da ispuni zahteve koje ta odluka podrazumeva. Mi ne govorimo samo o jednom zahtevu, odnosno kriterijumu, svi su jednako važni. Moramo da se podsetimo da je kompletno promenjen međunarodni reljef, svetski poredak je slomljen zbog Rusije i potpune invazije na Ukrajinu, što je vododelnica u evropskoj istoriji. To je podstaklo moju zemlju da odbaci 200 godina vojne neutralnosti i podneli smo zahtev za članstvo u NATO-u. Bilo je potrebno samo tri meseca da se švedsko javno mnjenje pomeri od „ne NATO”, do „za NATO”, jer je došlo do potpune „promene igre”. Videli smo da je nuklearna sila izvršila nezakonitu brutalnu ratnu agresiju na susednu, slovensku, pravoslavnu, bratsku zemlju, neutralnu i demokratsku, iz samo jednog razloga, neoimperijalizma. Partnerima EU je potrebno ukazati da moraju da zauzmu jasan stav i naprave geopolitički izbor. Vidimo ratne zločine na evropskom tlu, masovne zločine protiv čovečnosti. Ovo je momenat kada se pokazuje da ste deo evropskog projekta. Nemojte misliti da neko nije osetio teret posledica rata u Ukrajini. Mi smo svi to osetili, u Švedskoj je inflacija veoma visoka, oko 11 ili 12 odsto, novčanici su se istanjili, cena energije je otišla u nebesa, ali 97 odsto stanovništva je za politiku podrške Ukrajini ma koliko koštalo. Govorilo se da će evropska ekonomija trpeti ogromne gubitke tokom rata, ali do kraha nije došlo, već je zabeležen rast.

Dakle, sankcije su bile efikasne?

Naravno. One su izraz kolektivne volje i političkog i moralnog stava. Ekonomska šteta je usmerena ka vladi, oligarsima, svim ekonomskim činiocima države prema kojoj su sankcije uvedene. To je izraz želje da se ni na koji način ne doprinosi ruskoj ratnoj mašineriji. Mnoge kompanije sa sedištem u EU prekinule su poslovanje u Rusiji, od švedskih su to „Ikea”, „Ejč end Em”, „Erikson”. Sankcije su snažna poruka da je to neprihvatljivo i suprotno međunarodnom pravu. Sankcije su poslednja mera kada diplomatija više nema prostora da deluje.

I Srbija se takođe 1999. suočila s brutalnom agresijom tri nuklearne sile pomognute sa još 16 zemalja NATO-a. Zbog toga u 70 do 80 procenata javnog mnjenja postoji odbojnost prema članstvu u NATO-u, ali opravdano, i politici koju predstavlja. Da li takav stav nailazi na razumevanje u Briselu, u vezi s pitanjem sankcija?

Naravno. Mi znamo i osećamo taj sentiment. Ne vidimo, međutim, koja je paralela sa onim što se dešava sada u Ukrajini sa onim u Srbiji 1999. godine.

U čemu je razlika?

Razlika je u tome što je Ukrajina bila neutralna demokratska zemlja koja je bila u miru, kada je na nju izvršena invazija druge zemlje. U Srbiji, ili Jugoslaviji, bila je decenija ili skoro decenija konflikata.

I u Ukrajini je bio konflikt od 2014. godine?

Nije bilo konflikata između dveju zemalja, nego je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu 2014. godine. U Jugoslaviji je bilo mnogo konflikata i NATO kampanja bombardovanja bila je pokušaj, kao poslednje sredstvo, da se spreči dalje etničko čišćenje na Kosovu. Kampanju bombardovanja 1999. moramo posmatrati uzimajući u obzir celinu dešavanja tokom devedesetih godina. Nadam se da traumatična iskustva od NATO kampanje bombardovanja protiv Srbije neće zamutiti pogled srpskog naroda u budućnost i mogućnosti koje sada ima. Moje ohrabrenje je da ne gledaju unazad, već u korist od prilika koje donosi pristupanje EU. Postoje kriterijumi vezani za aplikaciju za članstvo u EU i ti kriterijumi moraju da se ispune. Ova stavka neće nestati.

Svedoci smo sve teže situacije na severu Kosova i Metohije, uz mnogostruka kršenja ljudskih prava i brojne napade na Srbe od strane Albina Kurtija i njegove vlade. Ima li tome kraja i kada će međunarodna zajednica konačno da upotrebi svoj autoritet i zaustavi Prištinu?

Nažalost, vraćamo se sad nekom kriznom menadžmentu. Mi, EU, zajedno sa SAD radili smo bez prestanka u pokušaju da poguramo proces normalizacije. Nadali smo se posle Ohrida da smo na pravom putu, ali se to nije desilo. Sada je važno da se situacija deeskalira, da se svi vrate pregovaračkom stolu, da imamo nove izbore na severu Kosova i da se prethodni sporazumi poštuju i implementiraju. Svaki budući napredak mora početi implementacijom prethodnih sporazuma.

Jedinstvo EU nikad nije bilo jače

Dva važna događaja za Švedsku obeležila su ovu godinu – upravo okončano predsedavanje Evropskoj uniji i fantastičan jubilej, pola milenijuma švedske državnosti. Da li je sve to malo pomračila senka ekonomske i bezbednosne nestabilnosti u Evropi?

Spontano bih odgovorila da nije bacilo senku. Naš posao je pre svega da čuvamo interese Švedske i pokažemo najbolje prakse švedskog društva. To se odnosi na slobodne medije, na slobodno tržište, demokratiju, ali to je sve rezultat 500 godina rada i truda. To je suviše jako nasleđe i ne može biti poremećeno zbog događaja kakve vidimo sad u Evropi. Rat Rusije protiv Ukrajine je ujedinio EU i to jedinstvo nije nikad bilo jače nego sada. Zaista stojimo zajedno, ne samo kao ekonomski blok i politički akter već i kao „provajder bezbednosti” i izvan EU. Ujedinjeni smo više nego što je bilo ko mogao da pretpostavi i na to možemo da budemo ponosni.