На Косову неће бити напретка без испуњења споразума

Односи између Србије и Шведске су веома добри. Ако погледамо на интеракцију коју смо имали током претходних шест месеци, током председавања Шведске Европској унији, видећемо да је шведски министар спољних послова посетио Србију у априлу, а да је српска министарка за европске интеграције Тања Мишчевић два пута била у Стокхолму, поручује у разговору за „Политику” амбасадорка Шведске у Србији Аника Бен Давид.

– Имали смо билатералне политичке консултације када је државни секретар МСП-а Горан Алексић посетио Стокхолм и могу да закључим да су односи две земље веома блиски. Такође је наш премијер учествовао у првом самиту ЕУ икада на западном Балкану, у децембру 2022, непосредно пре него што је наше председавање почело – каже Аника Бен Давид.

Економска сарадња такође напредује?

У области трговинске размене и повезивања бизниса стање је веома добро. Током претходне године забележили смо повећање билатералне трговинске размене за око 25 одсто и број шведских и мешовитих шведско-српских компанија такође се повећао. Данас имамо више од 200 шведских и компанија с мешовитим капиталом које послују у Србији и упошљавају преко 10.000 људи.

Колико Срба има у Шведској?

Има, отприлике, око 130.000 људи српског порекла, што чини један одсто укупног становништва. То је веома јака дијаспора и снажан мост између две земље. Када се млади Срби рођени у Шведској врате у Србију, они доносе са собом и своје образовање, искуство и примере добре праксе.

Које су најважније сфере билатералне сарадње између наших земаља? Екологија је на првом месту, где је Шведска међу водећим у свету?

Шведско ангажовање и присуство у Србији има примарни циљ да подржи Србију у приближавању на путу ка чланству у ЕУ. Ако се везујемо за оснаживање политичког дијалога са Србијом, усмерени смо на сарадњу с владом, парламентом, институцијама и становништвом, кроз подршку развоју и реформама. Шведска доприноси у том смислу већ 20 година, са скоро 300 милиона евра за убрзање реформи на европском путу. Данас је Шведска међу највећим донаторима Србији, а када је у питању заштита животне средине, Шведска је на самом врху на листи билатералних донатора. Радимо заједно са Министарством за заштиту животне средине и негујемо веома добро и успешно партнерство, сарађујемо и са академском заједницом, индустријом и цивилним друштвом, све у циљу да се убрза зелена транзиција, како би ваздух, земљиште и вода били чистији у Србији. Доприносимо поштовању владавине права, изградњи демократских институција и демократске културе, развоју цивилног друштва и слободних медија који су угаони камен и кисеоник демократије.

Утисак је да је у последњих годину-две дошло до извесног застоја у напретку Србије на европском путу. Значи ли то да се интересовање за нашу земљу у Бриселу смањило или постоје неки други разлози?

Реалност је да имамо обновљено ангажовање у Бриселу и државама чланицама за проширење. Раније су Брисел и земље чланице имали затворенији приступ, међутим, то се променило када је Русија извршила тоталну инвазију на Украјину. То је обновило фокус на западни Балкан и остале земље кандидате. Порука коју Шведска може да упути као доскора председавајућа ЕУ јесте да Србија искористи ову прилику и могућности, јер постоји обновљено интересовање за проширење. Од пре три године Европска унија издваја више од 400 милиона евра Србији сваке године и за то постоји неколико конкретних примера: током претходне зиме ЕУ је подржала Србију и западни Балкан са милијарду евра за енергетски пакет који је обухватио породице, појединце, мала и средња предузећа да добију умањење рачуна за електричну енергију.

То је врло конкретан пример шта ЕУ пружа Србији?

Нови енергетски пакет помоћи Србији вреди 165 милиона евра. Тај пакет садржи помоћ маргинализованим домаћинствима, породицама, малим и средњим предузећима, субвенције домаћинствима за енергетску ефикасност и коришћење обновљивих извора енергије, реформе у енергетском сектору и увођење аукције обновљиве енергије. Такође се пружа помоћ по питању диверсификације извора енергије и покривање енергетских потреба Србије како би била мање зависна од енергената из Русије. Србија је својевремено направила стратешки избор да приступи чланству у ЕУ. Ово је начин на који ЕУ одговара, подстиче и помаже на том путу. Србија је једна од највећих прималаца подршке из ЕУ на свету и такође су фирме из ЕУ највећи инвеститори у Србији. Али немојмо само да разговарамо о новцу. Новац је само један аспект свега, изнад свега ЕУ представља један мировни пројекат. То је политичка унија, политичка асоцијација заснована на заједничким вредностима. Да би неко постао члан, мора да прође кроз политичке реформе, прихвати и имплементира све европске вредности. Овај процес захтева политичку вољу. Порука ЕУ Србији је да мора да уради свој домаћи задатак, а ЕУ ће учинити све да јој помогне на том путу. Свесна сам да међу народом у Србији постоји извесна перцепција да је ЕУ застала, прикочила у пружању подршке ове врсте. Пример који сада можемо да видимо кроз организацију европске „Недеље могућности” показује да је ЕУ веома ангажована и посвећена да помогне Србији на путу ка чланству. Али ставке и критеријуми који су потребни да се испуне неће се мењати.

Након почетка руске инвазије на Украјину прошле године, готово да нема европског званичника који није тражио од Београда увођење санкција Москви. Шта бисте у таквој ситуацији препоручили својој влади када би морала да бира између европске солидарности и сопствених виталних националних интереса?

Није на мени да спекулишем у том погледу. Могу само да потврдим поруку коју су лидери ЕУ усагласили. Током шведског председавања ЕУ један од главних приоритета била је подршка Украјини на сваки могући начин, економски, војни, хуманитарни, политички, дипломатски. Да се подржи Украјина колико год да је потребно, и да се негује јединство у оквиру ЕУ у вези с том подршком. Реч је о једанаестом пакету санкција према Русији. У смислу стратешке одлуке Србије за чланство у ЕУ, природно је да званичници ЕУ подсећају и охрабрују је да испуни оно што се од ње тражи.

Самим тим што је Србија кандидат за чланство, природно је да треба да се усклади с политиком ЕУ?

Србија је суверена земља, власник својих одлука. Нико не може да јој наметне нешто што она неће, али Србија је донела стратешку одлуку да аплицира за чланство у Европској унији. Ушла је у процес проширења и сада мора да испуни захтеве које та одлука подразумева. Ми не говоримо само о једном захтеву, односно критеријуму, сви су једнако важни. Морамо да се подсетимо да је комплетно промењен међународни рељеф, светски поредак је сломљен због Русије и потпуне инвазије на Украјину, што је вододелница у европској историји. То је подстакло моју земљу да одбаци 200 година војне неутралности и поднели смо захтев за чланство у НАТО-у. Било је потребно само три месеца да се шведско јавно мњење помери од „не НАТО”, до „за НАТО”, јер је дошло до потпуне „промене игре”. Видели смо да је нуклеарна сила извршила незакониту бруталну ратну агресију на суседну, словенску, православну, братску земљу, неутралну и демократску, из само једног разлога, неоимперијализма. Партнерима ЕУ је потребно указати да морају да заузму јасан став и направе геополитички избор. Видимо ратне злочине на европском тлу, масовне злочине против човечности. Ово је моменат када се показује да сте део европског пројекта. Немојте мислити да неко није осетио терет последица рата у Украјини. Ми смо сви то осетили, у Шведској је инфлација веома висока, око 11 или 12 одсто, новчаници су се истањили, цена енергије је отишла у небеса, али 97 одсто становништва је за политику подршке Украјини ма колико коштало. Говорило се да ће европска економија трпети огромне губитке током рата, али до краха није дошло, већ је забележен раст.

Дакле, санкције су биле ефикасне?

Наравно. Оне су израз колективне воље и политичког и моралног става. Економска штета је усмерена ка влади, олигарсима, свим економским чиниоцима државе према којој су санкције уведене. То је израз жеље да се ни на који начин не доприноси руској ратној машинерији. Многе компаније са седиштем у ЕУ прекинуле су пословање у Русији, од шведских су то „Икеа”, „Ејч енд Ем”, „Ериксон”. Санкције су снажна порука да је то неприхватљиво и супротно међународном праву. Санкције су последња мера када дипломатија више нема простора да делује.

И Србија се такође 1999. суочила с бруталном агресијом три нуклеарне силе помогнуте са још 16 земаља НАТО-а. Због тога у 70 до 80 процената јавног мњења постоји одбојност према чланству у НАТО-у, али оправдано, и политици коју представља. Да ли такав став наилази на разумевање у Бриселу, у вези с питањем санкција?

Наравно. Ми знамо и осећамо тај сентимент. Не видимо, међутим, која је паралела са оним што се дешава сада у Украјини са оним у Србији 1999. године.

У чему је разлика?

Разлика је у томе што је Украјина била неутрална демократска земља која је била у миру, када је на њу извршена инвазија друге земље. У Србији, или Југославији, била је деценија или скоро деценија конфликата.

И у Украјини је био конфликт од 2014. године?

Није било конфликата између двеју земаља, него је Русија извршила инвазију на Украјину 2014. године. У Југославији је било много конфликата и НАТО кампања бомбардовања била је покушај, као последње средство, да се спречи даље етничко чишћење на Косову. Кампању бомбардовања 1999. морамо посматрати узимајући у обзир целину дешавања током деведесетих година. Надам се да трауматична искуства од НАТО кампање бомбардовања против Србије неће замутити поглед српског народа у будућност и могућности које сада има. Моје охрабрење је да не гледају уназад, већ у корист од прилика које доноси приступање ЕУ. Постоје критеријуми везани за апликацију за чланство у ЕУ и ти критеријуми морају да се испуне. Ова ставка неће нестати.

Сведоци смо све теже ситуације на северу Косова и Метохије, уз многострука кршења људских права и бројне нападе на Србе од стране Албина Куртија и његове владе. Има ли томе краја и када ће међународна заједница коначно да употреби свој ауторитет и заустави Приштину?

Нажалост, враћамо се сад неком кризном менаџменту. Ми, ЕУ, заједно са САД радили смо без престанка у покушају да погурамо процес нормализације. Надали смо се после Охрида да смо на правом путу, али се то није десило. Сада је важно да се ситуација деескалира, да се сви врате преговарачком столу, да имамо нове изборе на северу Косова и да се претходни споразуми поштују и имплементирају. Сваки будући напредак мора почети имплементацијом претходних споразума.

Јединство ЕУ никад није било јаче

Два важна догађаја за Шведску обележила су ову годину – управо окончано председавање Европској унији и фантастичан јубилеј, пола миленијума шведске државности. Да ли је све то мало помрачила сенка економске и безбедносне нестабилности у Европи?

Спонтано бих одговорила да није бацило сенку. Наш посао је пре свега да чувамо интересе Шведске и покажемо најбоље праксе шведског друштва. То се односи на слободне медије, на слободно тржиште, демократију, али то је све резултат 500 година рада и труда. То је сувише јако наслеђе и не може бити поремећено због догађаја какве видимо сад у Европи. Рат Русије против Украјине је ујединио ЕУ и то јединство није никад било јаче него сада. Заиста стојимо заједно, не само као економски блок и политички актер већ и као „провајдер безбедности” и изван ЕУ. Уједињени смо више него што је било ко могао да претпостави и на то можемо да будемо поносни.