Lazović i Ćuta preuzeli opozicioni barjak

Protesti „Srbija protiv nasilja”, koji se više nedelja održavaju u Srbiji, nisu mnogo uticali na odnose u opoziciji. Za sada su političke nesuglasice i liderske sujete, čini se, stavljene po strani, ali je pitanje koliko će to trajati, pogotovo kada krene izborna „groznica”. Najviše političke koristi imaju predstavnici zelenih, koji su postali vidljiviji građanima, smatraju sagovornici „Politike”. Istovremeno, ova politička dešavanja čini se da bi pre mogla da dovedu do smene, ne u Vladi Srbije, već u opozicionoj Narodnoj stranci, gde Miroslav Aleksić dobija sve veću podršku unutar partije, naspram lidera Vuka Jeremića.

Pre nekoliko dana održan je osmi protestni skup u Beogradu, kada je od početka maja, više desetina hiljada ljudi izašlo na ulice gradova u Srbiji kako bi izrazili negodovanje zbog porasta nasilja, pogotovo posle dva masovna ubistva na teritoriji glavnog grada u samo dva dana. Prozapadna opozicija kritikuje vlast da je godinama doprinosila stvaranju ambijenta u društvu koji je doveo do porasta nasilja, što predsednik Srbije Aleksandar Vučić i njegovi saradnici odlučno demantuju i uzvraćaju da je upravo opozicija ta koja poziva na nasilje i da je „zloupotrebila tragedije u političke svrhe”. Predsednik republike je više puta pozvao ovaj deo opozicije koji stoji iza protesta na razgovor, što ona odbija, a nagovestio je i moguće održavanje vanrednih parlamentarnih izbora.

Opozicija pak na izbore za sada ne pristaje i traži najpre ispunjenje svih zahteva protesta, što Vučić kategorički odbija. „Nijedan zahtev se ne tiče prava i položaja naše dece, nastavnika ili bilo koje društvene grupe osim njih političara i jednog tajkuna. To vidite kroz svaki zahtev”, kaže Vučić. Pre nekoliko dana predsednik je za TV Pink o protestima „Srbija protiv nasilja” rekao da je nudio razgovore koje oni nisu hteli „jer smatraju da je razgovor i kompromis ružna reč”.

„Tu kampanju protiv mene vodi jedan tajkun, čiji su interesi tobož povređeni i koji je želeo da bude vlasnik Srbije i upregao je sve političke snage. I oni su njegove sluge, i levi i desni, i nikakve razlike između njih nema. Nema razlike između Đilasa i Obradovića. Na svim skupovima su zajedno i dogovoriće se o svemu”, naveo je Vučić. Prema njegovim rečima, jedan je „pokondirena tikva” i želeo bi da ga dožive kao urbanog, a nikada neće, dok bi drugi voleo da ne bude izdajnik ili korumpiran, što ne ide lako. „Razumem da postoji značajan deo ljudi u Srbiji koji to podržava i spreman sam da sa njima razgovaram, ali ne i sa onima koji većinu ljudi koji dolaze na druge mitinge nazivaju govedima i ovcama, a da se nisu za to izvinili. To je rekao jedan glumac. Zato je krenula reakcija poslanika pa sam morao da reagujem”, kazao je Vučić.

Dobri poznavaoci opozicionih prilika navode da bi ove partije morale malo da resetuju stvari i da svoju aktivnost ne vezuju samo za aktivnost na sednicama Skupštine Srbije. Umesto tvrdoglavog insistiranja na zahtevima, ima dosta načina da ostanu aktivna opozicija, i da svojim postupcima ne destimulišu ljude na protestima. Tako je vlast u nekoliko navrata slala određene signale da bi moglo da se „razgovara o REM-u”, ali da pregovori nisu fontana želja. Kompromis je moguć, ali ako do njega ne dođe, velika je verovatnoća da će ovaj deo opozicije sam sebe poraziti, kao i na prošlim beogradskim izborima kada je celokupna opozicija imala 70.000 više glasova od SNS-a i SPS-a, ali ne i većinu u Skupštini Beograda.

Nakon svega, moglo bi da se zaključi da protesti na ulicama u više gradova nisu mnogo promenili političku scenu u Srbiji. Izuzimajući retke političare mlađe generacije, prema ocenama analitičara, reč je o osobama koje su već bile na vlasti i kojima, osim želje da smene vlast SNS-a i SPS-a, ipak manjkaju političke ideje i strategija za rešavanje ozbiljnih problema, kao što je recimo kosmetski. Politički analitičar Dejan Vuk Stanković kaže, na osnovu intuicije, da od onih stranaka i lidera koje su stale iza protesta, najveću korist imaju Zeleno-levi front, „Moramo” i Aleksandar Jovanović Ćuta jer su postali vidljiviji i verovatno popularniji. Za „Politiku” kaže da je pitanje kakvi su odnosi unutar ovog dela opozicije, jer se do sada nije profilisao nijedan lider.

„Predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas je ostao nevidljiv iako je on senka protesta u političkom, medijskom i finansijskom smislu. Lider Narodne stranke Vuk Jeremić se nije snašao, Demokratska stranka je tu bledunjavo nastupila. Najviše bi, po svemu sudeći, iz svega mogli da profitiraju Radomir Lazović, Nebojša Zelenović, Dobrica Veselinović i Biljana Stojković, ali je taj napredak, gledajući celokupnu političku scenu, skromnog karaktera, ako se uzme njihov rejting. Najistaknutija politička figura tih protesta su građani koji šetaju, dok su političke partije u drugom planu. Štaviše, one nisu uspele da artikulišu odgovarajući argument protiv državne propagande, koja tvrdi da je protest čista zloupotreba nasilja u školi u centru Beograda i masakra koji se dogodio u Mladenovcu”, kaže Dejan Vuk Stanković.

A politikolog Cvijetin Milivojević kaže da je tehničku organizaciju protesta izneo deo opozicije koji sebe naziva proevropski i za naš list navodi da od političara koji su na uličnim događanjima i na sednici Skupštine Srbije koja prati proteste najvidljiviji Radomir Lazović, Miroslav Aleksić i Srđan Milivojević, a donekle i Marinika Tepić. „To nije prvi ešalon lidera opozicije, ali su oni nesumnjivo najvidljiviji u smislu javnosti. Ne treba nikako zanemariti treći nivo protesta – to su građani. Uprkos tome što su neki političari sada vidljiviji, ovi protesti su specifični jer se građani drže izvornih zahteva od kojih ne odstupaju. Veću pažnju javnosti su, ipak, privukli neki glumci nego predstavnici opozicije”, navodi Milivojević. Navodi da ga sada protesti podsećaju na one od pre tridesetak godina na Terazijama, kada je održana tzv. plišana revolucija, gde su se nametnuli neki glumci, a ljudi iz ove branše nezaobilazna su karika i ovih protesta.

Na pitanje kako su ovi protesti uticali na odnose u opoziciji, Milivojević navodi da to nije javno vidljivo, ali da ne veruje da njihovi odnosi nisu idealni. Kaže da je opozicija „živ organizam” i da je tu bilo i biće rivalstva i da će posle svih protesta uslediti izbori i da tu nema mnogo sentimentalnosti. „Tada će svako želeti da zauzme što bolje startne pozicije. Čini mi se da sada nema onog što je bilo ranije uobičajeno, a to je da se vrlo brzo unutar same opozicije koja učestvuje u protestima, povede ’mali opozicioni rat’. Ne primećuje se netrpeljivost prema recimo Lazoviću, koji se nameće i nema te ostrašćenosti i podmetanja noge”, kaže Milivojević.

Poslednjih dana u delu javnosti se tumači i da bi protesti u Beogradu mogli da dovedu do promena, ali ne u Vladi Srbije, već u opozicionoj Narodnoj stranci Vuka Jeremića. Dejan Vuk Stanković kaže da to nije isključeno, jer je Jeremić zaokupljen sudskim saslušanjima koja se dešavaju oko Hantera Bajdena, gde se i on spominje. „Nikada Vuk Jeremić nije imao talenata za komunikaciju sa narodnim masama, dok je Miroslav Aleksić neuporedivo živahniji i aktivniji od Jeremića. On deluje kao neka vrsta čoveka iz naroda i pobunjenog tribuna, ali objektivno i on ima izrazita politička ograničenja”, kaže Stanković.

Na pitanje da li će protesti u Beogradu gotovo proći pored Dragana Đilasa, koji je godinama bio gradonačelnik u prestonici, Dejan Vuk Stanković kaže da Đilas ima veliko „iskustvo”, ali da sumnja u njegov politički talenat. Pogotovo ne za političku komunikaciju i za izbor političke poruke u pravom trenutku. „Đilas ima izuzetno jak uticaj na jedan deo medija, ali je njegov politički program nedovoljno prihvatljiv za šire narodne mase. Tako SSP može da parazitira na negativnom stavu koji ima jedan deo građana prema Vučiću i to je sve. Reč je o potrošenom kadru koji ima imidž korumpiranog političara i šta god da uradi, on je ’zakucan’ za tih nekoliko procenata koliko ima. Sve s Marinikom Tepić i političkim veteranom Borkom Stefanovićem”, ocenjuje Dejan Vuk Stanković.

Potrebne dve liste – proevropska i nacionalna

U nekim gradovima su se ujedinili politički odbori partija koje podržavaju proteste, pa se postavlja i pitanje da li je moguće da dođe do ukrupnjavanja opozicione političke scene. Dejan Vuk Stanković kaže da tako nešto ne očekuje. „Reč je o instant ujedinjenjima do kojih je došlo zbog želje da poboljšaju svoje izborne šanse na lokalnim izborima”, smatra Dejan Vuk Stanković. S njim se slaže i Cvijetin Milivojević, koji sličan scenario na mogućim vanrednim parlamentarnim izborima ne vidi i kaže da je o tome još rano govoriti. „Opozicija treba da izađe na dve liste, jednu koju bi činile proevropske opozicije, a druga nacionalne. Na lokalu nema razloga da se govori o velikim temama kao što su sankcije Rusiji ili kosovski problem. Teme su tu lokalne, a ne geopolitičke”, kaže Milivojević.