Ponos evropskih dvorova

Specijalno za „Politiku” 
Njujork – Svaka epoha imala je neke svoje specifične statusne simbole ali, kroz sva vremena, retki prirodni materijali kao što su drago i poludrago kamenje ostajali su na ceni, a pogotovo predmeti izrađeni od njih. Posebno mesto su, od renesanse do kraja 19. veka, imali raskošni ornamenti od poludragog kamenja, ukomponovani u delove arhitekture, nameštaja, dekorativnih predmeta, umetničkih dela, nakita, koji su izvedeni u tehnici poznatoj pod italijanskim imenom „Pietre Dure” (tvrdo kamenje).

Najlepši primerci (170 eksponata) „Pietre Dure”, odabrani iz muzejskih i privatnih kolekcija, obreli su se na izložbi „Umetnost kraljevskih dvorova: blago u tehnici Pietre Dure iz palata Evrope”

u njujorškom Metropoliten muzeju koja je otvorena do 21. septembra. Ovo je prvi put u svetu da je organizovana specijalizovana izložba posvećena samo takvim delima, iz perioda kada je ova tehnika na vrhuncu majstorstva i popularnosti.

U pitanju je pravi podvig u domenu muzeologije, koji je zahtevao ogromna sredstva (pomislite samo na troškove osiguranja i transporta) i višegodišnje „diplomatske” pregovore sa Luvrom, Ermitažom, bečkim Kunstistorišes muzejem, londonskim Viktorija i Albert, firentinskim Ufičijem, berlinskim Državnim muzejem, Gustavijanumom u Upsali… Zatim su sledili još delikatniji razgovori sa predstavnicima britanske kraljice Elizabete II, sa upravom predsedničkih palata Kvirinale u Rimu, Hofurgom u Beču, kraljevske palate u Drezdenu, firentinske Piti.

Za tako komplikovanu i preskupu izložbu Metropoliten je, uprkos armiji kustosa, angažovao aktuelnu direktorku Moderne galerije u Firenci Anamariju Đusti koja je donedavno bila direktorkaOpificio delle Pietre Dure e Laboratori di Restauro, Svetskog centra za konzervaciju i restauraciju artefakata u ovoj tehnici, nastalog iz nekada najpoznatije umetničke radionice za „Pietre Dure” u Evropi koju je osnovao Ferdinando I de Mediči 1588. godine.Njena je zasluga da se u nekoliko dvorana Metropolitena prvi put mogu videti nepojmljivo luksuzni, unikatni predmeti neprocenjive vrednosti (materijalne i umetničke), statusni simboli bogatstva i moći vladara koji i danas krase rezidencije najviših državnika evropskih zemalja i nisu ih do sada napuštali.

(/slika2)Metropoliten je pre 20 godina dobio na poklon mali ormar (kabinet) „Barberini”, jedno od remek-dela firentinske umetničke radionice „Gallerie dei Lavori” koju je porodica Mediči smestila u deo kompleksa palata Ufiči da bi radila za njene potrebe, ali trgovački instinktMedičija prepoznao je da je to unosni izvozni posao.Kabinet, sa slikom Apolona i životinja iz Ezopovih priča, izrađenpo porudžbini Mafea Barberinija, docnijeg pape Urbana VIII, postao je jedna od dragocenosti kojom se ponosiMetropoliten i uprava je već duže vreme želela da ga „okruži” izložbom koja ga je dostojna.

U međuvremenu, u stalnu kolekciju Metropolitena ušao je još jedan biser „Pietre Dure” – sto „Farneze”,izveden prema skicama Jakopa Barocija de Vinjole, urađen u 18. veku za jedan od salona u palati porodice Farneze u Rimu.

Da bi publiku „uveli” u temu „Pietre Dure”,organizatori su u uvodnom delu izložbe dali pregled inkrustacija (intarzija) poludragog kamenja, od prve poznate ploče nađene na Uru (2600. godina pre nove ere) –na kojoj su na drvenoj podlozi prikazani ratnici izrezbareni u lapis lazuliju, sedefu, crvenom krečnjaku – do renesanse.Tu su i artefakti iz drevnog Egipta, rimskog perioda kada je rezbarenje poludragog kamenja (Gemma Claudia iz 49. godine, kameja od oniksa u pet slojeva, verovatno dar za venčanje Klaudija i Agripine, danas u vlasništvu bečkog Kunsthistorišes muzeja) dostiglo izvanredne umetničke domete, Vizantije, kada su enterijeri carskih palata bili ukrašavaniporfirom, alabasterom, lapisom lazuli, ahatom, jaspisom... rezanim u geometrijske oblike od kojih su stvarane maštovite dekorativne kompozicije za prekrivanje podova i zidova...

Cela Evropa, naravno samo krunisane glave i najviše plemstvo, čeznula je za delima „firentinskog mozaika”, kako je popularno nazivana tehnika „Pietre Dure”, jer su i cene bile carske, pa je ubrzo došlo do „kupovine” majstora iz Firence. Car Svetog nemačkog rimskog carstva Rudolf II habzburški doveo je u Prag porodicu Kastruči, i tako je formiran novi značajan centar „Pietre Dure” iz koga se snabdevala severna Evropa.

Među eksponatima izložbe posebno mesto zauzimaju četiri panela, rad Kozima Kastručija, oko 1603. godine, na kojima je od ahata, jaspisa i drugih skupocenih minerala izradio pejzaže u koje je uklopio biblijske priče (Avramova žrtva). Oni važe za najlepše „slike od kamena” i bile su nekada deo imperijalne kolekcije u Hofburgu.

Monopol Firence narušilo je otvaranje radionica u Parizu, Augzburgu, Madridui Sankt Peterburgu, ali su i dalje bila cenjena dela firentinskih majstora. Iz augzburškog ateljea izašao je jedan od najluksuznijih komada nameštaja – kabinet za dragocenosti švedskogkralja Gustava Adolfa (1625/26) za koji je korišćeno više vrsta tropskog drveta, komadi antičkog i drugih vrsta mermera, srebro, emajl, pozlaćena bronza, sedef, koral, uljane boje... pravi spomenik baroknoj raskoši.

Organizatorima izložbe pošlo je za rukom da prvi put, posle dva veka, spoje dve konzole iz 1761. godine na čijim su gornjim površinama alegorije vode i vazduha rađene prema nacrtu Đuzepea Zočija, za Habzburge. U toku napoleonskih ratova jedna je kao ratni plen stigla u Francusku, i više nije vraćena Austriji.

Poslednja dvorana posvećena je eksponatima nastalim u carskoj kamenoreznici Petershofa i u Jekaterinburgu porodice Demidov, koja je posedovala najveće rudnike malahita i drugog skupocenog kamenja na Kavkazu iu Sibiru. Iz Ermitaža je doneta činija „Stroganov”, cela od malahita, sa postoljem visoka preko dva metra i u prečniku 1,07 metar za koju je nacrt dao Andrej Voronikin (1809), koja se ubraja u najmonumentalnija dela od poludragog kamena na svetu.