Понос европских дворова

Специјално за „Политику” 
Њујорк – Свака епоха имала је неке своје специфичне статусне симболе али, кроз сва времена, ретки природни материјали као што су драго и полудраго камење остајали су на цени, а поготово предмети израђени од њих. Посебно место су, од ренесансе до краја 19. века, имали раскошни орнаменти од полудрагог камења, укомпоновани у делове архитектуре, намештаја, декоративних предмета, уметничких дела, накита, који су изведени у техници познатој под италијанским именом „Pietre Dure” (тврдо камење).

Најлепши примерци (170 експоната) „Pietre Dure”, одабрани из музејских и приватних колекција, обрели су се на изложби „Уметност краљевских дворова: благо у техници Pietre Dure из палата Европе”

у њујоршком Метрополитен музеју која је отворена до 21. септембра. Ово је први пут у свету да је организована специјализована изложба посвећена само таквим делима, из периода када је ова техника на врхунцу мајсторства и популарности.

У питању је прави подвиг у домену музеологије, који је захтевао огромна средства (помислите само на трошкове осигурања и транспорта) и вишегодишње „дипломатске” преговоре са Лувром, Ермитажом, бечким Кунстисторишес музејем, лондонским Викторија и Алберт, фирентинским Уфичијем, берлинским Државним музејем, Густавијанумом у Упсали… Затим су следили још деликатнији разговори са представницима британске краљице Елизабете II, са управом председничких палата Квиринале у Риму, Хофургом у Бечу, краљевске палате у Дрездену, фирентинске Пити.

За тако компликовану и прескупу изложбу Метрополитен је, упркос армији кустоса, ангажовао актуелну директорку Модерне галерије у Фиренци Анамарију Ђусти која је донедавно била директоркаOpificio delle Pietre Dure е Laboratori di Restauro, Светског центра за конзервацију и рестаурацију артефаката у овој техници, насталог из некада најпознатије уметничке радионице за „Pietre Dure” у Европи коју је основао Фердинандо I де Медичи 1588. године.Њена је заслуга да се у неколико дворана Метрополитена први пут могу видети непојмљиво луксузни, уникатни предмети непроцењиве вредности (материјалне и уметничке), статусни симболи богатства и моћи владара који и данас красе резиденције највиших државника европских земаља и нису их до сада напуштали.

(/slika2)Метрополитен је пре 20 година добио на поклон мали ормар (кабинет) „Барберини”, једно од ремек-дела фирентинске уметничке радионице „Gallerie dei Lavori” коју је породица Медичи сместила у део комплекса палата Уфичи да би радила за њене потребе, али трговачки инстинктМедичија препознао је да је то уносни извозни посао.Кабинет, са сликом Аполона и животиња из Езопових прича, израђенпо поруџбини Мафеа Барберинија, доцнијег папе Урбана VIII, постао је једна од драгоцености којом се поносиМетрополитен и управа је већ дуже време желела да га „окружи” изложбом која га је достојна.

У међувремену, у сталну колекцију Метрополитена ушао је још један бисер „Pietre Dure” – сто „Фарнезе”,изведен према скицама Јакопа Бароција де Вињоле, урађен у 18. веку за један од салона у палати породице Фарнезе у Риму.

Да би публику „увели” у тему „Pietre Dure”,организатори су у уводном делу изложбе дали преглед инкрустација (интарзија) полудрагог камења, од прве познате плоче нађене на Уру (2600. година пре нове ере) –на којој су на дрвеној подлози приказани ратници изрезбарени у лапис лазулију, седефу, црвеном кречњаку – до ренесансе.Ту су и артефакти из древног Египта, римског периода када је резбарење полудрагог камења (Gemma Claudia из 49. године, камеја од оникса у пет слојева, вероватно дар за венчање Клаудија и Агрипине, данас у власништву бечког Кунстхисторишес музеја) достигло изванредне уметничке домете, Византије, када су ентеријери царских палата били украшаванипорфиром, алабастером, лаписом лазули, ахатом, јасписом... резаним у геометријске облике од којих су стваране маштовите декоративне композиције за прекривање подова и зидова...

Цела Европа, наравно само крунисане главе и највише племство, чезнула је за делима „фирентинског мозаика”, како је популарно називана техника „Pietre Dure”, јер су и цене биле царске, па је убрзо дошло до „куповине” мајстора из Фиренце. Цар Светог немачког римског царства Рудолф II хабзбуршки довео је у Праг породицу Кастручи, и тако је формиран нови значајан центар „Pietre Dure” из кога се снабдевала северна Европа.

Међу експонатима изложбе посебно место заузимају четири панела, рад Козима Кастручија, око 1603. године, на којима је од ахата, јасписа и других скупоцених минерала израдио пејзаже у које је уклопио библијске приче (Аврамова жртва). Они важе за најлепше „слике од камена” и биле су некада део империјалне колекције у Хофбургу.

Монопол Фиренце нарушило је отварање радионица у Паризу, Аугзбургу, Мадридуи Санкт Петербургу, али су и даље била цењена дела фирентинских мајстора. Из аугзбуршког атељеа изашао је један од најлуксузнијих комада намештаја – кабинет за драгоцености шведскогкраља Густава Адолфа (1625/26) за који је коришћено више врста тропског дрвета, комади античког и других врста мермера, сребро, емајл, позлаћена бронза, седеф, корал, уљане боје... прави споменик барокној раскоши.

Организаторима изложбе пошло је за руком да први пут, после два века, споје две конзоле из 1761. године на чијим су горњим површинама алегорије воде и ваздуха рађене према нацрту Ђузепеа Зочија, за Хабзбурге. У току наполеонских ратова једна је као ратни плен стигла у Француску, и више није враћена Аустрији.

Последња дворана посвећена је експонатима насталим у царској каменорезници Петерсхофа и у Јекатеринбургу породице Демидов, која је поседовала највеће руднике малахита и другог скупоценог камења на Кавказу иу Сибиру. Из Ермитажа је донета чинија „Строганов”, цела од малахита, са постољем висока преко два метра и у пречнику 1,07 метар за коју је нацрт дао Андреј Вороникин (1809), која се убраја у најмонументалнија дела од полудрагог камена на свету.