Matematičar i zlikovac uz arheologa sa bičem

Dubravka Lakić

Uloga u filmu „Indijana Džons i artefakt sudbine” za danskog, međunarodno nagrađivanog, glumca Madsa Mikelsena ima posebno značenje jer je, kako kaže, odrastao uz ovaj filmski serijal i mistične avanture najpoznatijeg arheologa na svetu, a sada mu zaista predstavlja nešto posebno da bude deo svega toga.

U petom nastavku avanturističkih pohoda jednog od najvoljenijih filmskih heroja – stvorenog inače u majstorskoj radionici Džordža Lukasa i Stivena Spilberga – ovog puta u režiji Džejmsa Mangolda, Mads Mikelsen igra Jirgena Folera, glavnog negativca i oponenta Indijani Džonsu (ponovo u tumačenju legendarnog Harisona Forda), bivšeg nacistu, naučnika i matematičara koji s podjednakom strašću traži taj željeni artefakt – Arhimedov brojčanik što ima moć da prenosi ljude kroz vreme i tako menja i istoriju.

Posle svetske premijere na 76. Kanskom festivalu, gde je i vođen ovaj razgovor sa Mikelsenom, i nedavne američke premijere, film „Indijana Džons i artefakt sudbine” uselio se danas u bioskope širom sveta, pa i u bioskope u Srbiji. I naša publika će tako videti u kakvu se avanturu upušta čuveni profesor arheologije u penziji i kakve mu nevolje priređuje Mikelsenov Foler.

Rat je završen, bliži se kraj šezdesetih godina prošlog veka, a vaš lik bi da ispravlja Hitlerove greške?

Jirgen Foler ima strast za onim što traži i veruje da bi se mnoge greške mogle ispraviti i poništiti Arhimedovim brojčanikom. Ako verujete u određenu ideologiju, očigledno bi vaša krajnja igra bila da ta ideologija bude pobednička, zar ne? A Hitlerova ideologija nije pobedila i Foler bi da to nekako popravi, ali mu na putu stoji Indijana Džons. On je čovek koji oseća strast prema svom poslu, prema nauci, a manje za ideologiju onoga što radi. Ali, ako te dve stvari mogu da idu ruku pod ruku, to bi za njega bilo bolje.

Koliko ste istraživali istoriju da biste se pripremili za ovu ulogu?

Nisam radio nikakvo konkretno istraživanje, smatram sebe zaljubljenikom u istoriju i mnogo toga znam. Znao sam i o tajnom američkom obaveštajnom programu „Operacija spajalica” zahvaljujući kojem su naučnici iz Nemačke, a mnogi od njih su bili nacisti, odvedeni u SAD da rade na poslovima u državnim ustanovama kao što je NASA. Lik Folera je, dakle, delimično inspirisan baš ovim naučnicima, ali nisam nikoga posebno proučavao.

Prikazivanje nacista u filmu može upasti u kliše, a vi ste nekako to izbegli?

Sa Džejmsom Mangoldom sam mnogo razgovarao o tome kako bi lik Folera trebalo da deluje. On govori engleski, jer živi u Americi i naravno da ima nemački naglasak, ali nismo želeli da se to pretvori u kliše. Zato smo se odlučili da on koristi nekoliko specifičnih samoglasnika pri izgovoru koji sugerišu njegovo nemačko poreklo i to je sve.

I Foler je poput Indijane Džonsa zapravo sanjar? 

Jeste, to je tačno. Videli ste taj njihov prvi susret u vozu 1940. godine i ponovni kasnih šezdesetih godina i nekako se stvara utisak da su i jedan i drugi samo muškarci zaglavljeni u vremenu i da i dalje imaju strast za taj jedini cilj u životu.

Kako ste doživeli ponudu da pročitate scenario i stanete rame uz rame sa Harisonom Fordom?

Ne bih da zvučim patetično, ali to sam doživeo kao ostvarenje dečačkog sna. Pročitao sam scenario, pomislio da je tu avantura, da je tu čar, da su uzete u obzir i Harisonove godine, da je prelepi kraj i da je sve to prilično dirljivo za film o Indijani Džonsu. A stati uz legendu kakva je Harison Ford je iskustvo koje se događa jednom u životu. On je neverovatna osoba koja ima sposobnost da smanji napetost na setu dobro plasiranom šalom. Svi smo se uz njega osećali opušteno. Uz to, on je fantastičan glumac, tačno zna šta radi gde god da je kamera i ne koristi previše sredstava da bi ispričao glumačku priču. Ne „trči” do kamere već natera kameru da dođe do njega. Za mene je on poput Bastera Kitona, koji je izmislio krupni plan. Divno je bilo da ga vidim kako radi.

Prvi deo filma je u formi flešbeka i tu je korišćena tehnologija podmlađivanja?

Da, meni je podmlađen deo oko očiju i bio sam pomalo nervozan jer su pričali o tome da ne moraju. Potamneli su mi kosu, a sa svojih 57 godina mogu samo da izgledam kao starac. Nešto su sa mnom uradili, ali to nije ista tehnika koju su koristili na Harisonu, jer su imali dovoljno njegovih starih kadrova iz prvih filmova o Indijani Džonsu pa je taj proces filmskog podmlađivanja kod njega bio drugačiji.

U danskim i evropskim filmovima gledali smo vas u dramskim i u komičnim ulogama, a u velikim američkim franšizama uglavnom igrate zlikovce?

Mislim da jedna od prvih stvari koje treba da uradite kao glumac jeste da razumete univerzum u kome se nalazite. Bilo da se radi o „Ratovima zvezda”, „Džejmsu Bondu” u kojima sam igrao, ili sada u „Indijani Džonsu”. Uvek postoji određeni ton. Ne možete uvek da stavite prst na to, ali možete reći kada ga nema. Možete malo da pogurate okvir, ali nemojte da izađete iz njega. Generalno, samo ću pristupiti liku sa obe strane medalje koliko god mogu. Očajnički morate nekako da nađete ljudskost i u zlikovcu. Pokušavate da pronađete male stvari, ne opravdavate ih, samo ih prepoznate. Morate pronaći nešto da takav lik ne postane potpuno stran i potpuno odbojan.