Математичар и зликовац уз археолога са бичем

Дубравка Лакић

Улога у филму „Индијана Џонс и артефакт судбине” за данског, међународно награђиваног, глумца Мадса Микелсена има посебно значење јер је, како каже, одрастао уз овај филмски серијал и мистичне авантуре најпознатијег археолога на свету, а сада му заиста представља нешто посебно да буде део свега тога.

У петом наставку авантуристичких похода једног од највољенијих филмских хероја – створеног иначе у мајсторској радионици Џорџа Лукаса и Стивена Спилберга – овог пута у режији Џејмса Манголда, Мадс Микелсен игра Јиргена Фолера, главног негативца и опонента Индијани Џонсу (поново у тумачењу легендарног Харисона Форда), бившег нацисту, научника и математичара који с подједнаком страшћу тражи тај жељени артефакт – Архимедов бројчаник што има моћ да преноси људе кроз време и тако мења и историју.

После светске премијере на 76. Канском фестивалу, где је и вођен овај разговор са Микелсеном, и недавне америчке премијере, филм „Индијана Џонс и артефакт судбине” уселио се данас у биоскопе широм света, па и у биоскопе у Србији. И наша публика ће тако видети у какву се авантуру упушта чувени професор археологије у пензији и какве му невоље приређује Микелсенов Фолер.

Рат је завршен, ближи се крај шездесетих година прошлог века, а ваш лик би да исправља Хитлерове грешке?

Јирген Фолер има страст за оним што тражи и верује да би се многе грешке могле исправити и поништити Архимедовим бројчаником. Ако верујете у одређену идеологију, очигледно би ваша крајња игра била да та идеологија буде победничка, зар не? А Хитлерова идеологија није победила и Фолер би да то некако поправи, али му на путу стоји Индијана Џонс. Он је човек који осећа страст према свом послу, према науци, а мање за идеологију онога што ради. Али, ако те две ствари могу да иду руку под руку, то би за њега било боље.

Колико сте истраживали историју да бисте се припремили за ову улогу?

Нисам радио никакво конкретно истраживање, сматрам себе заљубљеником у историју и много тога знам. Знао сам и о тајном америчком обавештајном програму „Операција спајалица” захваљујући којем су научници из Немачке, а многи од њих су били нацисти, одведени у САД да раде на пословима у државним установама као што је НАСА. Лик Фолера је, дакле, делимично инспирисан баш овим научницима, али нисам никога посебно проучавао.

Приказивање нациста у филму може упасти у клише, а ви сте некако то избегли?

Са Џејмсом Манголдом сам много разговарао о томе како би лик Фолера требало да делује. Он говори енглески, јер живи у Америци и наравно да има немачки нагласак, али нисмо желели да се то претвори у клише. Зато смо се одлучили да он користи неколико специфичних самогласника при изговору који сугеришу његово немачко порекло и то је све.

И Фолер је попут Индијане Џонса заправо сањар? 

Јесте, то је тачно. Видели сте тај њихов први сусрет у возу 1940. године и поновни касних шездесетих година и некако се ствара утисак да су и један и други само мушкарци заглављени у времену и да и даље имају страст за тај једини циљ у животу.

Како сте доживели понуду да прочитате сценарио и станете раме уз раме са Харисоном Фордом?

Не бих да звучим патетично, али то сам доживео као остварење дечачког сна. Прочитао сам сценарио, помислио да је ту авантура, да је ту чар, да су узете у обзир и Харисонове године, да је прелепи крај и да је све то прилично дирљиво за филм о Индијани Џонсу. А стати уз легенду каква је Харисон Форд је искуство које се догађа једном у животу. Он је невероватна особа која има способност да смањи напетост на сету добро пласираном шалом. Сви смо се уз њега осећали опуштено. Уз то, он је фантастичан глумац, тачно зна шта ради где год да је камера и не користи превише средстава да би испричао глумачку причу. Не „трчи” до камере већ натера камеру да дође до њега. За мене је он попут Бастера Китона, који је измислио крупни план. Дивно је било да га видим како ради.

Први део филма је у форми флешбека и ту је коришћена технологија подмлађивања?

Да, мени је подмлађен део око очију и био сам помало нервозан јер су причали о томе да не морају. Потамнели су ми косу, а са својих 57 година могу само да изгледам као старац. Нешто су са мном урадили, али то није иста техника коју су користили на Харисону, јер су имали довољно његових старих кадрова из првих филмова о Индијани Џонсу па је тај процес филмског подмлађивања код њега био другачији.

У данским и европским филмовима гледали смо вас у драмским и у комичним улогама, а у великим америчким франшизама углавном играте зликовце?

Мислим да једна од првих ствари које треба да урадите као глумац јесте да разумете универзум у коме се налазите. Било да се ради о „Ратовима звезда”, „Џејмсу Бонду” у којима сам играо, или сада у „Индијани Џонсу”. Увек постоји одређени тон. Не можете увек да ставите прст на то, али можете рећи када га нема. Можете мало да погурате оквир, али немојте да изађете из њега. Генерално, само ћу приступити лику са обе стране медаље колико год могу. Очајнички морате некако да нађете људскост и у зликовцу. Покушавате да пронађете мале ствари, не оправдавате их, само их препознате. Морате пронаћи нешто да такав лик не постане потпуно стран и потпуно одбојан.