Novi upad u „Staro zdanje”

Aranđelovac – Posle pet meseci vandali su ponovo upali u hotel „Staro zdanje”. Ovog puta na udaru se nisu našle sobe, sanitarne prostorije, restoran i kuhinja, koje su već dobro „očerupali”, već Kneževa dvorana, dragulj ovog hotela spomenika kulture pod zaštitom države.

– Vandali su poskidali 14 komada unikatnih ukrasih lustera, a jedan veliki znatno oštetili i pričinili ogromnu štetu. Uz to su orgijali, o čemu svedoče brojne ispijene flaše pića – kaže za „Politiku” Milivoje Tomić, poslednji upravnik „Starog zdanja”, uz napomenu da je nedavno AD „Bukovička banja” za razbijena hotelska stakla i razvaljena ulazna vrata uložila oko 300.000 dinara, ali ni to nije sprečilo kradljivce.

Izgradnja hotela „Staro zdanje” završena je 1872, zaslugom kneza Mihaila Obrenovića, ima status kulturno-istorijskog spomenika i pod zaštitom je države. Poslednje tri godine hotel je zatvoren za goste. Ukoliko naredne zime padnu veće količine snega, preti velika opasnost da se krov potpuno uruši i pričini ogromnu štetu ovom nekada ekskluzivnom i simbolu Aranđelovca. Zaista, gora sudbina ovaj hotel-spomenik nije mogla zadesiti.

Da podsetimo naše čitaoce da su pripadnici aranđelovačke policije otkrili vandale koji su pre pet meseci demolirali i očerupali hotel „Staro zdanje”. Protiv dvojice su podnete krivične prijave za učinjena dela teške krađe, a protiv jednog za delo prikrivanja. Pripadnici policije ponovo su izvršili uviđaj i otpočeli istragu da bi otkrili i počinioce krađe u Kneževoj dvorani.

Građani Aranđelovca ogorčeni su i s pravom se pitaju ko je dužan da štiti hotel „Staro zdanje” čije su konture doskora bile na grbu grada, a sada ovaj prelepi hotel izgrađen pre 136 godina predstavlja ruglo i sramotu za Bukovičku banju.

– Direkcija za imovinu Srbije oduzela nam je 2005. pravo korišćenja hotela „Staro zdanje – kaže za naš list direktor AD „Bukovička banja” Miomir Radovanović. – Nemamo para da plaćamo obezbeđenje hotela. Kradljivci su huligani, po svemu sudeći uživaoci droga i alkohola, pa bi bilo i rizično postavljati čuvara i time ga izložiti opasnosti. Nama su vezane ruke od države. Ostalo nam je samo da gledamo i plačemo. Ozbiljno razmišljamo da Direkciji za imovinu Srbije pošaljemo poštom ključ od ulaznih vrata hotela „Staro zdanje”, pa neka oni gazduju! Nama i lokalnoj zajednici poručili su da im se više o sudbini hotela ne obraćamo – naglašava Radovanović.

Zanimljivo je da su učesnici ovogodišnje desete likovne kolonije „Orašac”, poslednjeg dana boravka u Aranđelovcu, došli u „Staro zdanje” da bi se pridružili apelu „SOS za ’Staro zdanje’” ali, baš u vreme istražnih radnji aranđelovačkih policajaca u Kneževoj dvorani.

– Lokalna zajednica, turistička organizacija i Udruženje građana pokrenuli su akciju „SOS za ’Staro zdanje’” – saopštava nam Milomir Mile Nedeljković, osnivač Likovne kolonije „Orašac” i predsednik Upravnog odbora Smotre umetnosti „Mermer i zvuci”. – Bili smo zgranuti onim što smo videli u Kneževoj dvorani. Zaista je neshvatljiva inertnost i nebriga države, ne samo za sudbinu „Starog zdanja”, već i drugih objekata u parku Bukovičke banje u njenom vlasništvu. Žalosno je da je ova velelepna građevina, prvobitno namenjena za Narodnu skupštinu Srbije, koju je projektovao arhitekta Kosta Šreplović, od simbola grada postala crna ruina – ogorčeno veli Nedeljković.

B. Njegovan

-----------------------------------------------------

Jedinstvena Kneževa dvorana

Kneževa dvorana hotela „Staro zdanje” jedna je od najlepših i najakustičnijih u Srbiji. U njoj je u proteklih gotovo sto pedeset godina održano više hiljada balova, kamernih koncerata, izložbi, književnih večeri, svečanih skupova i brojnih jubilarnih manifestacija. Tu su gostovala najpoznatija imena iz sveta umetnosti iz zemlje i inostranstva, u okviru programa Smotre „Mermer i zvuci”. Dvoranu krase i portreti većeg formata znamenitih ličnosti Srbije, rad akademskog slikara Aleksandra Aleka Đonovića. Između ostalih, tu su portreti Vuka Karadžića, Miloša Obrenovića, Filipa Višnjića, Karađorđa Petrovića, prote Mateje Nenadovića i istaknutih vojvoda iz 19. veka.