Четвртак, 25.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Нови упад у „Старо здање”

Нови упад у „Старо здање”
Лустере чупали моткама: Миливоје Томић (Фото Б. Његован)

Аранђеловац – После пет месеци вандали су поново упали у хотел „Старо здање”. Овог пута на удару се нису нашле собе, санитарне просторије, ресторан и кухиња, које су већ добро „очерупали”, већ Кнежева дворана, драгуљ овог хотела споменика културе под заштитом државе.

– Вандали су поскидали 14 комада уникатних украсих лустера, а један велики знатно оштетили и причинили огромну штету. Уз то су оргијали, о чему сведоче бројне испијене флаше пића – каже за „Политику” Миливоје Томић, последњи управник „Старог здања”, уз напомену да је недавно АД „Буковичка бања” за разбијена хотелска стакла и разваљена улазна врата уложила око 300.000 динара, али ни то није спречило крадљивце.

Изградња хотела „Старо здање” завршена је 1872, заслугом кнеза Михаила Обреновића, има статус културно-историјског споменика и под заштитом је државе. Последње три године хотел је затворен за госте. Уколико наредне зиме падну веће количине снега, прети велика опасност да се кров потпуно уруши и причини огромну штету овом некада ексклузивном и симболу Аранђеловца. Заиста, гора судбина овај хотел-споменик није могла задесити.

Да подсетимо наше читаоце да су припадници аранђеловачке полиције открили вандале који су пре пет месеци демолирали и очерупали хотел „Старо здање”. Против двојице су поднете кривичне пријаве за учињена дела тешке крађе, а против једног за дело прикривања. Припадници полиције поново су извршили увиђај и отпочели истрагу да би открили и починиоце крађе у Кнежевој дворани.

Грађани Аранђеловца огорчени су и с правом се питају ко је дужан да штити хотел „Старо здање” чије су контуре доскора биле на грбу града, а сада овај прелепи хотел изграђен пре 136 година представља ругло и срамоту за Буковичку бању.

– Дирекција за имовину Србије одузела нам је 2005. право коришћења хотела „Старо здање – каже за наш лист директор АД „Буковичка бања” Миомир Радовановић. – Немамо пара да плаћамо обезбеђење хотела. Крадљивци су хулигани, по свему судећи уживаоци дрога и алкохола, па би било и ризично постављати чувара и тиме га изложити опасности. Нама су везане руке од државе. Остало нам је само да гледамо и плачемо. Озбиљно размишљамо да Дирекцији за имовину Србије пошаљемо поштом кључ од улазних врата хотела „Старо здање”, па нека они газдују! Нама и локалној заједници поручили су да им се више о судбини хотела не обраћамо – наглашава Радовановић.

Занимљиво је да су учесници овогодишње десете ликовне колоније „Орашац”, последњег дана боравка у Аранђеловцу, дошли у „Старо здање” да би се придружили апелу „СОС за ’Старо здање’” али, баш у време истражних радњи аранђеловачких полицајаца у Кнежевој дворани.

– Локална заједница, туристичка организација и Удружење грађана покренули су акцију „СОС за ’Старо здање’” – саопштава нам Миломир Миле Недељковић, оснивач Ликовне колоније „Орашац” и председник Управног одбора Смотре уметности „Мермер и звуци”. – Били смо згранути оним што смо видели у Кнежевој дворани. Заиста је несхватљива инертност и небрига државе, не само за судбину „Старог здања”, већ и других објеката у парку Буковичке бање у њеном власништву. Жалосно је да је ова велелепна грађевина, првобитно намењена за Народну скупштину Србије, коју је пројектовао архитекта Коста Шрепловић, од симбола града постала црна руина – огорчено вели Недељковић.

Б. Његован

-----------------------------------------------------

Јединствена Кнежева дворана

Кнежева дворана хотела „Старо здање” једна је од најлепших и најакустичнијих у Србији. У њој је у протеклих готово сто педесет година одржано више хиљада балова, камерних концерата, изложби, књижевних вечери, свечаних скупова и бројних јубиларних манифестација. Ту су гостовала најпознатија имена из света уметности из земље и иностранства, у оквиру програма Смотре „Мермер и звуци”. Дворану красе и портрети већег формата знаменитих личности Србије, рад академског сликара Александра Алека Ђоновића. Између осталих, ту су портрети Вука Караџића, Милоша Обреновића, Филипа Вишњића, Карађорђа Петровића, проте Матеје Ненадовића и истакнутих војвода из 19. века.

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.