Žuti cvet za lepu kožu

Neven (Calendula officinalis L. 1753) se u terapeutske svrhe koristi više od dva milenijuma i s pravom se smatra jednom od najstarijih i najpouzdanijih lekovitih biljaka. Stari Grci, Rimljani i Egipćani koristili su ga za lečenje bolesti kože, organa za varenje i ublažavanje upalnih procesa. U drevnoj grčkoj, indijskoj i arapskoj civilizaciji bio je poznat po svojim kozmetičkim i lekovitim svojstvima, kao i da boji tkanine i hranu. Korišćen je i u kulinarstvu kao začin za bojenje i postizanje finog ukusa jela.

Veću popularnost u narodnoj ali i konvencionalnoj medicini dobija u poslednjih tridesetak godina. Danas je jedna od najviše korišćenih lekovitih biljaka u herbalnoj i homeopatskoj medicini kao i kozmetici.

Melemi za ekceme

Postojbina nevena je područje Mediterana. Danas se gaji po baštama, vrtovima, obradivim površinama i parkovima, ali se može sresti i kao korov.

U narodnoj medicini od ove biljke se prave brojni melemi protiv impetiga, suvih i vlažnih ekcema i perutavih lišajeva. Stimuliše stvaranje novih ćelija, otklanja gnojne iscetke, pa se koristi protiv gnojenja korena nokta. Efikasno je sredstvo protiv gljivica, naročito kandide. Ova biljka sadrži značajnu količinu flavonoida, zahvaljujući kojima deluje protivupalno. Spada u grupu neškodljivih lekovitih biljaka, nema poznatih kontraindikacija i neželjenih delovanja.

Prema botaničkoj klasifikaciji pripada rodu Calendula, koji obuhvata dvadesetak vrsta koje se javljaju u mediteranskoj oblasti i na Kanarskim ostrvima. Stari narodi su verovali da vrste ovoga roda nikada ne venu i da cvetaju svakog meseca. Otuda naučni naziv roda Calendula potiče od latinske reči calendae, što u prevodu znači prvi dan u mesecu, mesec dana, čime se obeležava duže trajanje cveta, koji se redovno „kalendarski” ujutru otvara, a uveče zatvara.

Na našim prostorima poznat je pod različitim nazivima, kao što su žutelj, ognjac, zimorod, prstenčac, itd. U narodu postoji verovanje da ako se cvetovi ne otvore do sedam sati ujutru, smatra se da će toga dana padati kiša. Domaćice ga vrlo često sade po baštama i vrtovima, jer cvetovi nevena zbog svog specifičnog mirisa rasteruju insekte i druge biljne štetočine.

Neven je jednogodišnja, retko prezimljujuća dvogodišnja biljka. Cela biljka je specifičnog smolastog mirisa. Cvetovi su narandžasti ili žuti. Cveta od juna do kasno u jesen. To je toploljubiva biljka koja odlično podnosi sušu. Uspešno se gaji u oblastima s umereno vlažnom i umereno toplom klimom. Naročito mu pogoduju sunčani položaji.

U lekovite svrhe koriste se cvet, stabljika i list. Latice imaju najveću lekovitu vrednost. Treba ih sakupljati po lepom i sunčanom vremenu, jer je tada lekovitost biljke najveća. Od biološki vrednih supstanci sadrži karotenoide, flavonoide, hemolitički aktivne glikozide oleanolne kiseline (kalendulozide), triterpenske alkohole, sterole, smole, sluzi, tanine, etarsko ulje i dr.

U narodnoj medicini koristi se kao pomoćno lekovito sredstvo u obliku čajeva, tinktura, masti, krema, ulja, obloga.

Preparati nevena u obliku tinktura, masti i krema naročito su delotvorni u lečenju različitih kožnih oboljenja: akni, bradavica, cista, čireva, ekcema, psorijaze i seboreje, hemoroida, fistula, kožnih upala, ljuštenja kože, masne kože lica, mastitisa, osipa, gnojnih rana koje teško zarastaju, ugriza i uboda insekata.

Olakšava tegobe u menopauzi

Čaj nevena koristi se za lečenje želudačnih i crevnih oboljenja, za ispiranje usta i grla, jačanje imuniteta, regulisanje nivoa holesterola u krvi, protiv astme, kašlja, lupanja srca, nesanice. Hladan čaj preporučuje se za ispiranje očiju kod konjunktivitisa i ispiranje desni nakon vađenja zuba. Zbog blagog estrogenskog dejstva čaj se preporučuje za regulisanje redovnog menstrualnog ciklusa i umanjenje menstrualnih tegoba kod mladih devojaka ili žena u klimaksu.

U kulinarstvu se latice nevena dodaju salatama i čorbama da bi im dale specifičnu boju i ukus.

Pored lekovitosti neven je i izuzetno dekorativna biljka. Lako se gaji u baštama, vrtovima ili saksijama.

MELEM OD NEVENA*

Sitno se iseku dve šolje cveta i lista od nevena. Zagrejati pola kilograma domaće svinjske masti i šoljicu voska i mešati na vatri dok se sve ne sjedini. Potom dodati iseckan neven, pustiti da baci ključ, dobro promešati i skloniti sa šporeta. Sud poklopiti i ostaviti da odstoji jedan dan. Narednog dana sve to malo ugrejati i procediti kroz gazu i sipati u posude.

*Recept priredila Gospava Nestorović (Beograd – Mirijevo)