Porasla rata za stambeni zajam

Više od 160.000 dužnika koji su uzeli stambeni zajam dobiće ovih dana obaveštenje od banke da im se povećava mesečna obaveza od prvog jula. Svi oni su podigli kredit koji je indeksiran u evropskoj valuti i za njihov obračun, odnosno indeksaciju, merodavna je međubankarska kamata euribor ili juribor, kako je ko izgovara. Kako se inflacija u Evropi i dalje sporo smiruje, i daleko je od cilja od dva odsto godišnje, Evropska centralna banka ECB nastavlja s povećanjem svojih kamata koje se odražavaju na celokupno bankarsko tržište.

Praktično svi dužnici uzeli su stambeni zajam sa promenljivom kamatom koja se menja zavisno od prilika u ekonomiji, iz prostog razloga što su takvi zajmovi povoljniji i dobro su upoznati da im obaveze zavise ne od prilika u Srbiji, već od prilika u čitavom svetu, u Evropi, najpre. U slučaju stambenih zajmova bitni su tromesečni i šestomesečni euribor, zavisno od toga kako je koja banka to ugovorila s dužnikom. Zajmovi za stan s fiksnom kamatom kod nas su zanemarljivi, jer su skuplji, a kod njih je dužnik zaštićen od promene vrednosti duga za sve vreme otplate, koji ide i do 30 godina. Šestomesečni euribor trenutno iznosi 3,915 odsto, a tromesečni 3,554 odsto. Pre godinu dana ove referentne kamate bile su u minusu, što praktično znači da su za isti period kamate na ove zajmove povećane za najmanje pet, šest odsto, a zavisno od banke i do sedam odsto.

Euribor, bilo da je jednomesečni, tromesečni, šestomesečni ili dvanaestomesečni, menja se često, jer je to međubankarska kamata, a najčešće kao posledica odluke ECB. Mesečne obaveze dužnicima se ne povećavaju po automatizmu, već na tri ili šest meseci. Dužnici za kupovinu nekretnine na kredit moraju da računaju da im aktuelno obaveštenje banke o povećanju obaveza neće biti i poslednje.

Filip Lane, glavni ekonomista Evropske centralne banke (ECB), upozorio je pre nekoliko dana da će biti potrebne godine da ECB dostigne ciljnu inflaciju od dva odsto. Inflacija u celom EU bloku iznosila je 6,1 odsto na godišnjem nivou u maju, u odnosu na sedam odsto prethodnog meseca.

„Kada pogledam horizont za narednih nekoliko godina, ne vidim brza smanjenja kamatne stope. Kreatori ekonomske politike će još neko vreme morati da vode restriktivnu monetarnu politiku”, rekao je on. Inače, restriktivna monetarna politika podrazumeva povećanje kamata kako bi novac bio skuplji i kako bi se „ohladila” tražnja koja gura cene na više.

I Kristin Lagard, predsednica ECB-a, najavila je da će, ukoliko bude potrebe, ova banka nastaviti sa podizanjem referentnih kamatnih stopa još bržim tempom.