Порасла рата за стамбени зајам

Више од 160.000 дужника који су узели стамбени зајам добиће ових дана обавештење од банке да им се повећава месечна обавеза од првог јула. Сви они су подигли кредит који је индексиран у европској валути и за њихов обрачун, односно индексацију, меродавна је међубанкарска камата еурибор или јурибор, како је ко изговара. Како се инфлација у Европи и даље споро смирује, и далеко је од циља од два одсто годишње, Европска централна банка ЕЦБ наставља с повећањем својих камата које се одражавају на целокупно банкарско тржиште.

Практично сви дужници узели су стамбени зајам са променљивом каматом која се мења зависно од прилика у економији, из простог разлога што су такви зајмови повољнији и добро су упознати да им обавезе зависе не од прилика у Србији, већ од прилика у читавом свету, у Европи, најпре. У случају стамбених зајмова битни су тромесечни и шестомесечни еурибор, зависно од тога како је која банка то уговорила с дужником. Зајмови за стан с фиксном каматом код нас су занемарљиви, јер су скупљи, а код њих је дужник заштићен од промене вредности дуга за све време отплате, који иде и до 30 година. Шестомесечни еурибор тренутно износи 3,915 одсто, а тромесечни 3,554 одсто. Пре годину дана ове референтне камате биле су у минусу, што практично значи да су за исти период камате на ове зајмове повећане за најмање пет, шест одсто, а зависно од банке и до седам одсто.

Еурибор, било да је једномесечни, тромесечни, шестомесечни или дванаестомесечни, мења се често, јер је то међубанкарска камата, а најчешће као последица одлуке ЕЦБ. Месечне обавезе дужницима се не повећавају по аутоматизму, већ на три или шест месеци. Дужници за куповину некретнине на кредит морају да рачунају да им актуелно обавештење банке о повећању обавеза неће бити и последње.

Филип Лане, главни економиста Европске централне банке (ЕЦБ), упозорио је пре неколико дана да ће бити потребне године да ЕЦБ достигне циљну инфлацију од два одсто. Инфлација у целом ЕУ блоку износила је 6,1 одсто на годишњем нивоу у мају, у односу на седам одсто претходног месеца.

„Када погледам хоризонт за наредних неколико година, не видим брза смањења каматне стопе. Креатори економске политике ће још неко време морати да воде рестриктивну монетарну политику”, рекао је он. Иначе, рестриктивна монетарна политика подразумева повећање камата како би новац био скупљи и како би се „охладила” тражња која гура цене на више.

И Кристин Лагард, председница ЕЦБ-а, најавила је да ће, уколико буде потребе, ова банка наставити са подизањем референтних каматних стопа још бржим темпом.