Voda i blato lečili i kraljeve

Najpre šetnja prostranim parkom, a onda u kadu s lekovitom vodom i blatom. Sve to u Banji Koviljači, pet kilometara od Loznice, uvek dobro posećenoj, koja odavno leči mnoge tegobe: od koštano-zglobnih i posttraumatskih stanja do kožnih i ginekoloških. Priroda je ovde spojila sve što je najbolje i najpogodnije za zdravlje – park na oko 40 hektara, šumu, sumporno i blatno kupatilo, nekoliko vila, arhitektonskih dragulja, istovremeno čuvara tajni prohujalih decenija i vekova.

U Turističkoj organizaciji Loznice sa zadovoljstvom će vam preporučiti mesta koja treba pohoditi u ovom kraju, ostavljajući banju za kraj, kao svojevrsnu „poslasticu”. Ona je sama po sebi atrakcija, a najzaslužniji za njen razvoj je, po svemu sudeći, kralj Petar Prvi Karađorđević. Dolazio je on u ovu banju da leči kostobolju u sumpornom kupatilu građenom od 1904. do 1908. koje i danas nosi njegovo ime.

– Kupatilo su osmislili arhitekte Dragutin Maslać i Vladimir M. Popović, a u njemu se i danas mogu videti jedinstvene podne pločice od engleske keramike – podsećaju loznički turizmolozi. – Zgrada je zadržala originalni izgled.

Heroji s Gučeva

Iz letopisa se lako doznaje da je Banja Koviljača okružena Drinom i planinom Gučevo, a zbog blage klime u njoj možete boraviti u svim godišnjim dobima. Banjski park s fontanom je simbol mesta, mada se ovde najviše dolazi zbog lekovite vode i blata. To su značajne, ali ne i najveće blagodeti. Onaj ko je sebi zacrtao put pod noge, pa u ovo mesto došao, poželeće da prošeta trim-stazom kroz bukovu šumu i da se nadiše čistog vazduha kojeg, bar ovde, ima u izobilju.

Domaćini će vam skrenuti pažnju i na jedan od mnogobrojnih istorijskih belega – spomen-kosturnicu na Gučevu. Podignuta je u znak sećanja na borbe vođene 1914. na Drini. U njoj su sahranjeni posmrtni ostaci oko 4.000 srpskih i austrougarskih vojnika. Bila je to prava rovovska bitka, poznata i kao „bitka iznad oblaka”. Trajala je 55 dana i odnela mnogo života s obe zaraćene strane. Srpski vojnici pokazali su neviđeno herojstvo.

Ko voli pešačenje, planinarenje, paraglajding, ribolov, vožnju biciklom, motorima, kvadovima, džipovima, sve je to u banjskoj i turističkoj ponudi. Oni koji su došli zbog lečenja, biće pod redovnim nadzorom lekara i ostalog medicinskog osoblja koje će odrediti kada i u kojoj meri treba da se prepuste sumporovitom blatu i termo-mineralnoj vodi, ne bi li lečili koštano-zglobni sistem. Lekovito blato i voda daju dobre terapijske efekte kod odraslih, ali i kod dece. Za sve koji pate od reumatskih bolesti, diskus hernije, neuroloških i mišićnih oboljenja ili oboljenja perifernih arterija i vena tu je Specijalna bolnica za rehabilitaciju. Savremena zdravstvena ustanova koja se uspešno bavi rehabilitacijom i prevencijom.

Mesto prestiža i glamura

Najlepši objekat u banji svakako je Kur-salon, izgrađen 1932. godine u vreme vladavine kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića. To zdanje, s dugom i turbulentnom istorijom, projektovano je po ugledu na slično u Beču. Prve skice su uradili već pomenuti Dragutin Maslać i Vladimir M. Popović, a nastavili Jovanka Bončić Katerinić i Nikolaj Krasnov, arhitekta carske porodice Romanov. Konačni izgled dobija angažovanjem arhitekte Milana Minića. Svojom autentičnošću, istorijskim i dekorativnim stilom do danas je sačuvalo duh prošlih vremena i raskošnih balova.

Preživeo je salon ratove i vremenska izobilja, više puta je obnavljan, a poslednji put 2018. godine. Da mogu njegovi zidovi bi rado kazivali o prohujalim vremenima i ljudima koji su ga redovno posećivali. Bio je, pre svega, salon za zabavu, mesto prestiža i glamura, a u novijoj istoriji važio je za stecište u kojem su se preplitali umetnički, duhovni i zabavni sadržaji, pretvarajući ga u kulturno i kultno mesto podrinjskog kraja. Danas čuva tradiciju, podsećajući na stare vrednosti i prošla vremena, ovoga puta u novom ruhu.

S terase Kur-salona pogled puca na banjski park. Velikoj dvorani sa 350 mesta ime su nadenuli po svom zadužbinaru, kralju Aleksandru. Idealna je za velike svečanosti, a tek za balove... Postoji i salon kraljice Marije, Aleksandrove supruge, pogodan za manje glamurozne proslave. Posle renoviranja, zdanje je idealno za dobro druženje i zabavu.

Ko neće u Kur-salon, može da prisustvuje nekoj od banjskih manifestacija: festivalu „LilaLo”, međunarodnoj regati, festivalu folklora, sajmu cveća, kraljevskom karnevalu, likovnoj koloniji, međunarodnoj izložbi pasa, obeležavanju Gučevske bitke... Uzdajte se, ipak, u ovdašnje prirodne blagodeti: vodu, blato i čist vazduh. I u neki od nacionalnih restorana s pristupačnim cenama. Imena ne možemo da im pominjemo, jer bi se to shvatilo kao protežiranje i reklama, ali ih ima duž obale Drine. A, reka kô reka: neumitno teče. Kad malo duže sedite na njenoj obali, sigurno odmara dušu.

SPOMENIK GLjIVAMA

Nedaleko od banjskog parka je spomenik posvećen gljivama, jedinstven u Srbiji. Na njemu piše: „Najčudnijim bićima na planeti bez kojih svet ne bi mogao da postoji”. Spomenik je podignut u čast Ljubomira Vuksanovića Barlea, osnivača gljivarskog društva iz Banje Koviljače.

VUKOV ZAVIČAJ

Nadomak Loznice su manastir Tronoša i Tršić, rodno mesto Vuka Stefanovića Karadžića. I ono bi, verovatno, doživelo sudbinu mnogih napuštenih srpskih sela da nije imalo istorijsku sreću da se u njemu rodi reformator srpskog jezika. Etno-kompleks u Tršiću je unikatni muzej na otvorenom u kojem se održava „Vukov sabor”, najstarija i uvek dobro posećena manifestacija. Od atrakcija u ovom kraju vredi posetiti Žeravijsko vrelo, botaničku baštu „Rajska dolina”, vodopad „Skakavac” i neku od uređenih plaža na Drini.