Donose li novi izbori miran život na KiM

Nespremnost zapadnog dela međunarodne zajednice da postavi pravu dijagnozu kosovsko-metohijske „bolesti” glavni je razlog zašto ne dolazi do deeskalacije stanja. Najavljene sankcije Prištini, bez ozbiljnih promena na terenu, mogle bi da dovedu do toga da ovaj deo Srbije postane crna rupa Evrope u kojoj će biti legalizovan aparthejd. Albanski separatisti su otišli korak dalje pa su faktički izmislili Crvene brigade i Civilnu zaštitu koje su proglasili za terorističke kako bi opravdali novo divljanje parapolicijskih jedinica koje hapse po nacionalnoj pripadnosti.

Tumačenje zapada da je do eskalacije na severu Kosmeta došlo zbog ulaska četvorice „gradonačelnika” u opštinske zgrade je krunski dokaz da međunarodni predstavnici ignorišu suštinu problema, pa je logično i što do sada još nisu rešili krizu koju je inicirao premijer privremenih prištinskih institucija Albin Kurti. Bilo koji od koraka koji su najavljeni od strane predstavnika međunarodne zajednice, a koji ne vode ka povlačenju specijalnih policijskih jedinica sa severa Kosmeta, nikako ne mogu otvoriti novu stranicu u smirivanju tenzija.

Predložena polurešenja poput održavanja lokalnih izbora i kojekakvih modaliteta za formiranje ZSO neće na kratke, a još manje na duže staze obezbediti miran život građanima severa Kosova i Metohije. Tako je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Đuzep Borelj izjavio da novi izbori moraju da budu organizovani u sve četiri opštine na severu Kosova i Metohije, uz bezuslovno učešće Srba. Naveo je da je uzrok problema u tome što gradonačelnici nemaju legitimitet i time provociraju demonstrante, dodavši da to nije održivo.

„Ne mogu NATO snage zauvek da čuvaju gradonačelnike koji imaju podršku dva-tri odsto građana”, rekao je Borelj, koji formiranje Zajednice srpskih opština nije ni spomenuo. A premijer Albanije Edi Rama tokom zajedničke pres-konferencije NATO-a, kojoj je prisustvovao i generalni sekretar alijanse Jens Stoltenberg, upozorio je da je realna pretnja za perspektivu stvaranja Donbasa usred Balkana zbog eskalacije situacije na Kosmetu. „Svi moramo da učinimo nešto da to sprečimo tako što ćemo promovisati dijalog, podići ga na visok nivo u EU, uz podršku SAD i jasno staviti do znanja preko NATO-a da će Kfor biti tu da garantuje i uspostavi pun integritet u slučaju bilo kakvog prekida do kojeg može doći usled neodgovorne eskalacije”, rekao je Rama.

Da li imaju rešenja koja bi mogla da raspetljaju Gordijev čvor u ovoj delu Evrope ili smo svakim danom sve dalji od kompromisnog rešenja? Stanje na Kosmetu podseća na ono posle 1999, kada su Srbi ostavljeni na milost i nemilost i međunarodnoj zajednici i Albancima. To je pet godina kasnije rezultiralo pogromom, a scenario bi mogao da se ponovi. Priština, a i Zapad sve manje vode računa o bezbednosti i kršenju ljudskih prava Srba i čini se da međunarodna zajednica ne čini ništa ozbiljno da bi dovela do deeskalacije situacije.

Kada je reč o bližoj budućnosti razvoja procesa normalizacije odnosa između Beograda i Prištine, kao i potencijalnog smirivanja tenzija na severu, slika je pesimistična. Sa jedne strane su Vašington i Brisel očigledno izgubili brojne modalitete kontrole nad Kurtijem, i još uvek ne koriste sve raspoložive instrumente da ga nateraju da sprovede mere deeskalacije, pa čak i ako dođe do rušenja kosovske vlade, to je produženje agonije s njim na čelu najmanje pola godine. Iako u poslednje dve decenije nije bilo više kritika na račun Prištine, Kurti se u medijskim predstavama pokazuje za sada kao prilično rezistentan političar u odnosu na mere sa Zapada, ne reagujući na njihove savete i pretnje.

Zapadu je ostala jedna sankcija koja bi teško pogodila Kurtija, a to je da ga Amerika stavi na listu osoba koji su pretnja po demokratiju i regionalni mir i da Kfor dobije mandat da zameni kosovsku policiju na severu. To je ipak, teško očekivati da se dogodi, jer je reč o velikom političkom potezu, za koji je upitno da li je sadašnja američka administracija spremna da ga pokrene. Sa druge, na terenu, situacija kreće u pravcu potencijalnog scenarija u kome građani severa mogu biti upleteni u političke igre koje će ih naterati da privremeno ili zauvek napuste sever Kosmeta.

U međuvremenu se traže rešenja tamo gde nije glavni problem, a to su izbori u četiri opštine. Tako je predsednica Kosova i Metohije Vjosa Osmani izjavila da postoji rešenje za situaciju na severu i da postoji nekoliko mogućnosti za raspisivanje vanrednih izbora, a da je jedna od njih, po njoj, najbolja, a to je da najmanje petina građana u opštinama na severu potpiše peticiju kojom se traže izbori. Upravo tako nešto Srbi ne bi smeli nikako da prihvate, jer Kurti vešto govori o problemima koje je sam napravio, da bi, pre svega, izbegao formiranje ZSO i da bi se o njoj manje pričalo. Jedan od ponižavajućih jeste da Srbi peticijom traže ostavku četiri gradonačelnika na severu i to Beograd i Srbi nipošto ne treba da prihvate. Čak i u pokrajinskom Zakonu o lokalnoj samoupravi postoji mogućnost da ti gradonačelnici podnesu sami ostavke, jer oni nemaju kredibilitet da vladaju. To je dokaz da Kurti peticijom ponovo hoće da ponizi Srbe na KiM, gde pripadnici specijalne policije hapse nevine ljude.

Srđan Graovac, iz Centra za društvenu stabilnost, podseća da kada je Kurti, povodom obeležavanja 145 godina od osnivanja Prizrenske lige, naglasio da će slediti „filozofiju Prizrenske lige”, još jednom je potvrdio konačne ciljeve svoje politike. Za „Politiku” kaže da stvaranje „velike Albanije”, čije idejne osnove je udarila Prizrenska liga još u 19. veku, predstavlja temelj Kurtijevog političkog delovanja i da će samim tim svi potezi koje je do sada vukao, kao i oni koje će povlačiti u narednom periodu biti usklađeni sa tim strateškim ciljem.

„Sledstveno tome, nema sumnje da će i odluka o povlačenja albanske specijalne policije sa severa KiM zavisiti od procene Kurtija koliko jedan takav potez može naškoditi ostvarenju njegovog strateškog cilja. Razmeštanje albanskih specijalaca na severu pokrajine svakako predstavlja jedan od Kurtijevih ključnih taktičkih poteza i sredstava za ostvarenje konačnog cilja. Putem nasilničkih akcija svojih kriminalaca u uniformama pokušava da isprovocira oružani odgovor sa srpske strane. Upravo je to ono što Kurti najviše priželjkuje i zbog čega su mu specijalne snage na severu pokrajine neophodne. Ukoliko bi svojim delovanjem one izazvale nasilnu reakciju Srba nema sumnje da bi Kurti to iskoristio za organizovanje sveopšteg napada na Srbe severno od Ibra, ali i pogroma svih onih južno od te reke koja razdvaja kompaktne srpske sredine od enklava”, kaže Graovac.

Jedan od mogućih scenarija jeste da dođe do pogroma jer Beograd u takvoj situaciji ne bi sedeo skrštenih ruku. A u tom slučaju plan Prištine je da dovede do sukoba Vojske Srbije i NATO-a. Tada bi svaki dijalog bio obesmišljen i Zapad bi pokušao da golom silom natera Beograd da se saglasi sa protivpravnom secesijom svoje južne pokrajine. Ukoliko bi čak i u tim okolnostima Srbija odolela, onda bi se kao jedino rešenje nametalo ujedinjenje Kosmeta sa Albanijom, čime bi pitanje mesta te lažne države u UN, kao i njenog članstva u NATO-u bilo rešeno.

„Kurti preko svojih ’specijalaca’ situaciju na severu čini napetom iz još jednog razloga. Napadi na Srbe, hapšenja, pa na kraju krajeva zaustavljanja vozila, maltretiranja, pretresanja upravo imaju za cilj da tenzija neprekidno bude na visokom nivou. Na taj način Kurti tamošnjem srpskom življu život čini gotovo nemogućim pokušavajući da ih natera na iseljavanje. Kurti je time svoj represivni aparat stavio u službu progona Srba, kao ključnog remetilačkog faktora na planu ostvarenje sna o ’velikoj Albaniji’. Nema sumnje da su Srbi na Kosmetu čuvari ne samo svojih domova, njiva i svetinja nego i jedna od najvažnijih spona zvaničnog Beograda sa svojom južnom pokrajinom. Samim tim, ti Srbi su trenutno jedna od ključnih brana ostvarenju ciljeva velikoalbanskih ekstremista”, ističe Srđan Graovac.

Politički analitičar Predrag Rajić kaže da time što neće da vrati specijalne jedinice u stanice Kurti želi da pošalje poruku albanskoj javnosti kako je spreman da ide do kraja. Za naš list navodi da Kurti ne želi da izvrši deeskalaciju situacije jer je njegov cilj da dođe do oružanog konflikta između Srba i Albanaca, a u stvari između Srba i NATO-a i to je njegova politička agenda. „On je svestan da je ključni argument koji ima u rukama da bi dodatno izazvao eskalaciju upravo prisustvo specijalnih jedinica policije na severu mimo svih sporazuma. Kurti je spreman da ide do kraja. Reč je o fanatiku koji je sebi pripisao mesijanske sklonosti i smatra da je njegova uloga da objedini sve Albance i da napravi ’veliku Albaniju’, s tim što bi sedište bilo u Prištini, a ne u Tirani i da on bude prvi lider takve tvorevine. Da bi to ostvario spreman je da žrtvuje i srpske i albanske živote”, zaključuje Predrag Rajić.

San o razbijanju Srpske liste i jedinstva u narodu

Terorom parapolicijskih kosovskih snaga nad srpskim narodom u četiri opštine na severu pokrajine Kurti računa da bi mogao i da podeli Srbe, imajući u vidu koliko Albancima, ali počesto i zapadnom faktoru smeta gotovo plebiscitarna podrška koju na izborima dobija Srpska lista. Sprovođenjem sistematskog nasilja Kurti računa da bi mogao izazvati unutrašnje sukobljavanje u srpskoj zajednici između onih koji su za nasilan i onih koji zagovaraju istrajavanje u nenasilnom otporu. „Razbijanje jedinstva i unutrašnje sukobljavanje svakako bi oslabilo poziciju srpskog naroda, što bi za njega bio značajan uspeh. Ne treba zanemariti ni to da je razmeštanjem specijalaca na severu Kosmeta Kurti ostvario značajnu pobedu nad konkurentima u albanskom biračkom telu. Naime, za razliku od svojih oponenata on je uspeo da obezbedi prisustvo albanskih snaga na severu pokrajine, čime je i te kako ojačao svoju popularnost među ekstremnim delom (inače većinskim) albanskog biračkog tela. Povlačenje specijalnih snaga sa severa pokrajine nesumnjivo bi narušilo Kurtijevu popularnost, što se svakako mora uzeti u obzir kada govorimo o tome da li će Kurti povući svoje ’specijalce’”, navodi Graovac.

Povlačenje albanskih specijalaca sa severa nikako, ni taktički ni strateški, ne uklapa se u Kurtijevu političku agendu. Njihovim odlaskom iz srpskih opština situacija na Kosmetu bi u najvećoj meri bila stabilizovana, a Kurti bi shodno tome izgubio mogućnost da izbegava dalje pregovore sa Beogradom, čemu uostalom ovo konstantno generisanje nestabilnosti i služi. „Ukoliko bi do toga došlo, Kurti bi se ponovo našao za pregovaračkim stolom, gde ga čeka za njega najteža tema, ZSO. Svoju popularnost među sunarodnicima gradio je na decidnom odbijanju formiranja ZSO, tako da bi popuštanje po tom pitanju i to još uz prethodno povlačenje specijalaca sa severa, verovatno zapečatilo njegovu političku karijeru. Zbog toga je očekivano da Kurti podnese ostavku i da ide na nove izbore, ukoliko pritisak sa Zapada da povuče ’specijalce’ bude odlučan”, kaže Srđan Graovac.