Доносе ли нови избори миран живот на КиМ

Неспремност западног дела међународне заједнице да постави праву дијагнозу косовско-метохијске „болести” главни је разлог зашто не долази до деескалацијe стања. Најављене санкције Приштини, без озбиљних промена на терену, могле би да доведу до тога да овај део Србије постане црна рупа Европе у којој ће бити легализован апартхејд. Албански сепаратисти су отишли корак даље па су фактички измислили Црвене бригаде и Цивилну заштиту које су прогласили за терористичке како би оправдали ново дивљање параполицијских јединица које хапсе по националној припадности.

Тумачење запада да је до ескалације на северу Космета дошло због уласка четворице „градоначелника” у општинске зграде је крунски доказ да међународни представници игноришу суштину проблема, па је логично и што до сада још нису решили кризу коју је иницирао премијер привремених приштинских институција Албин Курти. Било који од корака који су најављени од стране представника међународне заједнице, а који не воде ка повлачењу специјалних полицијских јединица са севера Космета, никако не могу отворити нову страницу у смиривању тензија.

Предложена полурешења попут одржавања локалних избора и којекаквих модалитета за формирање ЗСО неће на кратке, а још мање на дуже стазе обезбедити миран живот грађанима севера Косова и Метохије. Тако је високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Ђузеп Борељ изјавио да нови избори морају да буду организовани у све четири општине на северу Косова и Метохије, уз безусловно учешће Срба. Навео је да је узрок проблема у томе што градоначелници немају легитимитет и тиме провоцирају демонстранте, додавши да то није одрживо.

„Не могу НАТО снаге заувек да чувају градоначелнике који имају подршку два-три одсто грађана”, рекао је Борељ, који формирање Заједнице српских општина није ни споменуо. А премијер Албаније Еди Рама током заједничке прес-конференције НАТО-а, којој је присуствовао и генерални секретар алијансе Јенс Столтенберг, упозорио је да је реална претња за перспективу стварања Донбаса усред Балкана због ескалације ситуације на Космету. „Сви морамо да учинимо нешто да то спречимо тако што ћемо промовисати дијалог, подићи га на висок ниво у ЕУ, уз подршку САД и јасно ставити до знања преко НАТО-а да ће Кфор бити ту да гарантује и успостави пун интегритет у случају било каквог прекида до којег може доћи услед неодговорне ескалације”, рекао је Рама.

Да ли имају решења која би могла да распетљају Гордијев чвор у овој делу Европе или смо сваким даном све даљи од компромисног решења? Стање на Космету подсећа на оно после 1999, када су Срби остављени на милост и немилост и међународној заједници и Албанцима. То је пет година касније резултирало погромом, а сценарио би могао да се понови. Приштина, а и Запад све мање воде рачуна о безбедности и кршењу људских права Срба и чини се да међународна заједница не чини ништа озбиљно да би довела до деескалације ситуације.

Када је реч о ближој будућности развоја процеса нормализације односа између Београда и Приштине, као и потенцијалног смиривања тензија на северу, слика је песимистична. Са једне стране су Вашингтон и Брисел очигледно изгубили бројне модалитете контроле над Куртијем, и још увек не користе све расположиве инструменте да га натерају да спроведе мере деескалације, па чак и ако дође до рушења косовске владе, то је продужење агоније с њим на челу најмање пола године. Иако у последње две деценије није било више критика на рачун Приштине, Курти се у медијским представама показује за сада као прилично резистентан политичар у односу на мере са Запада, не реагујући на њихове савете и претње.

Западу је остала једна санкција која би тешко погодила Куртија, а то је да га Америка стави на листу особа који су претња по демократију и регионални мир и да Кфор добије мандат да замени косовску полицију на северу. То је ипак, тешко очекивати да се догоди, јер је реч о великом политичком потезу, за који је упитно да ли је садашња америчка администрација спремна да га покрене. Са друге, на терену, ситуација креће у правцу потенцијалног сценарија у коме грађани севера могу бити уплетени у политичке игре које ће их натерати да привремено или заувек напусте север Космета.

У међувремену се траже решења тамо где није главни проблем, а то су избори у четири општине. Тако је председница Косова и Метохије Вјоса Османи изјавила да постоји решење за ситуацију на северу и да постоји неколико могућности за расписивање ванредних избора, а да је једна од њих, по њој, најбоља, а то је да најмање петина грађана у општинама на северу потпише петицију којом се траже избори. Управо тако нешто Срби не би смели никако да прихвате, јер Курти вешто говори о проблемима које је сам направио, да би, пре свега, избегао формирање ЗСО и да би се о њој мање причало. Један од понижавајућих јесте да Срби петицијом траже оставку четири градоначелника на северу и то Београд и Срби нипошто не треба да прихвате. Чак и у покрајинском Закону о локалној самоуправи постоји могућност да ти градоначелници поднесу сами оставке, јер они немају кредибилитет да владају. То је доказ да Курти петицијом поново хоће да понизи Србе на КиМ, где припадници специјалне полиције хапсе невине људе.

Срђан Граовац, из Центра за друштвену стабилност, подсећа да када је Курти, поводом обележавања 145 година од оснивања Призренске лиге, нагласио да ће следити „филозофију Призренске лиге”, још једном је потврдио коначне циљеве своје политике. За „Политику” каже да стварање „велике Албаније”, чије идејне основе је ударила Призренска лига још у 19. веку, представља темељ Куртијевог политичког деловања и да ће самим тим сви потези које је до сада вукао, као и они које ће повлачити у наредном периоду бити усклађени са тим стратешким циљем.

„Следствено томе, нема сумње да ће и одлука о повлачења албанске специјалне полиције са севера КиМ зависити од процене Куртија колико један такав потез може нашкодити остварењу његовог стратешког циља. Размештање албанских специјалаца на северу покрајине свакако представља један од Куртијевих кључних тактичких потеза и средстава за остварење коначног циља. Путем насилничких акција својих криминалаца у униформама покушава да испровоцира оружани одговор са српске стране. Управо је то оно што Курти највише прижељкује и због чега су му специјалне снаге на северу покрајине неопходне. Уколико би својим деловањем оне изазвале насилну реакцију Срба нема сумње да би Курти то искористио за организовање свеопштег напада на Србе северно од Ибра, али и погрома свих оних јужно од те реке која раздваја компактне српске средине од енклава”, каже Граовац.

Један од могућих сценарија јесте да дође до погрома јер Београд у таквој ситуацији не би седео скрштених руку. А у том случају план Приштине је да доведе до сукоба Војске Србије и НАТО-а. Тада би сваки дијалог био обесмишљен и Запад би покушао да голом силом натера Београд да се сагласи са противправном сецесијом своје јужне покрајине. Уколико би чак и у тим околностима Србија одолела, онда би се као једино решење наметало уједињење Космета са Албанијом, чиме би питање места те лажне државе у УН, као и њеног чланства у НАТО-у било решено.

„Курти преко својих ’специјалаца’ ситуацију на северу чини напетом из још једног разлога. Напади на Србе, хапшења, па на крају крајева заустављања возила, малтретирања, претресања управо имају за циљ да тензија непрекидно буде на високом нивоу. На тај начин Курти тамошњем српском живљу живот чини готово немогућим покушавајући да их натера на исељавање. Курти је тиме свој репресивни апарат ставио у службу прогона Срба, као кључног реметилачког фактора на плану остварење сна о ’великој Албанији’. Нема сумње да су Срби на Космету чувари не само својих домова, њива и светиња него и једна од најважнијих спона званичног Београда са својом јужном покрајином. Самим тим, ти Срби су тренутно једна од кључних брана остварењу циљева великоалбанских екстремиста”, истиче Срђан Граовац.

Политички аналитичар Предраг Рајић каже да тиме што неће да врати специјалне јединице у станице Курти жели да пошаље поруку албанској јавности како је спреман да иде до краја. За наш лист наводи да Курти не жели да изврши деескалацију ситуације јер је његов циљ да дође до оружаног конфликта између Срба и Албанаца, а у ствари између Срба и НАТО-а и то је његова политичка агенда. „Он је свестан да је кључни аргумент који има у рукама да би додатно изазвао ескалацију управо присуство специјалних јединица полиције на северу мимо свих споразума. Курти је спреман да иде до краја. Реч је о фанатику који је себи приписао месијанске склоности и сматра да је његова улога да обједини све Албанце и да направи ’велику Албанију’, с тим што би седиште било у Приштини, а не у Тирани и да он буде први лидер такве творевине. Да би то остварио спреман је да жртвује и српске и албанске животе”, закључује Предраг Рајић.

Сан о разбијању Српске листе и јединства у народу

Терором параполицијских косовских снага над српским народом у четири општине на северу покрајине Курти рачуна да би могао и да подели Србе, имајући у виду колико Албанцима, али почесто и западном фактору смета готово плебисцитарна подршка коју на изборима добија Српска листа. Спровођењем систематског насиља Курти рачуна да би могао изазвати унутрашње сукобљавање у српској заједници између оних који су за насилан и оних који заговарају истрајавање у ненасилном отпору. „Разбијање јединства и унутрашње сукобљавање свакако би ослабило позицију српског народа, што би за њега био значајан успех. Не треба занемарити ни то да је размештањем специјалаца на северу Космета Курти остварио значајну победу над конкурентима у албанском бирачком телу. Наиме, за разлику од својих опонената он је успео да обезбеди присуство албанских снага на северу покрајине, чиме је и те како ојачао своју популарност међу екстремним делом (иначе већинским) албанског бирачког тела. Повлачење специјалних снага са севера покрајине несумњиво би нарушило Куртијеву популарност, што се свакако мора узети у обзир када говоримо о томе да ли ће Курти повући своје ’специјалце’”, наводи Граовац.

Повлачење албанских специјалаца са севера никако, ни тактички ни стратешки, не уклапа се у Куртијеву политичку агенду. Њиховим одласком из српских општина ситуација на Космету би у највећој мери била стабилизована, а Курти би сходно томе изгубио могућност да избегава даље преговоре са Београдом, чему уосталом ово константно генерисање нестабилности и служи. „Уколико би до тога дошло, Курти би се поново нашао за преговарачким столом, где га чека за њега најтежа тема, ЗСО. Своју популарност међу сународницима градио је на децидном одбијању формирања ЗСО, тако да би попуштање по том питању и то још уз претходно повлачење специјалаца са севера, вероватно запечатило његову политичку каријеру. Због тога је очекивано да Курти поднесе оставку и да иде на нове изборе, уколико притисак са Запада да повуче ’специјалце’ буде одлучан”, каже Срђан Граовац.