O Kosovu u komitetu UN

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 16. septembra – U Ujedinjenim nacijama će od sutra biti vrednovana inicijativa Beograda da se u dnevni red zasedanja Generalne skupštine uvrsti njen predlog kojim bi se zatražilo „savetodavno mišljenje“ Međunarodnog suda pravde (MSP) o jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova. Ovakvim potezom Srbija je potvrdila rešenost da se za očuvanje teritorijalnog integriteta bori – svim raspoloživim diplomatskim i pravnim sredstvima, pa očekuje da će njen pristup dobiti podršku u svetskoj organizaciji.

Matematički gledano, iskušenja ne bi moralo da bude: velika većina od 192 članice UN nije priznala (a 47 jeste) nezavisnost pokrajine. Neizvesnosti ne bi trebalo da bude i zbog okolnosti da je MSP organ UN u čijem članstvu mahom uživa i praktično poverenje. Problemi se ne naziru ni u oblasti prava, jer se radi o obraćanju telu u skladu s njegovim nadležnostima.

Ali… Kao mogućna prepreka srpskoj inicijativi mogli bi se pojaviti – politički interesi.

SAD i veći broj zemalja EU priznali su Kosovo, njegovu nezavisnost uzimaju kao „svršeni čin“ pa, kako se nagoveštava iz raznih izvora, smatraju „izlišnim dalje priče na tu temu“ i doživljavaju beogradski predlog kao „osporavanje njihovog autoriteta“. Uticaj ove grupe je popriličan pa se pretpostavlja da će se proširiti na izvestan broj članica UN, sklonih nezameranju zapadnim silama, zbog čega bi, na primer, mogle da se uzdrže od izjašnjavanja.

Beograd je preduzeo niz diplomatskih koraka za pridobijanje što šire podrške, kao i za relativizaciju otpora njenoj inicijativi. Predsednik Boris Tadić je uputio pismo svim članicama UN, ukazujući, uz ostalo, da je mišljenje MSP-a najadekvatniji pravac delovanja u ovom slučaju, da bi znatno doprinelo smirivanju tenzija proizašlih iz jednostranog proglašenja nezavisnosti južne pokrajine Srbije…

U nizu neposrednih susreta, u Njujorku i širom globusa, ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić takođe je nastojao da učvrsti potporu inicijativi da se čuje reč MSP-a. Posle prošlonedeljnih razgovora u Vašingtonu, koji su potrajali osetno duže od predviđenog vremena, dopisnicima je preneo utisak da su Amerikanci „do ovih sastanaka bili čvrsto opredeljeni da se suprotstave našoj inicijativi, ali mi je na kraju razgovora u Stejt departmentu i Beloj kući rečeno da će razmisliti o našoj inicijativi“.

Njegov razgovor sa šeficom američke diplomatije juče je njen portparol Šon Mekormak ocenio kao „vrlo dobre o mnogim pitanjima, uključujući bilateralne odnose i odnose Srbije sa EU i Evropom“. Nije pomenuo UN, niti je želeo da se upušta u detaljisanje onoga što je sažeto izrekao…

Srpska inicijativa je, u svakom slučaju, test – ne samo konkretnog globalnog raspoloženja povodom specifičnog predloga, nego i – privrženosti članica principima UN i nadležnostima tela svetske organizacije. Predstojećim sednicama će, svakako, dati dodatnu dozu, teoretske i praktične, zanimljivosti.

Procedura kroz koju prolazi srpski predlog je višestepena. Sutra o njemu raspravlja 28-člani Generalni komitet koji treba da preporuči jednu od tri mogućnosti: da se inicijativa uvrsti u dnevni red Generalne skupštine, da se odbaci, ili da se odloži za neko sledeće zasedanje. Obično se njegova preporuka uvaži, ali je već bilo slučajeva da nezadovoljna strana zatraži suprotan rezultat, pozivajući članice asambleje na izjašnjavanje.

Generalna skupština, čije 63. godišnje zasedanje počinje danas, treba da odluči o svom dnevnom redu – pre početka generalne debate, na kojoj će učestvovati mnogi šefovi država, među kojima i Tadić, i vlada, a koja startuje 23. septembra, da bi potrajala do 1. oktobra. Računa se, stoga, da ona dnevni red utvrdi ove nedelje, najverovatnije u četvrtak.  

Ukoliko joj predlog bude usvojen, Srbija će asambleji potom podneti nacrt rezolucije, koja bi po usvajanju bila upućena Međunarodnom sudu pravde, čije je sedište u Hagu. Ako komitet ne prihvati inicijativu, Beograd će, kako se saznaje, zatražiti izjašnjavanje Generalne skupštine s ciljem da je ona stavi na dnevni red i prosledi MSP-u.

Zainteresovane strane se trude, kako se doznaje, da povećaju potporu sopstvenim pristupima. Članice EU, tako, danas raspravljaju da li će nastupiti zajednički ili individualno.

Nije izvesno, čuje se, da će sve ići „automatski“. Kostarika je, primera radi, priznala nezavisnost Kosova, ali je objavila da će podržati predlog Srbije za traženje mišljenja od Međunarodnog suda pravde.

Savetodavni stav MSP-a nije obavezujući, ali je vrlo cenjen. Smatra se, tako, da bi njegova ocena da je nezavisnost Kosova proglašena protivno međunarodnom pravu znatno osporila takvu proklamaciju i još više usporila priznavanja takvog prištinskog jednostranog čina.

Srbiji bi to povećalo šanse da deluje ka „nastavku pregovora za kompromisno rešenje, u skladu s međunarodnim pravom“. Prethode, međutim, delikatna izjašnjavanja – u organima Ujedinjenih nacija, pa i izvan njih.

 -----------------------------------------------------------

Sastav Generalnog komiteta

 Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 16. septembra – U Generalnom komitetu 63. zasedanja Generalne skupštine nalaze se predstavnici 28 zemalja. Predsedava novi predsednik Generalne skupštine, Nikaragvanac Migel d’Eskoto Brokman. Ostalih 27 članica čine 21 njegov potpredsednik i šefovi šest glavnih komiteta.

Zastupljeni su reprezenti svih pet stalnih članica Saveta bezbednosti – SAD, Rusije, Britanije, Francuske i Kine. Ostali su iz sledećih država, po abecednom (internacionalnom upisu imena) redu: Argentine, Avganistana, Bolivije, Kameruna, Egipta, Jamajke, Hondurasa, Holandije, Iraka, Kirgistana, Mađarske, Moldavije, Mongolije, Mjanmara, Namibije, Nigera, Nigerije, Portugalije, Ruande, Solomonskih Ostrva, Španije i Togoa.