О Косову у комитету УН

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 16. септембра – У Уједињеним нацијама ће од сутра бити вреднована иницијатива Београда да се у дневни ред заседања Генералне скупштине уврсти њен предлог којим би се затражило „саветодавно мишљење“ Међународног суда правде (МСП) о једнострано проглашеној независности Косова. Оваквим потезом Србија је потврдила решеност да се за очување територијалног интегритета бори – свим расположивим дипломатским и правним средствима, па очекује да ће њен приступ добити подршку у светској организацији.

Математички гледано, искушења не би морало да буде: велика већина од 192 чланице УН није признала (а 47 јесте) независност покрајине. Неизвесности не би требало да буде и због околности да је МСП орган УН у чијем чланству махом ужива и практично поверење. Проблеми се не назиру ни у области права, јер се ради о обраћању телу у складу с његовим надлежностима.

Али… Као могућна препрека српској иницијативи могли би се појавити – политички интереси.

САД и већи број земаља ЕУ признали су Косово, његову независност узимају као „свршени чин“ па, како се наговештава из разних извора, сматрају „излишним даље приче на ту тему“ и доживљавају београдски предлог као „оспоравање њиховог ауторитета“. Утицај ове групе је поприличан па се претпоставља да ће се проширити на известан број чланица УН, склоних незамерању западним силама, због чега би, на пример, могле да се уздрже од изјашњавања.

Београд је предузео низ дипломатских корака за придобијање што шире подршке, као и за релативизацију отпора њеној иницијативи. Председник Борис Тадић је упутио писмо свим чланицама УН, указујући, уз остало, да је мишљење МСП-а најадекватнији правац деловања у овом случају, да би знатно допринело смиривању тензија произашлих из једностраног проглашења независности јужне покрајине Србије…

У низу непосредних сусрета, у Њујорку и широм глобуса, министар спољних послова Вук Јеремић такође је настојао да учврсти потпору иницијативи да се чује реч МСП-а. После прошлонедељних разговора у Вашингтону, који су потрајали осетно дуже од предвиђеног времена, дописницима је пренео утисак да су Американци „до ових састанака били чврсто опредељени да се супротставе нашој иницијативи, али ми је на крају разговора у Стејт департменту и Белој кући речено да ће размислити о нашој иницијативи“.

Његов разговор са шефицом америчке дипломатије јуче је њен портпарол Шон Мекормак оценио као „врло добре о многим питањима, укључујући билатералне односе и односе Србије са ЕУ и Европом“. Није поменуо УН, нити је желео да се упушта у детаљисање онога што је сажето изрекао…

Српска иницијатива је, у сваком случају, тест – не само конкретног глобалног расположења поводом специфичног предлога, него и – привржености чланица принципима УН и надлежностима тела светске организације. Предстојећим седницама ће, свакако, дати додатну дозу, теоретске и практичне, занимљивости.

Процедура кроз коју пролази српски предлог је вишестепена. Сутра о њему расправља 28-члани Генерални комитет који треба да препоручи једну од три могућности: да се иницијатива уврсти у дневни ред Генералне скупштине, да се одбаци, или да се одложи за неко следеће заседање. Обично се његова препорука уважи, али је већ било случајева да незадовољна страна затражи супротан резултат, позивајући чланице асамблеје на изјашњавање.

Генерална скупштина, чије 63. годишње заседање почиње данас, треба да одлучи о свом дневном реду – пре почетка генералне дебате, на којој ће учествовати многи шефови држава, међу којима и Тадић, и влада, а која стартује 23. септембра, да би потрајала до 1. октобра. Рачуна се, стога, да она дневни ред утврди ове недеље, највероватније у четвртак.  

Уколико јој предлог буде усвојен, Србија ће асамблеји потом поднети нацрт резолуције, која би по усвајању била упућена Међународном суду правде, чије је седиште у Хагу. Ако комитет не прихвати иницијативу, Београд ће, како се сазнаје, затражити изјашњавање Генералне скупштине с циљем да је она стави на дневни ред и проследи МСП-у.

Заинтересоване стране се труде, како се дознаје, да повећају потпору сопственим приступима. Чланице ЕУ, тако, данас расправљају да ли ће наступити заједнички или индивидуално.

Није извесно, чује се, да ће све ићи „аутоматски“. Костарика је, примера ради, признала независност Косова, али је објавила да ће подржати предлог Србије за тражење мишљења од Међународног суда правде.

Саветодавни став МСП-а није обавезујући, али је врло цењен. Сматра се, тако, да би његова оцена да је независност Косова проглашена противно међународном праву знатно оспорила такву прокламацију и још више успорила признавања таквог приштинског једностраног чина.

Србији би то повећало шансе да делује ка „наставку преговора за компромисно решење, у складу с међународним правом“. Претходе, међутим, деликатна изјашњавања – у органима Уједињених нација, па и изван њих.

 -----------------------------------------------------------

Састав Генералног комитета

 Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 16. септембра – У Генералном комитету 63. заседања Генералне скупштине налазе се представници 28 земаља. Председава нови председник Генералне скупштине, Никарагванац Мигел д’Еското Брокман. Осталих 27 чланица чине 21 његов потпредседник и шефови шест главних комитета.

Заступљени су репрезенти свих пет сталних чланица Савета безбедности – САД, Русије, Британије, Француске и Кине. Остали су из следећих држава, по абецедном (интернационалном упису имена) реду: Аргентине, Авганистана, Боливије, Камеруна, Египта, Јамајке, Хондураса, Холандије, Ирака, Киргистана, Мађарске, Молдавије, Монголије, Мјанмара, Намибије, Нигера, Нигерије, Португалије, Руанде, Соломонских Острва, Шпаније и Тогоа.