Veća zaposlenost u 2023. napunila državnu kasu

Veća zaposlenost napunila je državnu kasu u prvih pet meseci, zaključuje se na osnovu upravo objavljenih podataka Ministarstva finansija. U prvih pet meseci ove godine ostvaren je deficit republičkog budžeta u iznosu od 34,8 milijardi dinara, što je bolje od budžetskog plana za 84,3 milijardi, s obzirom na to da je planiran deficit od 119,1 milijardu dinara. Javni dug na kraju maja iznosio je 51,4 odsto bruto domaćeg proizvoda, a država je bila zadužena 35,521 milijardu evra.

Prihodi su ostvareni u iznosu od 718,3 milijardi dinara, a rashodi su izvršeni u iznosu od 753,1 milijardu dinara. U maju je ostvaren deficit od 0,8 milijardi dinara.

Pre nekoliko dana i predsednik države Aleksandar Vučić i ministar finansija Siniša Mali govorili su o dobrom stanju javnih finansija, potencirajući da ima novca za nove mere podrške mladima i povećanje plata i penzija.

Ivan Nikolić, direktor za naučnoistraživački razvoj u Ekonomskom institutu u Beogradu, kaže da se iz podataka za pet meseci vidi da je budžet u ravnoteži. To nije bilo planirano, odnosno bio je predviđen veći deficit.

Objašnjava da je porez na dohodak građana za pet meseci veći 23,7 odsto i da je to glavni izvor povećanja prihoda. Suprotno tome, PDV kao najizdašniji prihod budžeta uvećan je samo 3,6 odsto nominalno, a 10,4 procenta realno je niži.

– Nije reč samo o povećanju plata, već i većoj zaposlenosti koja raste iz meseca u mesec. Plate su rasle sporije od inflacije. Znači, veći je broj građana koji plaćaju državi porez na dohodak i samim tim je prihod države izdašniji. Porez na zarade veći je 16,1 odsto, ostali porezi na dohodak veći su čak 46 procenata. Dobra je bila i naplata na dobit pravnih lica, a ona se tiče dobrog poslovanja u prošloj godini – navodi Nikolić. Podseća da je to na neki način paradoksalno, jer privrednici su se žalili na energetsku krizu, veće troškove, a imali su veći profit.

– Tome nije doprinela inflacija, odnosno više cene, jer je porez na dobit rastao brže od inflacije. Isto važi i za oporezivanje dohotka. Inflacija se odrazila na pad prometa i to se vidi kod naplate PDV-a i akciza – dodaje Nikolić.

Na rashodnoj strani se štedi manje, više na svim stavkama, izuzev penzija koje rastu nešto brže od inflacije. Kupovina robe i usluga, na primer, ima nominalni rast od samo 2,4 odsto. Veće uštede su napravljene na rashodima za transfere domaćinstvima i ostale tekuće rashode. To su, pretpostavlja ovaj ekonomista, neki troškovi koji su prošle i pretprošle godine bili znatni i koji su se dešavali po osnovu pomoći domaćinstvima za prevazilaženje energetske krize i kovida. Ove godine toga nema.

– Nikakav problem u javnim finansijama ne postoji i ima izvora za najavljeno povećanje plata i penzija koje neće ugroziti stabilnost makroekonomije. Potvrda toga je što MMF ćuti o tome, a to znači odobravanje takvih mera. Mi smo sada u strožem aranžmanu od prethodnih, a MMF se o povećanju plata i penzija nije oglasio, jer ne ugrožava javne finansije – smatra Nikolić.

Prema njegovom mišljenju, deficit će biti manji od planiranih tri odsto, a pitanje je kolike će uštede da se naprave. Čak i sa povećanjem plata i penzija na jesen, što su vanredni troškovi, ostaje se u okvirima planiranog deficita. Svakako će zbog novih troškova morati da se radi rebalans.

Najveći deo poreskih prihoda odnosi se na uplatu PDV-a

Tokom maja naplaćeni su prihodi u iznosu od 156 milijardi dinara, od čega su poreski iznosili 140,8 milijardi. Najveći deo poreskih prihoda odnosi se na uplatu PDV-a u iznosu od 68,4 milijardi dinara i akciza u iznosu od 28 milijardi. Neporeski prihodi ostvareni su u iznosu od 14,5 milijardi dinara, a priliv donacija u maju iznosio je 0,6 milijardi. Rashodi su izvršeni u iznosu od 156,7 milijardi dinara. Rashodi za zaposlene, u maju, iznosili su 33,4 milijarde, kapitalni izdaci 27,3 milijarde, transferi OOSO (Fond PIO, RFZO, NSZ, Fond SOVO) 18,3 milijarde, isplata subvencija 16,7 milijardi, a otplata kamata je bila 16,5 milijardi. Na nivou sektora države u periodu od januara do maja ostvaren je fiskalni deficit u iznosu od 26,4 milijardi dinara i primarni fiskalni suficit u iznosu od 49,6 milijardi.