„Ribarske svađe” razbuktale se u Budvi

Od našeg specijalnog izveštača

Budva – Uh, ove naše žene... Najbolje je biti daleko od njih i loviti ribu na dalekom moru, govorio je preksinoć Paron Toni, jedan od junaka italijanskog komediografa Karla Goldonija, kojeg u predstavi „Ribarske svađe” tumači Branislav Tomašević. Ambijentalni, scenski, prostor između crkava u tajnovitom Starom gradu u Budvi uz zvezdano nebo, šum mora i dašak vetra, okupan mirisima Mediterana, bio je mesto susreta Goldonijevih „Ribarskih svađa”, u režiji Ane Tomović i u izvođenju ansambla Drame Narodnog pozorišta u Beogradu, sa ovdašnjim poklonicima teatra koji su ih nagradili bogatim aplauzom.

Idealan prostor, reklo bi se, da se nadahnuti junaci spletkareći jedni protiv drugih, zaglavljeni u svojim malim primorskim sudbinama stope sa ovdašnjom publikom dočaravajući atmosferu u malom ribarskom gradu, gde se živi od tračeva. Kuriozitet je veći ako se zna da su aktuelne „Ribarske svađe” pretposlednja premijerna predstava nacionalnog teatra i da im je ovo zapravo bila tek prva repriza. Ovim gostovanjem otvorile su, ujedno, dramski ciklus 37. izdanja „Grad teatra”. Tako je Budva i ovoga leta postala velika pozorišna pozornica kojom će, pored ostalog, „ploviti” predstave sve do 22. avgusta, kada se završava ova umetnička svetkovina.

– Za nas je gostovanje „Ribarskih svađa”, koje su i otvorile naš dramski program, pravi praznik. Sa kolegama iz Narodnog pozorišta u Beogradu bili smo u toku od samog početka ideje da se desi ova predstava. Pratili smo njen razvoj, a vrlo retko se dešava da neki projekat dogovorimo da će gostovati na neviđeno. Zato što je koncept „Ribarskih svađa” u startu postavljen tako da je idealan za „Grad teatar”. Znali smo da će naša aktuelna sezona biti u znaku komedije, a ime Ane Tomović, autoritet nacionalnog teatra iz Beograda i cela autorska ekipa bila su dovoljna garancija da ćemo dobiti ono što želimo. Naša publika je izašla srećna, šta lepše poželeti, kaže za „Politiku” Milena Lubarda Marojević, direktorka „Grad teatra” u Budvi.

Naslonjena na zidine drevne Budve sa pogledom na obalu koju su zapljuskivali talasi, predstavu „Ribarske svađe” sa pažnjom je pratila i Molina Udovički Fotez, direktorka drame koja je predvodila svoj ansambl ustupivši svoje mesto jednom od brojnih gledalaca koji su na „kartu više” želeli da gledaju ovu komediju situacije.

– Mislim da je važan doživljaj, posebno za naše mlade glumce da igraju „Ribarske svađe” uz more. To je upravo taj mediteranski duh o kojem besede Goldonijevi junaci. Podmladili smo ansambl, došla je divna grupa mladih, talentovanih glumaca koji svakom novom predstavom dokazuju da pripadaju našoj kući i talentom, i darom, ali i rezultatima koje postižu i evo došao je red da ih oprobamo kao komičare. Ovo je bila inicijalna ideja, a šta je za to bolje nego „Ribarske svađe”, kaže Molina Udovički Fotez.

„Ostavio si me i sada bi hteo da mi zapovedaš. Kada činim ljubav, neću da mi se niko meša u posao. Umirite strast pre nego što varnica postane požar...”

Karlo Goldoni je u autobiografski rukopis „Ribarske svađe”, praizveden na Karnevalu u Veneciji 1762. godine, ugradio arhetipske likove i duhovite dijaloge, poput ovih. Njegovi junaci i danas lako komuniciraju sa publikom zahvaljujući autentičnosti, humoru, neposrednosti.

– Priča je u suštini jednostavna, svima nama bliska: reč je o ljubavnom zapletu, ljubomori, devojkama koje žele da se udaju, intrigi koja se stvara i onda bukne kao plamen u senu. Utisci su sjajni, mislim da smo pogodili atmosferu ovog prostora između crkava i da je to umnogome doprinelo celoj igri. Čini mi se da je sve doprlo do publike i da su reakcije baš dobre – primećuje Ana Tomović.

Mlada glumica Teodora Dragićević prošle godine predstavila se budvanskoj publici tumačeći Natašu Rostovu u predstavi „Rat i mir” L. N. Tolstoja u režiji Borisa Liješevića. Ovoga puta igrala je lik Goldonijeve junakinje Keke Marinov, brzoplete, puteraste, naivne...

– Znače mi gostovanja. Ova scena je imala pored sebe more, prošle godine smo igrali pored manastira. I jedno i drugo je neverovatno iskustvo. Ono što smo na probama morali da zamišljamo ovde radi nas: i more, i vetar, i mediteranski kolorit – kaže ljupka Teodora Dragićević. Iva Milanović imala je upečatljivu transformaciju tumačeći lik Uršule, a Nedim Nezirović sa posebnim senzibilitetom igrao je Ižea.

Hadži Nenad Maričić ogledao se u liku Parona Furte, kojem je udenuo svoj osobeni dar za komediju. Maričiću je ovo drugo scensko čitanje Goldonijevih „Ribarskih svađa”. U prethodnoj postavci igrao je Bepa, sa kojim je takođe gostovao u Budvi.

– Blizu je more, čuju se zvuci prirode. Očigledno sam rođen pod srećnom zvezdom jer gotovo svake godine imam priliku da budem u Budvi, posebno jer uživam u šumu talasa, ambijentu, mirisu čempresa i lepoti palmi – kaže Maričić.

U glumačkoj ekipi bili su i Ivana Šćepanović, Tamara Šustić, Vučić Perović, Jovan Jovanović, Zlatija Ivanović i Dragan Sekulić. Ekipu je u jednom trenutku „pojačala” i jedna samouverena siva mačka koja je elegantno prošetala scenom ne mareći za svađe Goldonijevih junaka koji svoju priču, posle svih bura i oluja, završiše rečima: „Dobar je ovo svet u malenom ribarskom mestu.”