„Рибарске свађе” разбуктале се у Будви

Од нашег специјалног извештача

Будва – Ух, ове наше жене... Најбоље је бити далеко од њих и ловити рибу на далеком мору, говорио је прексиноћ Парон Тони, један од јунака италијанског комедиографа Карла Голдонија, којег у представи „Рибарске свађе” тумачи Бранислав Томашевић. Амбијентални, сценски, простор између цркава у тајновитом Старом граду у Будви уз звездано небо, шум мора и дашак ветра, окупан мирисима Медитерана, био је место сусрета Голдонијевих „Рибарских свађа”, у режији Ане Томовић и у извођењу ансамбла Драме Народног позоришта у Београду, са овдашњим поклоницима театра који су их наградили богатим аплаузом.

Идеалан простор, рекло би се, да се надахнути јунаци сплеткарећи једни против других, заглављени у својим малим приморским судбинама стопе са овдашњом публиком дочаравајући атмосферу у малом рибарском граду, где се живи од трачева. Куриозитет је већи ако се зна да су актуелне „Рибарске свађе” претпоследња премијерна представа националног театра и да им је ово заправо била тек прва реприза. Овим гостовањем отвориле су, уједно, драмски циклус 37. издања „Град театра”. Тако је Будва и овога лета постала велика позоришна позорница којом ће, поред осталог, „пловити” представе све до 22. августа, када се завршава ова уметничка светковина.

– За нас је гостовање „Рибарских свађа”, које су и отвориле наш драмски програм, прави празник. Са колегама из Народног позоришта у Београду били смо у току од самог почетка идеје да се деси ова представа. Пратили смо њен развој, а врло ретко се дешава да неки пројекат договоримо да ће гостовати на невиђено. Зато што је концепт „Рибарских свађа” у старту постављен тако да је идеалан за „Град театар”. Знали смо да ће наша актуелна сезона бити у знаку комедије, а име Ане Томовић, ауторитет националног театра из Београда и цела ауторска екипа била су довољна гаранција да ћемо добити оно што желимо. Наша публика је изашла срећна, шта лепше пожелети, каже за „Политику” Милена Лубарда Маројевић, директорка „Град театра” у Будви.

Наслоњена на зидине древне Будве са погледом на обалу коју су запљускивали таласи, представу „Рибарске свађе” са пажњом је пратила и Молина Удовички Фотез, директорка драме која је предводила свој ансамбл уступивши своје место једном од бројних гледалаца који су на „карту више” желели да гледају ову комедију ситуације.

– Мислим да је важан доживљај, посебно за наше младе глумце да играју „Рибарске свађе” уз море. То је управо тај медитерански дух о којем беседе Голдонијеви јунаци. Подмладили смо ансамбл, дошла је дивна група младих, талентованих глумаца који сваком новом представом доказују да припадају нашој кући и талентом, и даром, али и резултатима које постижу и ево дошао је ред да их опробамо као комичаре. Ово је била иницијална идеја, а шта је за то боље него „Рибарске свађе”, каже Молина Удовички Фотез.

„Оставио си ме и сада би хтео да ми заповедаш. Када чиним љубав, нећу да ми се нико меша у посао. Умирите страст пре него што варница постане пожар...”

Карло Голдони је у аутобиографски рукопис „Рибарске свађе”, праизведен на Карневалу у Венецији 1762. године, уградио архетипске ликове и духовите дијалоге, попут ових. Његови јунаци и данас лако комуницирају са публиком захваљујући аутентичности, хумору, непосредности.

– Прича је у суштини једноставна, свима нама блиска: реч је о љубавном заплету, љубомори, девојкама које желе да се удају, интриги која се ствара и онда букне као пламен у сену. Утисци су сјајни, мислим да смо погодили атмосферу овог простора између цркава и да је то умногоме допринело целој игри. Чини ми се да је све допрло до публике и да су реакције баш добре – примећује Ана Томовић.

Млада глумица Теодора Драгићевић прошле године представила се будванској публици тумачећи Наташу Ростову у представи „Рат и мир” Л. Н. Толстоја у режији Бориса Лијешевића. Овога пута играла је лик Голдонијеве јунакиње Кеке Маринов, брзоплете, путерасте, наивне...

– Значе ми гостовања. Ова сцена је имала поред себе море, прошле године смо играли поред манастира. И једно и друго је невероватно искуство. Оно што смо на пробама морали да замишљамо овде ради нас: и море, и ветар, и медитерански колорит – каже љупка Теодора Драгићевић. Ива Милановић имала је упечатљиву трансформацију тумачећи лик Уршуле, а Недим Незировић са посебним сензибилитетом играо је Ижеа.

Хаџи Ненад Маричић огледао се у лику Парона Фурте, којем је уденуо свој особени дар за комедију. Маричићу је ово друго сценско читање Голдонијевих „Рибарских свађа”. У претходној поставци играо је Бепа, са којим је такође гостовао у Будви.

– Близу је море, чују се звуци природе. Очигледно сам рођен под срећном звездом јер готово сваке године имам прилику да будем у Будви, посебно јер уживам у шуму таласа, амбијенту, мирису чемпреса и лепоти палми – каже Маричић.

У глумачкој екипи били су и Ивана Шћепановић, Тамара Шустић, Вучић Перовић, Јован Јовановић, Златија Ивановић и Драган Секулић. Екипу је у једном тренутку „појачала” и једна самоуверена сива мачка која је елегантно прошетала сценом не марећи за свађе Голдонијевих јунака који своју причу, после свих бура и олуја, завршише речима: „Добар је ово свет у маленом рибарском месту.”