Samo zapis na česmi podseća na poslednjeg Obrenovića

Užice – Nedavno pomenuta godišnjica krvavog Majskog prevrata, 120 godina od kraja dinastije Obrenović, podstakla je Užičane koji drže do prošlosti i dugovečnih dobara da mlađe opomenu na doba vladavine kralja Aleksandra Obrenovića koji je, nema sumnje, zadužio ovu varoš. Stameno i danas stoje važna gradska zdanja podignuta u njegovom vremenu, neka započeta i uz prisustvo tog vladara.

Ponosom grada generacije Užičana smatraju prvu hidrocentralu na Đetinji (čiji značaj je u ovo vreme EPS zanemario), napravljenu 1900. godine. To je prva hidroelektrana po Teslinim principima naizmeničnih struja u našem delu Evrope, najveća ovdašnja tehnološko-istorijska vrednost. Podignuta novcem preduzimljivih užičkih gazda akcionara, a kamen temeljac za nju maja 1899. postavio je kralj Aleksandar Obrenović (proradila na Ilindan 1900. ). U ovo doba ona je muzej, s tim što su njene originalne „Simensove” mašine još sposobne da proizvode struju.

Svim ratovima i lomovima minulih doba odolelo je i zdanje užičke Gimnazije, sagrađeno 1893, u prvoj godini vladavine poslednjeg Obrenovića. Zgrada te realke kasnije je dograđena, a i danas u njoj uče užički gimnazijalci.

Među monumentalnim građevinama iz Aleksandrovog doba je i zgrada kasarne u Krčagovu. Ovaj vladar je maja 1899. i za nju postavio kamen temeljac, a kao kasarna „Četvrti puk” koristi se od 1900. godine. Vojska je u njoj boravila do kraja prve decenije ovog veka, nakon čega je stara kasarna predata gradu i postala civilni objekat (tu je sada galerija, izložbeni prostor, depo, a deo oronulog zdanja je prazan).

Na ovom spisku dugovečnih užičkih građevina iz vremena Obrenovića donedavno je bila i zgrada Tkačnice, napravljena pored Đetinje 1901, od kada je tekstil, tkanine, peškire i drugo proizvodila bezmalo ceo vek. Ali najpre su je devedesetih gurnuli u poslovnu krizu, usled čega je preduzeće kasnije sasvim potonulo, golemi pogoni ostali su prazni. U jesen 2020. užičko MPP „Jedinstvo” (vlasnik te građevine) srušilo je do temelja objekte stare Tkačnice, zatim i njen visoki dimnjak, pa na mestu nekadašnje fabrike iz Aleksandrovog doba podiglo stambeno-poslovni kompleks.

I ovaj čin, uprkos davnim postignućima koja odolevaju, govori da je današnje Užice zaboravilo poslednjeg Obrenovića, iako je ta dinastija bila privržena ovom kraju (pre svega zbog knjaza Miloša, rođenog u požeškoj Dobrinji, koji je u Prvom ustanku bio vojvoda užički). Jedini zapis gde se kralj Aleksandar Obrenović pominje nalazi se na kamenoj Popovića česmi, otkrivenoj 1900. na platou između Crkve Svetog Đorđa i zgrade Gimnazije u centru Užica. Uklesana je na sve četiri strane česme po jedna poruka gde se čita da ju je podigao advokat Aleksa Popović svom bratu proti Gavrilu, pri čemu na istočnoj strani piše: „Užice 1900, pod vladom Aleksandra I, gospodara i kralja Srbije”. Jedva primetno i za one koji se u žezi osvežavaju živom vodom sa te spomen-česme.