Veća konkurencija uslužnih firmi na beogradskom aerodromu

Država je preduzela prve korake da se konkurencijom postigne bolja usluga na Aerodromu „Nikola Tesla”. Direktorat civilnog vazduhoplovstva stavio je van snage odluku o ograničenju broja pružalaca usluga zemaljskog opsluživanja na aerodromu.

Kako je pojasnio ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić za TV Prva na osnovu pomenute odluke više ne postoji ograničenje u pogledu broja kompanija koje na beogradskom aerodromu mogu da pružaju usluge zemaljskog operatera. To znači veću konkurenciju u obavljanju usluga ček-ina i sortiranja prtljaga, a samim tim i bolju i bržu uslugu za putnike i manje gužve. To je u skladu sa koncesionim ugovorom. Pojasnio je da svaka avio-kompanija bira svog zemaljskog operatera na svakom aerodromu, na osnovu toga ko pruža najbolju uslugu. Naveo je da su do sada na beogradskom aerodromu to mogle da rade tri kompanije – koncesionar aerodroma „Vansi”, kao najveća, zatim „Er Srbija” koja je imala mogućnost, iako to nije radila, i francuska kompanija „Skaj partner”. Za sada, još tri firme imaju potrebne sertifikate – britanski „Menzis graund holding”, koji godišnje opsluži 300 miliona putnika u 60 država, grčki „Golden er”, sa 5.000 zaposlenih i domaća kompanija „Er Pink”.

Sledeći korak je da Direktorat civilnog vazduhoplovstva po hitnom postupku raspiše tender za nove zemaljske operatere prtljaga i to za najmanje dva nova. S obzirom na to da putnički saobraćaj na aerodromu raste i da je najavljeno da će imati sedam miliona putnika jasno je da ima prostora i za zaradu novih kompanija.

Petar Vojinović, urednik i osnivač portala „Tango siks”, specijalizovanog za vazduhoplovstvo, kaže za naš list da je država brzo reagovala, odnosno da se brzo sprovodi u delo najava ministra o liberalizaciji tržišta zemaljskog opsluživanja kao jedan od načina da se popravi stanje na najvećem srpskom aerodromu.

„Pomenuta odluka omogućiće da 14 poslovnih entiteta koji imaju dozvole za pristup platformi ’Nikole Tesle’ i razne nivoe odobrenja za različite vrste opsluživanja letelica, počnu sa radom i u delu manipulacije prtljagom. Naravno, ukoliko budu nabavili ili iznajmili potrebnu opremu. Traktori i prikolice za prtljag, pokretne trake, „pušbek” vozila, to je najskuplji i najkomplikovaniji aspekt budućeg poslovanja. I ukoliko sklope ugovor sa ’Er Srbijom’ što je najhitnije, jer je najveći klijent ’Nikole Tesle’ koji ’zauzima’ 55 odsto tržišta aerodroma. I što njihovi letovi kasne zbog prtljaga. Odluka takođe omogućava ulazak na tržište i potpuno novim, verovatno inostranim, kompanijama”, navodi Vojinović.

Tehnički aspekti ugovora o koncesiji javnosti nisu poznati, ali je jasno da je država zadržala neki oblik zaštite da reaguje u kriznim momentima, odnosno nije prepustila „Vansiju” da monopolski određuje broj firmi koje mogu da dobiju dozvolu za opsluživanje putničkih aviona.

Vojinović smatra da se, uprkos, brzom delovanju države, neće poboljšati situacija ove letnje sezone, koja u avio-saobraćaju traje od aprila do novembra, jer je gotovo nemoguće da će neka inostrana kompanija da bude u stanju da započne operacije dovoljno brzo i da to ima pozitivnog uticaja ove godine. Drugom operateru na aerodromu, privatnoj kompaniji „Skaj partner”, trebalo je dve godine da organizuje operacije i počne sa radom.

„Dobitnik četvrte i pete licence svakako će biti inostrana firma, jer u Srbiji niti postoji kapital koji je isključivo orijentisan u ulaganje u ovu vrstu poslovanja, niti postoji lokalno poznavanje poslovnih procesa ove specifične delatnost, a da taj neko već ne poseduje neku od dozvola. Inostrana kompanija će, kao i u slučaju ’Skaj partnera’, verovatno doneti kapital i znanje i formiraće srpsko preduzeće koji će biti operativa poduhvata”, kaže on.

Strana firma, sve i da nekim proceduralno-poslovnim čudom pokrene svoje operacije u rekordnom roku, neće moći da reši nedostatak fizičkih radnika koji neposredno opslužuju avione i rade u sortirnici prtljaga time što će ih dovesti iz inostranstva. Stranci mogu biti zaposleni kao fizički radnici na platformi, ali moraju imati prijavljeno boravište u Srbiji, što nije komplikovano. Teži aspekt odobravanja njihovog zaposlenja i mogućnosti kretanja po restriktivnoj zoni aerodroma (rad oko aviona je, pristupno gledano, prelazak državne granice) je dobijanje pozitivne bezbednosne provere budući da organi bezbednosti ne mogu brzo i smisleno proveravati strance.