Већа конкуренција услужних фирми на београдском аеродрому

Држава је предузела прве кораке да се конкуренцијом постигне боља услуга на Аеродрому „Никола Тесла”. Директорат цивилног ваздухопловства ставио је ван снаге одлуку о ограничењу броја пружалаца услуга земаљског опслуживања на аеродрому.

Како је појаснио министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић за ТВ Прва на основу поменуте одлуке више не постоји ограничење у погледу броја компанија које на београдском аеродрому могу да пружају услуге земаљског оператера. То значи већу конкуренцију у обављању услуга чек-ина и сортирања пртљага, а самим тим и бољу и бржу услугу за путнике и мање гужве. То је у складу са концесионим уговором. Појаснио је да свака авио-компанија бира свог земаљског оператера на сваком аеродрому, на основу тога ко пружа најбољу услугу. Навео је да су до сада на београдском аеродрому то могле да раде три компаније – концесионар аеродрома „Ванси”, као највећа, затим „Ер Србија” која је имала могућност, иако то није радила, и француска компанија „Скај партнер”. За сада, још три фирме имају потребне сертификате – британски „Мензис граунд холдинг”, који годишње опслужи 300 милиона путника у 60 држава, грчки „Голден ер”, са 5.000 запослених и домаћа компанија „Ер Пинк”.

Следећи корак је да Директорат цивилног ваздухопловства по хитном поступку распише тендер за нове земаљске оператере пртљага и то за најмање два нова. С обзиром на то да путнички саобраћај на аеродрому расте и да је најављено да ће имати седам милиона путника јасно је да има простора и за зараду нових компанија.

Петар Војиновић, уредник и оснивач портала „Танго сикс”, специјализованог за ваздухопловство, каже за наш лист да је држава брзо реаговала, односно да се брзо спроводи у дело најава министра о либерализацији тржишта земаљског опслуживања као један од начина да се поправи стање на највећем српском аеродрому.

„Поменута одлука омогућиће да 14 пословних ентитета који имају дозволе за приступ платформи ’Николе Тесле’ и разне нивое одобрења за различите врсте опслуживања летелица, почну са радом и у делу манипулације пртљагом. Наравно, уколико буду набавили или изнајмили потребну опрему. Трактори и приколице за пртљаг, покретне траке, „пушбек” возила, то је најскупљи и најкомпликованији аспект будућег пословања. И уколико склопе уговор са ’Ер Србијом’ што је најхитније, јер је највећи клијент ’Николе Тесле’ који ’заузима’ 55 одсто тржишта аеродрома. И што њихови летови касне због пртљага. Одлука такође омогућава улазак на тржиште и потпуно новим, вероватно иностраним, компанијама”, наводи Војиновић.

Технички аспекти уговора о концесији јавности нису познати, али је јасно да је држава задржала неки облик заштите да реагује у кризним моментима, односно није препустила „Вансију” да монополски одређује број фирми које могу да добију дозволу за опслуживање путничких авиона.

Војиновић сматра да се, упркос, брзом деловању државе, неће побољшати ситуација ове летње сезоне, која у авио-саобраћају траје од априла до новембра, јер је готово немогуће да ће нека инострана компанија да буде у стању да започне операције довољно брзо и да то има позитивног утицаја ове године. Другом оператеру на аеродрому, приватној компанији „Скај партнер”, требало је две године да организује операције и почне са радом.

„Добитник четврте и пете лиценце свакако ће бити инострана фирма, јер у Србији нити постоји капитал који је искључиво оријентисан у улагање у ову врсту пословања, нити постоји локално познавање пословних процеса ове специфичне делатност, а да тај неко већ не поседује неку од дозвола. Инострана компанија ће, као и у случају ’Скај партнера’, вероватно донети капитал и знање и формираће српско предузеће који ће бити оператива подухвата”, каже он.

Страна фирма, све и да неким процедурално-пословним чудом покрене своје операције у рекордном року, неће моћи да реши недостатак физичких радника који непосредно опслужују авионе и раде у сортирници пртљага тиме што ће их довести из иностранства. Странци могу бити запослени као физички радници на платформи, али морају имати пријављено боравиште у Србији, што није компликовано. Тежи аспект одобравања њиховог запослења и могућности кретања по рестриктивној зони аеродрома (рад око авиона је, приступно гледано, прелазак државне границе) је добијање позитивне безбедносне провере будући да органи безбедности не могу брзо и смислено проверавати странце.