Kaja Kalas: Estonija ne traži povećanje prisustva NATO-a na svojoj teritoriji

Estonija ne traži od saveznika iz NATO-a da povećaju svoje prisustvo u toj zemlji, rekla je danas estonska premijerka Kaja Kalas, nakon što su Nemačka i Kanada objavile planove za raspoređivanje hiljada dodatnih vojnika u Letoniji i Litvaniji.

„Ne, mi nemamo zahteve za naše saveznike. Veoma smo zahvalni na svemu što rade za nas”, izjavila je Kalas za Rojters na marginama NATO samita u Vilnjusu.

Ona je dodala da je bezbednost Estonije postignuta time što su britanske trupe, koje su raspoređene van njenih granica, često vežbale u Estoniji i brzo mogu da dođu ukoliko je to potrebno.

„Imamo sporazum sa Britanijom koji funkcionište, tako da imamo snage koje su nam dodeljene i koje mogu da dođu veoma brzo u Estoniju”, navela ja Kalas.

Na pitanje da li deli razočarenje ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog nakon što su saveznici iz NATO-a saopštili da bi Ukrajina trebalo da bude u mogućnosti da se pridruži Alijansi u budućnosti, ali nisu naveli konkretne datume i uslove, Kalas je odgovorila da razume njegovu frustraciju.

„Ukrajina želi da živi u miru, kao što mi živimo u miru. Mi smo pod kišobranom NATO-a, i zato živimo u miru, a Rusija nas ne napada. Ukrajina želi isto. Tako da ja to razumem u potpunosti”, rekla je estonska premijerka.

Tri baltičke zemlje (Estonija, Letonija i Litvanija) su među prvih 10 u NATO-u po tome koji procenat BDP-a izdvajaju za odbranu, međutim njihove ekonomije su male, kao i njihove vojske, navodi britanska agencija.

Nakon ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, NATO je prošlog jula pristao da poveća prisustvo u Letoniji i Litvaniji.

Uoči samita u Vilnjusu, Nemačka je obećala da će stacionirati 4.000 vojnika u Litvaniji, a Kanada je saopštila da bi mogla da udvostruči broj svojih trupa, slanjem još do 1.200 vojnika.