Петак, 03.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Kaja Калас: Естонија не тражи повећање присуства НАТО-а на својој територији

Kaja Калас: Естонија не тражи повећање присуства НАТО-а на својој територији
(Фото EPA-EFE/STEPHANIE LECOCQ)

Естонија не тражи од савезника из НАТО-а да повећају своје присуство у тој земљи, рекла је данас естонска премијерка Каја Калас, након што су Немачка и Канада објавиле планове за распоређивање хиљада додатних војника у Летонији и Литванији.

„Не, ми немамо захтеве за наше савезнике. Веома смо захвални на свему што раде за нас”, изјавила је Калас за Ројтерс на маргинама НАТО самита у Вилњусу.

Она је додала да је безбедност Естоније постигнута тиме што су британске трупе, које су распоређене ван њених граница, често вежбале у Естонији и брзо могу да дођу уколико је то потребно.

„Имамо споразум са Британијом који функциониште, тако да имамо снаге које су нам додељене и које могу да дођу веома брзо у Естонију”, навела ја Калас.

На питање да ли дели разочарење украјинског председника Володимира Зеленског након што су савезници из НАТО-а саопштили да би Украјина требало да буде у могућности да се придружи Алијанси у будућности, али нису навели конкретне датуме и услове, Калас је одговорила да разуме његову фрустрацију.

„Украјина жели да живи у миру, као што ми живимо у миру. Ми смо под кишобраном НАТО-а, и зато живимо у миру, а Русија нас не напада. Украјина жели исто. Тако да ја то разумем у потпуности”, рекла је естонска премијерка.

Три балтичке земље (Естонија, Летонија и Литванија) су међу првих 10 у НАТО-у по томе који проценат БДП-а издвајају за одбрану, међутим њихове економије су мале, као и њихове војске, наводи британска агенција.

Након руске инвазије на Украјину у фебруару 2022. године, НАТО је прошлог јула пристао да повећа присуство у Летонији и Литванији.

Уочи самита у Вилњусу, Немачка је обећала да ће стационирати 4.000 војника у Литванији, а Канада је саопштила да би могла да удвостручи број својих трупа, слањем још до 1.200 војника.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

djavo
Bravo!!!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.