Beo zoo-vrt proslavio 87. rođendan

Beogradski zoološki vrt, najstariji i najveći u Srbiji, proslavio je svoj 87. rođendan. Od maja 1935, kada je Beogradska opština donela odluku o osnivanju, i otvaranja 12. jula 1936. pod pokroviteljstvom tadašnjeg gradonačelnika, industrijalca Vlade Ilića, do danas pod svoje okrilje je prihvatio mnogo životinjskih vrsta i preživeo i ratna i mirna stanja.

‒ Ponosno mogu da kažem kako je pre 87 godina na današnji dan Zoološki vrt prvi put otvorio svoje kapije sugrađanima. Ideja da se on osnuje je vrlo stara. Gradski oci su mnogo dugo o njoj većali dok se na kraju nije ostvarila, pošto je to na neki način i pokazatelj da ste veliki grad, jer svi veći zapadni gradovi su u to vreme uveliko imali svoje zoološke vrtove. U stvari, sam pokazatelj zrelosti društva je način na koji se mi ophodimo prema životinjama ‒ rekao je za naš list biolog Kristijan Ovari.

Prvi stanovnici vrta bili su lavovi, leopardi, beli i mrki medvedi, vukovi, makaki i mangabej majmuni, antilope, bivoli, mufloni, jeleni, ždralovi, pelikani, papagaji… Ovari objašnjava da je tada u Evropi bilo naveliko popularno imati menažerije gde se izlažu životinje. Ideja je onda bila pokazati i Beograđanima kako je živi svet oko nas čudnovat i koliko različitih životinjskih vrsta živi na planeti i kako su one egzotične. Shodno tome je zbirka i opremljena. Vrlo brzo dobila je koncept sistematske zbirke gde se više sličnih životinja grupišu, pa je tako rođen koncept, recimo, ptičjeg grada.

‒ Ovog trenutka zbirku čini oko 200 različitih vrsta. Pristalice smo toga da ako za nešto nemamo adekvatne uslove, onda bolje tu vrstu ne držati. Tako da se u nekim trenucima oprostimo od nekih vrsta, ali s druge strane, pribavljamo i nove, zanimljive, kao što su patuljasti mungosi koji su poslednji dodatak zbirci. Uvek su razigrani, dnevne su životinje i jako su porodični pa imamo puno toga od njih da naučimo ‒ navodi Ovari.

Najstariji stanovnik je aligator Muja, koji je najstariji aligator pisane istorije zooloških vrtova.

‒ Muja je tu od samog osnivanja vrta. Pristigao je u Beograd 1936. Na slikama se vidi da je već tad bio poprilično veličak. Znači, bio je tu za otvaranje, preživeo je silna bombardovanja, rušenja i previranja društvena svakojaka, i dalje je tu ‒ kaže naš sagovornik i dodaje da ovaj aligator redovno svakog leta izlazi u svoj bazen i još doziva ženke.

Nakon Muje, najduže je tu slonica Tvigi.

‒ Nasuprot verovanju da je rođena 1973, našli smo podatke da se 1966. rodila u Indiji. U Evropu je ušla pod nazivom Suzan i bila je u „Flamingo lendu”, koji je dve godine nakon njenog dolaska u Englesku bankrotirao. Ima veoma zanimljivu priču gde je sve onda putovala i koliko zoo-vrtova je zamenila. U Glazgovu je boravila najkraće, svega šest meseci, gde nije mogla da se prilagodi, pa je bila vezana, što objašnjava zašto je toliko gunđava stara dama koja ne voli da joj se diriguje ‒ šali se Ovari i dodaje da je kod nas stigla 1990. i otad je matrijarhat u vrtu.

Kada je formiran, vrt je zauzimao nešto više od tri i po hektara, da bi vrlo brzo bio proširen na sedam, a izgradnjom restorana „Kalemegdanska terasa” i pripajanjem jednog dela Donjeg grada, i na nešto više od 14 hektara. Na toj površini je dočekao Drugi svetski rat, tokom koga je dva puta bio bombardovan. Gotovo ceo životinjski fond je uništen, površina se svela na oko sedam hektara, koliko i danas zauzima.

‒ Sva ta previranja ostavila su velike tragove, ali vrt je kroz istoriju uvek uspevao da se izvuče i stane na svoje noge. I eto nas danas, 87 godina kasnije i dalje radimo našu svetu misiju i ulogu senzibilizacije stanovništva prema potrebama životinja ‒ govori Ovari.

Dodaje da vrt radi na tome da pojača dobrobit životinja, ali je danas isto tako bitan i u ulozi obrazovanja svoje publike i sve češće i sve više je promotor zaštitne sredine. U saradnji sa ministarstvom i Zavodom za zaštitu životne sredine vrši i zbrinjavanje divljih životinja, naše domaće autohtone faune. Kada se rehabilitacija završi, te životinje se vraćaju nazad u prirodu. U proseku se svake godine spase oko 200 jedinki, uglavnom ptica, najviše sova i vetruški, neretko kornjače, a dešava se i zaplena majmuna, zveri...

Zbog velikih vrućina nije bilo posebnog rođendanskog programa, ali vrt u okviru svojih regularnih aktivnosti uvek ima dosta zanimljivosti. Tako se dan uoči Petrovdana desio pravi bebi-bum.

‒ Imali smo neverovatnu kombinaciju. Istog dana se rodila i beba lame, i beba alpake, i dve bebe hijene, i četiri patuljasta mungosa. Bebe mungosa se još ne mogu videti jer ih mama ljubomorno čuva, ali se njihova starija braća i seka napokon igraju u ispustu pa smo srećni jer je to jedan od naših najmlađih, najmanjih i najveselijih ispusta ‒ navodi Ovari.

Svi direktori od osnivanja

Od osnivanja vrta do najverovatnije početka Drugog svetskog rata na mestu direktora nalazio se inženjer Aleksandar Krstić. Tu funkciju je preuzeo i do 1944. godine obavljao Miodrag Savković, prvi posleratni direktor bio je Ante Tadić, a zatim su se smenili Milorad Lazarević, Milorad Medenica i Radivoje Tričković. Direktor sa najdužim mandatom bio je Vuk Bojović ‒ od 1. maja 1986. pa do smrti u septembru 2014. Sada se na toj funkciji nalazi Srboljub Aleksić.Antrfile 2

Ipak meta 1941.

Kako je govorila Dana Savković Gligorić, ćerka nekadašnjeg direktora Miodraga Savkovića, prilikom bombardovanja 1941. stanari okolnih zgrada verovali su da vrt neće biti meta i pohrlili da u njemu nađu utočište. Nažalost, bombe su padale i na njega i izginulo je mnogo ljudi naročito u pećini u kojoj su danas skloništa za zebre i antilope. Dana je bila svedok kako mnoge životinje, pogođene bombama, lete u vazduh, a u pamćenje joj se urezala slika slona raznetog na komade. Dosta životinja je tom prilikom pobeglo i one koje su predstavljale opasnost po okolinu morale su biti poubijane.