Foto-znalci na okupu

Zeleni se i ponegde zlati mirisni Zlatar, šumovita planina na 270. kilometru od Beograda ka Jadranu. Mirno mesto za letnji odmor i prijatne šetnje očuvanom prirodom, zdrava sredina koja posebno godi lečenju obolelog srca i malokrvnosti.

Visok predeo razređenog vazduha gde vrhunski sportisti sakupljaju kondiciju za najviše takmičarske domete.

Dom beloglavog supa

U blizini je kanjon reke Uvac znan kao utočište retke ptice beloglavog supa. Okolo su tri veštačka jezera, tri „gorska oka”: Zlatarsko (treće po veličini u Srbiji, plovno većim delom), Sjeničko i Radoinjsko.

Na ovom prostoru Starog Vlaha crkve i manastiri datiraju iz srednjeg veka, zanimljiva su etno-sela Štitkovo i Vraneša.

Takva lepota bila je prošlog meseca izazov za
foto-reportere medija iz Srbije, vrsne znalce svog posla, da osete i ovekoveče magiju Zlatara. Ovde je održana Foto-kolonija „Stari Vlah 2023”, u organizaciji Istraživačko-izdavačkog centra „Stari Vlah” iz Beograda i Turističke organizacije „Zlatar” iz Nove Varoši.

S pažnjom dočekani od rukovodstva novovaroške opštine, desetak naših poznavalaca fotografije – među kojima je bio i „Politikin” foto-reporter Slobodan Jovičić – nekoliko dana obilazili su upečatljive ovdašnje krajolike te svojim aparatima beležili atraktivne prizore prirodnih lepota i kulturno-istorijskog nasleđa.

– Zamisao organizatora je da foto-kolonija traje cele godine, a krajnji cilj je da se na kraju sezone napravi izbor najboljih radova koji će biti upotrebljeni za izložbu i štampanje foto-monografije– objavljeno je na lokalnom portalu „Zlatar info”.

Uz našoj javnosti poznate foto-reportere (Candir, Prelić, Dozet i drugi), među učesnicima kolonije bio je i Vladimir Marković, koji bezmalo četiri decenije živi i radi u Parizu (studije fotografije završio je na akademiji u Pragu, član je ULUPUDS-a).

 – Prvi put sam na Zlataru i očarala me je priroda koja je nestvarna, netaknuta, autentična. Fotografisao sam ovde analognim foto-aparatom s crno-belim filmom, koji ću sam razviti i preneti na fotografski papir tradicionalnom metodom. Pejzaž se često koristi kao motiv u crno-beloj fotografiji, tako sam ovoj koloniji i pristupio, tradicionalno. Valer crno-belih tonaliteta bez dominacije boja izazovan je za fotografisanje zlatarskih pejzaža. Naravno, napravio sam i fotografije u digitalnom formatu – izjavio je za „Magazin” Vladimir Marković.

Iz ravnice u carstvo Zlatara

Slične utiske odavde nosi i Andraš Otoš, foto-reporter novosadskog dnevnog lista na mađarskom „Mađar so”. Kaže da mu je veoma prijalo, nakon svakodnevnih protokolarnih fotografisanja političkih događaja na relaciji Novi Sad – Beograd – Subotica – Budimpešta, da dođe i uživa u prirodi.

 – Foto-kolonija bila je izuzetan doživljaj. Ovaj turistički teren, mada sam rođeni Novosađanin, još nisam imao priliku da upoznam. Bilo bi dovoljno samo upijati pogledom prirodu Zlatara, a kamoli zabeležiti je foto-aparatom. Recimo, stići do vidikovca Molitva za mene je doživljaj koji je ostavio najveći utisak po lepoti i prostranstvu. U mom matičnom listu objavljujem reportažu o Zlataru kao turističkoj destinaciji, da malo zagolicam maštu čitalaca kako bi dobili volju da posete ovaj kraj – rekao nam je Otoš.