Iz SAD nikada neće stići dokazi protiv Vulina

I ja sam nekad bio na listi američkih sankcija kao i predsednik Vučić. To je bilo u vreme Miloševića. Dakle, one su političke i sada protiv Vulina. Ove liste služe da se ostvaruju određeni politički interesi i ciljevi, to nam je dobro poznato. Kada je reč o Vulinu, u pitanju su njegovi stavovi prema Rusiji. Da smo uveli sankcije Rusiji ovih sankcija ne bi bilo ni prema Vulinu ni prema bilo kome, kaže u razgovoru za „Politiku” ministar spoljnih poslova Ivica Dačić odgovarajući na pitanje kako će se Beograd postaviti prema optužbama koje stižu iz Vašingtona na račun šefa BIA.

Da li su iz SAD stigli neki dokazi za njihove tvrdnje?

Nisu i ne očekujem da će stići, jer ovde nije reč o utvrđivanju dokaza, nego o politički motivisanim sankcijama. Nismo od Amerike dobili nijednu jedinu informaciju, čak ni naznaku da se radi o nekim krivičnim delima. Razume se, mi ćemo da tražimo objašnjenje od Sjedinjenih Država jer ovo nije privatna stvar, nego odluka uperena protiv visokog državnog funkcionera. Ali, da stavimo to po strani. Motiv za ovu odluku je politika.

Kako bi ovo moglo da se odrazi na srpsko-američke odnose?

Mi imamo dobru saradnju sa Sjedinjenim Državama u borbi protiv svih vidova organizovanog kriminala, i to je jedan od važnijih stubova naše ukupne saradnje. I baš zbog toga čudi što američki državni organi donose odluke o sankcijama protiv visokog funkcionera Srbije, uz sumnje na navodnu vezu sa organizovanim kriminalom. Ali ovde je reč samo o politici, i to o državnoj politici Srbije koju sprovode svi koji su na čelu institucija.

Ja moram da primetim da se ovde želi napraviti neka veštačka ravnoteža između nas i Prištine, jer posle oštrih odluka Zapada i Amerike protiv vlasti u Prištini, bilo je samo pitanje dana kada će da stigne i neka odluka protiv Beograda. To nikada nije bila dobra politika, jer ne možete da pravite ravnotežu između Prištine, koja godinama neprekidno minira dijalog, vrši nasilje i ne želi rešenje, i Beograda koji taj dijalog održava u životu i ispunjava sve što je dogovoreno.

Vas lično su zbog ovog slučaja kao koordinatora službi bezbednosti prozvali bivši ministri Rade Basta i Zorana Mihajlović.

Ne zanima me šta oni misle. Sve što sada vide kao problem mogli su da rešavaju dok su bili članovi vlade, niko im to nije branio. A sada su pokrenuli startap političke organizacije kao da nikad do sad nisu bili u politici, a kamoli u državnom vrhu.

Da li se u nastupu novog crnogorskog predsednika, koji je ovih dana bio u Beogradu, mogu videti neki znaci poboljšanja odnosa sa zvaničnom Podgoricom pošto između naše dve države ima više pitanja u vezi s kojima nemamo saglasnosti, Kosovo, genocid u Srebrenici.

Poseta predsednika Jakova Milatovića bila je vrlo važna, i protekla je u najboljoj mogućoj atmosferi. Posle dugo vremena imali smo važan sastanak na najvišem nivou, na nivou dva predsednika, i potvrdilo se da su Srbija i Crna Gora dve najbliže države u regionu, a tako i treba da bude. Važno je što je predsednik Milatović posle Brisela u svoju prvu posetu došao baš u Beograd, jer je i to jak signal da se naši odnosi normalizuju i da sa političkim promenama u Podgorici idemo još bliže jedni drugima. Imamo dosta nerešenih pitanja iz prošlih godina, pa i decenija, ali pokazalo se da sada imamo otvorenu i prijateljsku komunikaciju, pa ćemo probleme mnogo lakše rešavati. Bar se nadamo. Loša vest će biti ako nova Vlada Crne Gore bude bez Srba, kojih ima oko trideset odsto u toj zemlji. To je loša poruka da će se nastaviti negativan odnos prema Srbima.

Da li je Srbija već odlučila ko će biti novi ambasador u Crnoj Gori i da li je to znak da se pomeramo sa mrtve tačke?

Slanje ambasadora je jedno od tih pitanja, o njemu su razgovarali predsednici Vučić i Milatović, i ja sam siguran da ćemo vrlo brzo imati rešenja i u Podgorici i u Beogradu. Srbija i Crna Gora su zaslužile da imaju najbolje odnose.

Ima li napretka u odnosima sa Hrvatskom? Srbija je pokušala da nešto učini, u Zagrebu ste bili i vi i premijerka Ana Brnabić, što je trebalo da predstavlja ruku pomirenja.

I tu se stvari menjaju nabolje, iako sporije nego što bismo možda hteli, ali ne pitamo se samo mi, pitaju se i oni u Zagrebu. Predsednik Vučić se sreo sa premijerom Andrejem Plenkovićem. Ja sam se sreo sa njihovim najvišim funkcionerima za Božić u Zagrebu, to je bila poseta na inicijativu predsednika Vučića. Premijerka Ana Brnabić bila je u aprilu u Zagrebu, a nedavno je u Srbiji boravio hrvatski premijer Plenković i u međuvremenu je bilo još nekih susreta, uglavnom na marginama velikih međunarodnih skupova. To je sve zajedno dobro za naše odnose, umanjuje tenzije i normalizuje atmosferu. Ali još uvek nemamo suštinske razgovore o otvorenim problemima koji već dugo stoje nerešeni – o pitanjima granica, o imovini, o izbeglicama i raseljenima i još mnogo toga. Nadam se da ćemo ih imati, radimo na tome, ali za to nam treba i ista takva opredeljenost Zagreba.

Da li se Beograd uzalud nada da će Albin Kurti sa svojim radikalnim potezima preći „crvenu liniju” Zapada?

Mi se ne nadamo ničemu. I nemamo mi šta da se nadamo ili ne nadamo, mi samo tražimo od onih koji to mogu da urade da zaustave nasilje Kurtija prema Srbima sa Kosova i njegov rušilački odnos prema ovom dijalogu u kojem svi učestvujemo. Oni mogu to da urade, jer Kurti je njihov proizvod i slavili su dan kad je on došao na vlast. A nama nisu verovali da on nije nikakav čovek mira, nego običan šovinista kome je jedini cilj da protera preostale Srbe sa Kosova. Mi nemamo nikakva očekivanja od Kurtija, ne zanima nas ni ko će personalno da zastupa Prištinu u dijalogu, manje-više svi oni imaju istu politiku. Ali hoćemo da nasilje stane, da se Srbima omogući bezbedan život, da prestanu njihova hapšenja, jer bez toga nema ozbiljnih razgovora ni o čemu.

Jeste li dobili dokaze za tvrdnje britanske poslanice da Srpska pravoslavna crkva švercuje oružje na Kosovo?

Nikakve dokaze nismo dobili, a nećemo ih ni dobiti, jer ih nema. Ali treba svi da se zapitaju kakve su kompetencije predsednice spoljnopolitičkog odbora parlamenta Ališe Kerns kada je istog dana njene lažne optužbe o SPC demantovao Kfor, koji je pod komandom NATO-a, čiji je Velika Britanija jedan od najuticajnijih članova. Ovo su bile teške optužbe britanske poslanice, bez ikakvog dokaza i na njih mora da se stavi tačka. Jer ako se pređe preko njih, one će da se ponove i biće još teže, a jednako lažne. Ali, od toga treba da se ogradi i britanska vlada, a te ograde još nema.

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov vas zove u Moskvu i poručuje da vi treba da odredite datum dolaska. Kada biste mogli da putujete i da li bi onda i vas možda mogli optužiti zbog bliskih odnosa sa Moskvom?

Podsetiću da sam ja kopredsedavajući mešovitog komiteta za saradnju sa Rusijom, kao i da je prilikom nemogućnosti posete Lavrova Srbiji dogovoreno da srpski ministar ode u posetu Moskvi. Potreba za tim sastancima postoji, ali još nije usaglašen termin.

Odlučili ste da vratite sve ambasadore koji su duže od četiri godine u misiji. Koga sada vraćate u Srbiju?

To je redovna rotacija i vratiće se oni čiji je mandat istekao. Važno je da svuda imamo ambasadore u punom kapacitetu i vrlo brzo ćemo popunjavati ta mesta, jer imamo mnogo važnog diplomatskog posla. Imaćemo promene u ambasadama u nekim važnim evropskim prestonicama, u nekoliko zemalja regiona, ali i u za nas veoma važnim, prijateljskim državama izvan Evrope.

Kako komentarišete slučaj bivšeg ministra Radeta Baste, koji je neuobičajen za srpsku političku scenu?

Taj slučaj je završen i o njemu više ne razmišljam. Svaki član vlade mora da sledi i poštuje državnu politiku, kao i politiku stranke koja ga je predložila i izborne liste na kojoj je bio na izborima. Svako drugačije ponašanje je neprihvatljivo.

Da li je Socijalistička partija Srbije raspoložena da uđe u Narodni pokret za državu?

Od početka podržavam tu ideju. Ja se ne plašim za identitet SPS-a. Mi smo najdugovečnija partija u Srbiji i poslednji smo koji treba da se brinu za svoj identitet. Zato sam već više puta rekao da bi naše učešće u Narodnom pokretu za državu bilo dobro, prvo za Srbiju, a onda i za SPS. Imali bismo tako nov, moderan oblik saradnje sa našim glavnim partnerom SNS-om, sa kojim već godinama sprovodimo politiku koju podržava ogromna većina našeg naroda.

Trideset treći rođendan obeležavamo radno

Obeležićemo jubilej 33 godine postojanja više radno nego svečano. Imamo mnogo razloga da budemo zadovoljni, pre svega zato što 33. rođendan ne proslavlja nijedna partija u Srbiji osim nas. Drugo, imamo veliko poverenje građana, zahvaljujući našim rezultatima i našem radu. I najvažnije, imamo mnogo ideja koje želimo da sprovedemo za budućnost Srbije tako da smo po tome najmlađa i najagilnija partija, iako imamo najdužu tradiciju. Na svim nivoima – od opština u Srbiji pa do najviših funkcija u vladi imamo mnogo posla koji smo preuzeli i obavljamo ga maksimalno odgovorno. Spremamo se i za lokalne i pokrajinske izbore, koji dolaze za manje od godinu dana, oni su vrlo važni i mi nikad ne čekamo poslednji trenutak i kampanju da građanima predstavimo naše ideje. A 2. avgusta obeležićemo i 120 godina od osnivanja Srpske socijaldemokratske partije, iz koje je kasnije nastala Komunistička partija i SPS.