Rade četiri dana nedeljno i postižu bolje rezultate

Nekada je manje više, pogotovu kada treba smanjiti pritisak koji koči produktivnost. A vidno srozana produktivnost problem je globalne privrede, koja pati od takozvane postpandemijske depresije, za koju su pojedine kompanije pogrešno verovale da će je izlečiti još oštrijim pristupom prema zaposlenima ili, pak, vraćanjem na stari način rada, i to u eri inflacije kakva već decenijama nije zabeležena. Međutim, zastarele metode dale su suprotan efekat – povećanu stopu dugih bolovanja, greške u radu i privredu koja beleži rekordnu neproduktivnost.

Ekonomisti propagiraju tezu da je zastarelo rešenje neodrživo, a kao primer dobre prakse navode firme koje su povukle suprotan potez – smanjile su broj radnih dana, uvele fleksibilno radno vreme i modele rada od kuće. Četvorodnevna radna sedmica dala je fascinantne rezultate, jer je, kako rekoše ekonomisti koji promovišu ovaj sistem – srećno dete ključ za uspešan biznis. To u prevodu znači da, ako su zaposleni zadovoljni jer balansiraju posao i privatan život, provode vreme s porodicom i decom kojoj mogu da priušte pristojan život, uspeh na radnom mestu je zagarantovan.

Zarad uspostavljanja balansa između privatnog i poslovnog lane je sproveden najveći globalni pilot-projekat „četvorodnevna radna nedelja”. Ovaj princip od 32 radna sata bez smanjenja plata (s opcijom rasta zarada kako raste profit) stavljen je na probu širom sveta u koordinaciji s neprofitnom organizacijom „4 day week global”, uz učešće poslodavaca u Irskoj, SAD, Australiji, Novom Zelandu, Španiji, Škotskoj, Velsu, Kanadi… Najveće testiranje desilo se u Velikoj Britaniji i uključilo je 73 kompanije i 3.300 zaposlenih. Rezultati su bili fantastični. Nakon završenog šestomesečnog „eksperimenta” samo pet firmi vratilo se na stari petodnevni režim rada. Oni koji su se prilagodili zabeležili su smanjenje prakse odlaska na bolovanje, skok profita, rast plata, pojačanu motivaciju, bolju fokusiranost na poslu. Nisu više trošili vreme na ispravljanje grešaka. Ljudi su radili više za manje vremena, što je i pre ovog projekta otkrio Japan, gde je „Majkrosoft” uveo četiri dana rada uz petodnevnu platu i prijavio povećanje produktivnosti za čak 40 odsto.

Prateći pomenuti globalni projekat u SAD „Vašington post” je izvestio da se većini supervizora i zaposlenih u kompanijama toliko dopalo da su odlučili da zadrže sistem rada i nakon testiranja.

Istraživači su zabeležili da su radnici manje pod stresom, a sindrom „sagorevanja” na poslu je postao daleko ređa pojava. Portal Svetskog ekonomskog foruma, podržavajući ovaj koncept, podseća da menadžeri kao mantru ponavljaju – radite pametnije, a ne teže – pitajući se šta ako je zaista jednostavno potrebno raditi manje. Oni ističu da je sve više dokaza da je napuštanje konvencionalne radne sedmice na obostranu korist poslodavca i zaposlenih. Izveštaj Svetskog ekonomskog foruma za 2020. o budućnosti poslova i predviđa da će brza digitalizacija neminovno dovesti do toga da će bar dve petine globalne radne snage privređivati na daljinu.