Раде четири дана недељно и постижу боље резултате

Некада је мање више, поготову када треба смањити притисак који кочи продуктивност. А видно срозана продуктивност проблем је глобалне привреде, која пати од такозване постпандемијске депресије, за коју су поједине компаније погрешно веровале да ће је излечити још оштријим приступом према запосленима или, пак, враћањем на стари начин рада, и то у ери инфлације каква већ деценијама није забележена. Међутим, застареле методе дале су супротан ефекат – повећану стопу дугих боловања, грешке у раду и привреду која бележи рекордну непродуктивност.

Економисти пропагирају тезу да је застарело решење неодрживо, а као пример добре праксе наводе фирме које су повукле супротан потез – смањиле су број радних дана, увеле флексибилно радно време и моделе рада од куће. Четвородневна радна седмица дала је фасцинантне резултате, јер је, како рекоше економисти који промовишу овај систем – срећно дете кључ за успешан бизнис. То у преводу значи да, ако су запослени задовољни јер балансирају посао и приватан живот, проводе време с породицом и децом којој могу да приуште пристојан живот, успех на радном месту је загарантован.

Зарад успостављања баланса између приватног и пословног лане је спроведен највећи глобални пилот-пројекат „четвородневна радна недеља”. Овај принцип од 32 радна сата без смањења плата (с опцијом раста зарада како расте профит) стављен je на пробу широм света у координацији с непрофитном организацијом „4 day week global”, уз учешће послодаваца у Ирској, САД, Аустралији, Новом Зеланду, Шпанији, Шкотској, Велсу, Канади… Највеће тестирање десило се у Великој Британији и укључило је 73 компаније и 3.300 запослених. Резултати су били фантастични. Након завршеног шестомесечног „експеримента” само пет фирми вратило се на стари петодневни режим рада. Они који су се прилагодили забележили су смањење праксе одласка на боловање, скок профита, раст плата, појачану мотивацију, бољу фокусираност на послу. Нису више трошили време на исправљање грешака. Људи су радили више за мање времена, што је и пре овог пројекта открио Јапан, где је „Мајкрософт” увео четири дана рада уз петодневну плату и пријавио повећање продуктивности за чак 40 одсто.

Пратећи поменути глобални пројекат у САД „Вашингтон пост” је известио да се већини супервизора и запослених у компанијама толико допало да су одлучили да задрже систем рада и након тестирања.

Истраживачи су забележили да су радници мање под стресом, а синдром „сагоревања” на послу је постао далеко ређа појава. Портал Светског економског форума, подржавајући овај концепт, подсећа да менаџери као мантру понављају – радите паметније, а не теже – питајући се шта ако је заиста једноставно потребно радити мање. Они истичу да је све више доказа да је напуштање конвенционалне радне седмице на обострану корист послодавца и запослених. Извештај Светског економског форума за 2020. о будућности послова и предвиђа да ће брза дигитализација неминовно довести до тога да ће бар две петине глобалне радне снаге привређивати на даљину.