Svet kojim upravlja sat

Pre mnogo vekova bilo je lako: sat na crkvi nije imao kazaljke i udarci zvona pozivali su ljude na službu, sahranu ili na važan gradski događaj, a časovnik na železničkoj stanici određivao je kada voz stiže i odlazi s perona. Danas smo robovi časovnika, ne više ni male ili velike kazaljke, već digitalizovanih brojeva, koji ne pokazuju samo sate, već minute i sekunde, čak i desetinke sekunde...

Profesorka psihologije i marketinga na Univerzitetu Ješiva u Njujorku Tamara Avnet u časopisu „Psihologija danas” nedavno je ukazala na još jednu zamku u koju je uhvaćen savremeni čovek: život kojim upravlja sat. Satovi su svuda, od mobilnog uređaja, koji stalno nosimo sa sobom, do sofisticiranih uređaja koji nam ne govore samo o vremenu, već i o otkucajima našeg srca u svakom trenutku i broju kalorija koje sagorevamo.

I slobodno vreme je zadatak

Živimo u društvu u kojem se naglašava značaj slobodnog vremena i podstiče opuštanje i odmaranje da bi se ponovo efikasno radilo. Autorka konstatuje da je to svojevrsni oksimoron: cilj opuštanja i korišćenja slobodnog vremena je da se vratimo što pre u stanje da ponovo efikasno koristimo svaki minut dana. Dok dan delimo na sate i minute, ispada da je „slobodno vreme” samo još jedan zadatak koji treba da se uradi efikasno i – na vreme! Savremeno doba, kultura koja je opsednuta tačnošću i pravovremenošću, ne ostavlja mesta za drugačije načine kontrole vremena.

Zato je Tamara Avnet sprovela istraživanje u kom je od ispitanika zatražila da razvrstaju dan ili po vremenskim jedinicama (satima i minutima) ili prema zadacima koje treba da obave tog dana. Pokušala je da nađe odgovor kako oslanjanje na ova dva različita načina razmišljanja o tome kako će se organizovati dan utiču na osećaj zadovoljstva i kontrole nad svojim postupcima. Rezultati su bili, kako kaže, prilično iznenađujući. Pretpostavka je da bolju kontrolu u poslu i životu imaju ljudi čije su osobine tačnost i dobra organizovanost, oni koji rade sve „pod konac” i „u minut” u odnosu na one koji se ne opterećuju u koliko sati će neki posao ili aktivnost početi ili završiti.

Međutim, ovo istraživanje pokazalo je suprotne rezultate. Korišćenje vremenskih jedinica za razlaganje dana smanjuje osećaj kontrole nad svojim postupcima, a to dovodi i do slabijeg osećaja zadovoljstva i altruizma. Ako se časovnik ignoriše i puna pažnja posveti ljudima ili nekoj altruističkoj aktivnosti, mnogi bi upoznali divan osećaj da je vreme „proletelo”. To je, tvrdi ova psihološkinja, i dobra vežba za povećanje osećaja kontrole nad svojim životom. Učesnici studije koji su svoj dan raščlanili na sate imali su manji osećaj kontrole nad svojim postupcima i veliki deo svojih postignuća pripisali su sreći ili slučajnosti (na primer: Dobro sam prošla na ispitu jer sam imala sreće i bilo je lako).

Oni koji su svoj dan razlagali na osnovu zadataka koje je trebalo da urade imali su jači osećaj kontrole nad svojim postupcima i uspeh su pripisali uglavnom sebi (na primer: Dobro sam prošao na ispitu jer sam vredno učio i samim tim sam znao odgovore na većinu pitanja).

Posebno iznenađenje je kada je u daljem toku ispitivanja traženo da izaberu dobrotvornu organizaciju kojoj će dati donaciju. Oni navikli da dan mere po časovniku više su u obzir uzimali efikasnost i uticaj fondacije, nego njen cilj. Oni koji su ignorisali sat pre su se odlučivali za fondacije koje se bave istraživanjem raka, siromaštva, nepismenosti...

Autorka podseća da je važno da se osvrnemo i na svoje prirodne instinkte. Ljudi koji rade „po satu”, istina, efikasniji su u obavljanju poslova, ali su često u raskoraku sa svojim emocijama i gube sposobnost da žive za trenutak. Rokovi, termini, zakazani susreti, cajtnot – njihova su svakodnevica. Mogu li zaista nešto da promene?

Možda bi svet u kome živimo bio bolje mesto kada bi ljudi više slušali svoj prirodni ritam.

Prvi mehanički satovi bili su satovi na tornjevima izgrađeni u Evropi oko 1270. do 1300. godine tokom renesanse. Nisu imali brojčanike ili kazaljke, već su pokazivali vreme udaranjem zvona. Tek tokom industrijske revolucije, kada su ljudi počeli da rade na fabričkim trakama i u smenama, sat je dobio ulogu koju opisujemo.

Danas, verovatno samo na plaži ili na obroncima planine dozvolimo sebi da imamo uopšteni osećaj koje je doba dana.

Zbijeni raspored i jurnjava

Autorka smatra da bi životno okruženje u kom je sve „u minut” bilo dobro za doba industrijalizacije, ali sugeriše kako današnji svet naglašava značaj povezanosti među ljudima, slavi individualne uspehe, podstiče ljude da se zaustave, da odahnu... Sve to bilo bi lakše uklopiti u svet u kome ljudi manje koriste zbijeni raspored, u kom bezglavo jure, zanemaruju svoje i potrebe svoje porodice i partnera. Kako? 

Odgovara: da manje koriste sat i počnu da preuzimaju kontrolu nad sopstvenim osećajem za vreme i za druge ljude.