Nova infuzija Volstritu

Centralne banke širom sveta shvatile su juče da nemaju mnogo vremena da zaštite domaća tržišta od mogućih katastrofalnih posledica tekućeg urušavanja američkog finansijskog sistema. Koordiniranom akcijom Centralna banka SAD, Evropska centralna banka, emisione banke Kanade, Švajcarske, Velike Britanije i Japana odlučile su da na globalno kreditno tržište upumpaju više od 200 milijardi dolara ne bi li zaustavile eroziju poverenja investitora širom sveta i povećale likvidnost.

Jedinstvena akcija nabrojanih vodećih centralnih banaka razvijenog sveta usledila je posle vesti da se od juče ljuljaju temelji „Goldmana Saksa” i „Morgana Stenlija”, dve preostale nezavisne američke investicione banke iz nekadašnjeg kvinteta najmoćnijih privatnih finansijskih institucija SAD.

Glasine da čuvena američka investiciona banka „Morgan Stenli” bez mnogo predrasuda traži finansijskog spasioca širom sveta, kao mogući kupac spominje se i kineska banka „Sitik”, podbole su novu rundu košmara na svetskim berzama.

„Svet je decenijama bio naučen da veruje da su Amerika i njena vlada utemeljeni na vladavini zakona. Odluka Centralne banke SAD da ovih dana selektivno, bez jasnog kriterijuma, spasava pojedine privatne institucije od bankrota, a druge pušta niz vodu, odvratiće mnoge strane investitore od daljeg ulaganja u Ameriku, podići cenu kredita koje od njih uzimamo... Više nije jasno ko će preživeti sadašnju američku finansijsku krizu, a ko neće”, ocenio je nobelovac Džozef Stiglic, profesor američkog univerziteta Kolumbija.

Usred najteže finansijske krize u SAD od Velike depresije tridesetih godina prošlog veka, američki državni sekretar za finansije Henri Polson i guverner Centralne banke SAD Ben Bernanke ovog meseca našli su se – bez liderskog signala iz Bele kuće – na kormilu načete monetarne imperije.

„Otkako su prošlog petka četvrta američka investiciona banka Braća Liman i najveće globalno osiguravajuće društvo „Ameriken internešenel grup” najavili mogućnost skorog bankrota, predsednik SAD je o tekućoj ekonomskoj krizi izgovorio ukupno 160 reči”, izbrojala je agencija Blumberg.

Bez čvrstih smernica, Polson i Bernanke su poslednjih dana rešavali sudbine nekih od najuglednijih američkih finansijskih institucija po instinktu „ad hok sistema ”. Centralna banka SAD je bez mnogo dileme odbila da učestvuje u spasavanju „Braće Liman” od bankrota, dok su oko sudbine „Ameriken internešenel grup” dva puta u 48 sati radikalno menjali mišljenje. Vrh američke finansijske vlasti je u ponedeljak, mimo svih dosadašnjih pravila, tom privatnom osiguravajućem društvu odobrio državni kredit od 85 milijardi dolara – i faktički ga nacionalizovao.

Juče, posle nagoveštaja da u „Morganu Stenliju” i „Goldmanu Saksu” razmišljaju o sopstvenoj rasprodaji i velike bežanije stranih investitora sa američkog tržišta hartija od vrednosti, Centralna banka SAD je, da bi zaustavila paniku, odlučila da plasira još oko 180 milijardi dolara na tamošnje tržište!

Posledice takvog stila rada vrha američkih finansijskih vlasti u periodu najteže krize od Drugog svetskog rata duboko će se odraziti na dalji međunarodni imidž Amerike u svetu, slažu se posmatrači.

„Američka vlast u ovom trenutku pretpostavlja da će kod stranih zajmodavaca moći bezgranično da pozajmljuje novac sa niskom otplatnom kamatom. To je veoma hrabra pretpostavka u ovom trenutku”, upozorava Dejvid Volker, predsednik Fondacije „Peter G. Peterson” u Njujorku.

Na stranu to što, prema poslednjim predizbornim anketama javnog mnjenja u SAD, osam od deset Amerikanaca smatra da zemlja ne ide u dobrom pravcu: rastući broj poverilaca širom sveta sa podozrenjem posmatra razvoj nezabeležene krize kao i mehanizme kojima Vašington pokušava da ih reši.

„Amerika je pošla putem bez povratka”, strahuje „Volstrit džornal”.

Decenijama najveći zagovornik slobodnog tržišta ne samo kod kuće nego i širom sveta, Vašington je, naime, ovih dana glatko odbacio tu retoriku i prigrlio taktiku vladinih intervencija u privatnom sektoru. Kako će sada Amerika ostatku sveta nadalje nametati ideju slobodnog tržišta?