Нова инфузија Волстриту

Централне банке широм света схватиле су јуче да немају много времена да заштите домаћа тржишта од могућих катастрофалних последица текућег урушавања америчког финансијског система. Координираном акцијом Централна банка САД, Европска централна банка, емисионе банке Канаде, Швајцарске, Велике Британије и Јапана одлучиле су да на глобално кредитно тржиште упумпају више од 200 милијарди долара не би ли зауставиле ерозију поверења инвеститора широм света и повећале ликвидност.

Јединствена акција набројаних водећих централних банака развијеног света уследила је после вести да се од јуче љуљају темељи „Голдмана Сакса” и „Моргана Стенлија”, две преостале независне америчке инвестиционе банке из некадашњег квинтета најмоћнијих приватних финансијских институција САД.

Гласине да чувена америчка инвестициона банка „Морган Стенли” без много предрасуда тражи финансијског спасиоца широм света, као могући купац спомиње се и кинеска банка „Ситик”, подболе су нову рунду кошмара на светским берзама.

„Свет је деценијама био научен да верује да су Америка и њена влада утемељени на владавини закона. Одлука Централне банке САД да ових дана селективно, без јасног критеријума, спасава поједине приватне институције од банкрота, а друге пушта низ воду, одвратиће многе стране инвеститоре од даљег улагања у Америку, подићи цену кредита које од њих узимамо... Више није јасно ко ће преживети садашњу америчку финансијску кризу, а ко неће”, оценио је нобеловац Џозеф Стиглиц, професор америчког универзитета Колумбија.

Усред најтеже финансијске кризе у САД од Велике депресије тридесетих година прошлог века, амерички државни секретар за финансије Хенри Полсон и гувернер Централне банке САД Бен Бернанке овог месеца нашли су се – без лидерског сигнала из Беле куће – на кормилу начете монетарне империје.

„Откако су прошлог петка четврта америчка инвестициона банка Браћа Лиман и највеће глобално осигуравајуће друштво „Америкен интернешенел груп” најавили могућност скорог банкрота, председник САД је о текућој економској кризи изговорио укупно 160 речи”, избројала је агенција Блумберг.

Без чврстих смерница, Полсон и Бернанке су последњих дана решавали судбине неких од најугледнијих америчких финансијских институција по инстинкту „ад хок система ”. Централна банка САД је без много дилеме одбила да учествује у спасавању „Браће Лиман” од банкрота, док су око судбине „Америкен интернешенел груп” два пута у 48 сати радикално мењали мишљење. Врх америчке финансијске власти је у понедељак, мимо свих досадашњих правила, том приватном осигуравајућем друштву одобрио државни кредит од 85 милијарди долара – и фактички га национализовао.

Јуче, после наговештаја да у „Моргану Стенлију” и „Голдману Саксу” размишљају о сопственој распродаји и велике бежаније страних инвеститора са америчког тржишта хартија од вредности, Централна банка САД је, да би зауставила панику, одлучила да пласира још око 180 милијарди долара на тамошње тржиште!

Последице таквог стила рада врха америчких финансијских власти у периоду најтеже кризе од Другог светског рата дубоко ће се одразити на даљи међународни имиџ Америке у свету, слажу се посматрачи.

„Америчка власт у овом тренутку претпоставља да ће код страних зајмодаваца моћи безгранично да позајмљује новац са ниском отплатном каматом. То је веома храбра претпоставка у овом тренутку”, упозорава Дејвид Волкер, председник Фондације „Петер Г. Петерсон” у Њујорку.

На страну то што, према последњим предизборним анкетама јавног мњења у САД, осам од десет Американаца сматра да земља не иде у добром правцу: растући број поверилаца широм света са подозрењем посматра развој незабележене кризе као и механизме којима Вашингтон покушава да их реши.

„Америка је пошла путем без повратка”, страхује „Волстрит џорнал”.

Деценијама највећи заговорник слободног тржишта не само код куће него и широм света, Вашингтон је, наиме, ових дана глатко одбацио ту реторику и пригрлио тактику владиних интервенција у приватном сектору. Како ће сада Америка остатку света надаље наметати идеју слободног тржишта?