Zašto poljoprivrednici i dalje izbegavaju da se osiguraju

Iz godine u godinu u Srbiji se umereno povećava zainteresovanost za osiguranje u poljoprivredi. Ipak, broj poljoprivrednika koji ova izdvajanja vidi kao trošak, a ne kao sigurnost u poslovanju, i dalje je veliki.

Odgovornost za ovakvu situaciju, prema mišljenju stručnjaka, delimično snose i osiguravajuće kuće koje svoje ponude nisu najbolje prilagodile tržištu i pored sve očiglednijih potreba za novim vidovima osiguranja u agraru.

Profesor Nebojša Žarković, stručnjak u oblasti osiguranja, kaže za „Politiku” da je 2020. u Srbiji bilo osigurano svega 12 odsto ukupnih poljoprivrednih površina koje se obrađuju, a trenutno je pokriveno oko 15 procenata.

Napominje da osiguravajuće kompanije sve više koriste saosiguranje, odnosno princip da nekoliko osiguravača deli isti posao da bi se lakše zaštitili. Postotak pokrivenih površina se umereno uvećava i to je dobro. Nije dobro to što se kvalitet ponude ne menja posebno u segmentu biljne proizvodnje.

– Osiguravači izbegavaju poslove posebno kod onih useva gde su velike štete. Ograničavaju svote osiguranja. Primer je malina. Neće je osigurati na milion, nego na recimo 300.000 dinara. Poslednjih godina oni nemaju zarade na ovim poslovima i zato ih delimično možemo razumeti. Štete su ogromne i oni gube u ovom segmentu – navodi Žarković.

Naglašava da klimatske promene nažalost nisu uticale na poboljšanje ponude. U poslednjih nekoliko godina padavine su neravnomerno raspoređene, nekada ih je više u proleće, nekada leti. Svaka godina je različita. Štete su velike i dešavanja se ne mogu unapred proceniti. Prema njegovim rečima, postoji potpuna neizvesnost rizika u osiguranju biljne proizvodnje i zbog toga ga rade samo velike kuće. I one ove poslove reosiguravaju u inostranstvu.

– Osiguravači ne unose promene, ne prate svetska zbivanja. Učaurili su se malo – smatra Žarković.

Država je nedavno objavila novi pravilnik s jasnim signalom da postoji namera da se sve više podstiče i osiguranje stočarstva. Proizvođači će moći da dobiju i do dva miliona dinara za osiguranje životinja.

Žarković pozdravlja odluku države da najviše iznose dodeli vlasnicima farmi, jer na taj način očigledno postoji namera da se podstakne razvoj stočarstva. Svaka je mera dobra kada se zemljoradnicima pomaže da manje plaćaju premiju, to je podrška osiguranja i za svaku je pohvalu.

– Trenutno nam je osiguranje životinja onakvo kakvo je i stočarstvo. Pre 15 godina premija osiguranja životinja u Srbiji nije bila mnogo manja nego u biljnoj proizvodnji.  Danas je ona možda i četiri, pet puta manja u odnosu na biljnu proizvodnju. Uzrok je dobro poznato stanje u stočnom fondu – naglašava naš sagovornik.

A koliko uopšte naši poljoprivrednici osiguravaju životinje? Trenutno vidimo da postoje problemi i oko afričke kuge svinja gde država u potpunosti nadoknađuje gubitke na farmama kod uginuća zaraženih životinja i eutanazije.

– Taj sektor je mislim najmanje pokriven. Jednostavno ovo je posledica nedostatka opšte svesti o potrebi osiguranja, a to se posebno odražava u poljoprivredi. Uvek se kaže – država će pomoći ako nešto bude, nećemo da se osiguramo, to je neka večita priča. I posebno je kod osiguranja životinja to izraženo – smatra Žarković.

Najmanji podsticaji za ratare

Podsticaji za osiguranje u poljoprivredi iznosiće u narednom periodu između 100.000 i dva miliona dinara, objavljeno je nedavno u novom pravilniku.

Najmanji maksimalni iznosi podsticaja planirani su za osiguranje ratarskih kultura i njihov iznos će biti do 100.000 dinara. Nešto više novca  500.000 dinara, moći će da se dobije za osiguranje povrtarskih kultura, kao i za rasadnike i mlade višegodišnje zasade pre stizanja roda.

Maksimalno milion dinara biće obezbeđeno za osiguranje voćarskih kultura, vinove loze i hmelja, dok će za osiguranje životinja taj iznos ići i do dva miliona dinara. Najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik može da dobije u toku godine je 2,5 miliona dinara.